Zaslužuje li čovečanstvo zvezde – prikaz romana „Pepeo Vavilona“

Kada je 2011. godine roman „Buđenje nemani“, prvi roman u serijalu „Prostranstva“, ugledao svetlost dana, Taj Frenk i Danijel Abraham su nas uzdigli van domašaja gravitacije kolevke čovečanstva, upoznali nas sa lepotama i opasnostima hladnog i negostoljubivog Sunčevog sistema, ponudivši nam čak i zvezde.

Gledano iz perspektive savremenog čoveka, koga mediji svakodnevno obasipaju vestima o tehnološkim i naučnim otkrićima, budućnost koju su Frenk i Abraham zamislili, budi u čitaocima snažan avanturistički duh, slobodno možemo reći romantičarski, koji je pre samo nekoliko vekova nesumnjivo gonio moreplovce i kolonizatore u istraživanje Novog sveta.

Međutim, treba napomenuti da je univerzum „Prostranstava“ surovo mesto, i svaka ideja o romantici leti kroz proverbijalni prozor, jer vrlo brzo postaje jasno kakve sve prepreke čovečanstvo treba da savlada da bi u stvarnosti kolonizovalo Sunčev sistem. U svemiru nema tečne vode, nema vazduha, nema plodnog zemljišta, Zemaljska gravitacija nije ništa više do bleda uspomena za stanovnike Pojasa i Marsa, i za mnoge od njih je smrtonosna. Autori su odbili da u svoj svet ubace uobičajene naučnofantastične prečice – kao što su FTL pogoni, sveprisutni teleportacioni uređaji, energetski štitovi, laserski i plazma topovi – koje bi likovima i samim autorima učinile život lakšim. Tehnologija u „Prostranstvima“ je samo nadogradnja na ono čime danas u stvarnosti raspolažemo. I to je ono što čitaocu omogućava da se bez muke uživi u taj svet. No, najveća pretnja po ljudsku civilizaciju u Frenkovoj i Abrahamovoj viziji ne leži u negostoljubivosti svemira, već u nama samima.

Od „Buđenja nemani“ sve do „Nemezinih igara“, svedoci smo kratkovidosti i korumpiranosti moćnika, koji su u stanju da zarad profita žrtvuju milione ljudskih života. Kroz avanture glavnih protagonista serijala, Holdena, Naomi, Ejmosa i Aleksa, posmatramo društvo koje se urušava samo u sebe, jer nije u stanju da pronađe zajednički jezik (što ne odudara mnogo od današnje situacije u svetu, samo u mnogo većim razmerama). Političari sa Zemlje i Marsa gledaju samo svoje interese, tlačeći stanovništvo Pojasa, i „Pepeo Vavilona“ predstavlja kulminaciju sukoba koje smo pratili u prethodnih pet knjiga.

Marko Inaros, vođa Slobodne mornarice, proglasio je Zemlju i Mars poraženim, i pre nego što šok zbog genocida koji je izazvao u „Nemezinim igrama“ splasne, on preduzima korake da bi ostvario svoj megalomanski plan na ujedinjenju Pojasa, koji će zahtevati još žrtvi.

Kapetan Džejms Holden se po običaju sa svojom posadom nalazi u središtu svega. I, iako bi on radije snimao dokumentarne videe, koji bi trebalo da ublaže mržnju koju žitelji Sunčevog sistema osećaju jedni prema drugima, on prihvata zadatak koji mu poverava Kristdžen Avasarala, da Rosinanteom preveze Freda Džonsona od Lune do stanice Tiho ne bi li pronašli način da se suprotstave Slobodnoj mornarici.

U „Pepelu Vavilona“ ponovo se srećemo sa Mičio Pa koja je u sveopštom ludilu redak glas razuma. Pratimo i unutrašnju borbu Filipa, sina Marka Inarosa i Naomi Nagate, koji je život proveo u senci svog oca. Sada, na pragu zrelosti, krivica zbog svojih dela počinje da ga tera da preispita sebe i svet u kome živi.

Stil pisanja je kao i u prethodim romanima besprekoran, britak i brz. Akcija je uzbudljiva a prizemljena (koliko to može biti u svemiru). Opisi naučnih i tehnoloških postignuća su jednostavni i razumljivi, i povrh svega edukativni. Čitalac ne mora da zna Njutnove zakone, niti da razume Ajnštajnovu teoriju relativiteta da bi shvatio kako brodovi u romanu funkcionišu. Ono što bi nekim čitaocima moglo da zasmeta je odsustvo vanzemaljske pretnje koju nam Frenk i Abraham najavljuju od prve knjige.

To pomalo podseća na reči kuće Stark iz Martinovog serijala „Pesma leda i vatre“; „Zima dolazi“, a nikako da dođe.

„Pepeo Vavilona“ postavlja dva, jednostavna pitanja, zaslužuje li čovečanstvo zvezde, ako nije u mogućnosti da savlada samo sebe? I da li je u stanju da se izbori sa sobom?

Da? Ne? Možda?

Šta god bio odgovor, sledeća knjiga u serijalu će nam sigurno ponuditi još pitanja. A možda i poneki odgovor.

Autor: Aleksandar Mandić