VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Zakorak u nepoznato: zašto je „Dnevnik duhočuvara“ najambicioznija AR knjiga do sada

Nedavno je objavljena knjiga „Dnevnik duhočovara“, „prvi interaktivni roman za decu od jedanaest godina pa naviše“. U pitanju je klasična priča o duhovima, ali upotrebom aplikacije AR (Augmented Reality – proširena stvarnost), čitaoci mogu da skeniraju stranice knjige u potrazi za tragovima i zagonetkama, da zarobljavaju duhove i otkrivaju tajne koje zaplet krije.

Razgovrali smo sa autorom knjige o istraživanju, tehnologiji, dizajnu i nastanku ove knjige.

Po čemu AR tehnologija čini „Dnevnik duhočuvara“ boljom knjigom od ostalih sličnih knjiga koje ne koriste interaktivnu tehnologiju?

Prvenstveno zato što „Dnevnik duhočuvara“ nije samo knjiga – u pitanju je zaposednuta knjiga. Od samog početka, želeo sam da čitalac oseti da je knjiga u njihovim rukama više od običnog predmeta koji im donosi reči i slike. Knjiga je artefakt iz sveta u kome se radnja priče odvija. Pripadala je Duhočuvaru i puna je duhova. „Duhomatik“ aplikacija omogućava čitaocu da pronađe stranice koje nedostaju, otkrije paranormalne fenomene, vidi skrivene tragove i zarobljava duhove, čineći ga tako mnogo aktivnijim učesnikom u naraciji. Zahvaljujući tome bio sam u mogućnosti da ispričam priču u koju bukvalno možete „ući“, sa elementima koji jednostavno ne bi bili mogući bez tehnologije proširene stvarnosti.

Ali prednosti koje „Dnevnik duhočuvara“ ima kao AR roman, ne unapređuju samo moj pristup pripovedanju. Za roditelje i nastavnike AR aplikacija koja se koristi uz knjigu ogroman je plus, jer povezuje ekran i stranice blisko se obraćajući trenutnoj „ekran generaciji“ odrasloj sa svepristunim pametnim uređajima. Istraživanja pokazuju da je veliki broj dece prestao da čita knjige zahvaljujući privlačnosti digitalnog sadržaja. Nadam se da će „Dnevnih duhočuvara“ podsetiti te čitaoce na draži knjige kao fizičkog objekta, na moć reči da ožive junake i stvore misteriju, dok AR elementi iz aplikacije ispunjavaju potrebu trenutne generacije za interakcijom, udubljivanjem, personalizovanjem i kontrolom. Povrh svega, verujem da kombinacija knjige i AR aplikacije pruža dubok i očaravajući svet, koji može da postoji u sadašnjosti, na našem svetu, podižući emocionalno ulaganje čitaoca na novi nivo.

Kako ste zaključili da postoji potražnja za ovakvim delom?

Sa „Dnevnikom duhočuvara“ zakoračili smo u nepoznato. Od početka smo želeli da knjiga bude u formi rukopisa, ispričana kroz likove, bez referenci na AR; naš izdavački partner se ne bi složio sa objavljivanjem da nije verovao u tekst. Znali smo da mnogi roditelji i nastavnici vide ekrane kao konkurenciju knjigama i čitanju, pre nego kao saveznike u otkrivanju knjiga koje podstiču pismenost. Stoga smo se potrudili da naš koncept poveže aplikaciju i knjigu. Takođe smo radili sa konsultantima i decom, da bismo bili sigurni da oni brzo i lako shvataju kako da koriste istovremeno knjigu i aplikaciju, i da budu u stanju da razumeju priču, rešavaju zagonetke i otključavaju nove delove sveta u kojima se priča odvija. Na osnovu dobijenih povratnih informacija adaptirali smo pristup – bio sam rešen da svaki čitalac doživi nesvakidašnje iskustvo i uživa u tom svetu i priči.

Zašto ste izabrali priču o duhovima?

Zato što sam kao dete neko vreme živeo u kući za koju su tvrdili da ju je zaposeo duh poznat kao Prijateljski pukovnik. Možda zbog toga nikad nisam mislio da su duhovi preterano strašni, a knjige poput serijala o Hariju Poteru predstavljale su mnogo dobroćudnije duhove nego ranije. Ali čak i dobroćudni duhovi mogu da imaju neprijatelje, i tajna „Dnevnika duhočuvara“ se krije u jednoj od AR poruka na početku knjige: „Čuvaj se gula!“.

AR tehnologija daje korisniku „specijalne moći“, što u svakodnevnom životu izgleda tako što možemo da bacimo pogled na motor i vidimo njegov šematski prikaz, a u slučaju uzbudljive fantastike za decu, možemo da vidimo paranormalne fenomene u svetu koji nas okružuje. „Dnevnik duhočuvara“ efektno dopušta čitaocu da iskoristi moć koju već poseduje – maštu – i ojača je novom moći koja se u knjizi zove „ektoenergija“: moć da vidi duhove. Zahvaljujući tehnologiji proširene stvarnosti, možemo da ispričamo priču o tajnom društvu koje traži i pomaže dušama u neprilici koje nazivamo duhovima. Čitalac postaje član tog tajnog društva zahvaljujući moći koju poseduje, a zbog proširene stvarnosti je u stanju da otkrije fenomene kako na stranici knjige tako i u svetu koji ga okružuje.

Koliko se razlikuje postupak stvaranja ovakvog dela od početka u odnosu na dodavanje AR tehnologije već postojećoj knjizi?

Sa „Dnevnikom duhočuvara“ mogli smo da osmislimo priču i vizuale koji na najbolji način koriste ono što možemo da predstavimo kroz proširenu stvarnost a i na štampanim stranicama knjige, zato smo stvorili nešto izuzetno bogato što se može iskusiti samo na ovaj način.

Da li ste imali i poteškoće za koje se kasnije ispostavilo da su bile produktivne za sam nastanak knjige?

Baš nedavno sam ponovo pročitao originalan koncept za knjigu i aplikaciju, i za divno čudo, prijatno smo se iznenadili što je sve vrlo blizu onome što smo na kraju stvorili. Naravno, u procesu stvaranja je bilo nekih stvari od kojih smo na kraju odustali. Na primer, razmatrali smo mnogo obimnije pakovanje – kutiju u kojoj bi se nalazila knjiga, dokumenta, karte – koje bi opravdalo višu cenu proizvoda jer smo mnogo uložili u AR tehnologiju. Ali na kraju smo odlučili da verujemo u moć sadržaja i da zadržimo što nižu cenu kako bismo mogli da prodamo što više primeraka knjige (aplikacija je besplatna), i dopremo do što većeg broja čitalaca.

Sa tehničke strane, kada smo počinjali sa dizajnom stranica, nadao sam se da će, recimo, razlike u proredu teksta na određenim stranicama moći da stvore dovoljno prepoznatljive obrasce da pokrenu jedinstvene AR momente u odnosu na stranice sa  štampanim tekstom. Ovo na kraju nije funkcionisalo iz dva razloga: varijacija u obrascima je bila previše mala da stvori polazne tačke za AR, i što nam je jasno tek sada kad pogledamo unazad na ceo prosces, stranice bi drugačije izgledale na ostalim jezicima. Umesto toga, stvorili smo vizuelni stil koji smo nazvali ekto štampa, na kojima različiti tipovi duhova generišu različite obrasce na ivicama stranica njihovih dosijea. To je preraslo u prelepe dekorativne elemente knjige koji savršeno funkcionišu kao polazne tačke za AR.

Čemu bi još AR tehnologija mogla da posluži u izdavaštvu?

Najočiglednije mogućnosti za izdavače koji koriste AR mogu se iskoristiti u oblasti školskih udžbenika. Naš iExplore serijal o istoriji i prirodi već se koristi u školama. Ako nastavnici imaju tablet, mogu ga povezati sa monitorom i tako ceo razred može da učestvuje, a učenje postaje efikasnije – kao kada biste na čas doneli životinju, džinovskog pauka ili presek mozga.

AR ne mora da ima animaciju ili gejmplej. Hibrid fizičke knjige i zvuka sam po sebi je sjajno iskustvo. Postoji bezbroj načina na koji fizički i digitalni sadžaj mogu da služe kao potpora jedno drugom. I u narednih nekoliko godina, čitaoci će to i očekivati.
 
Autor: Moli Flat
Izvor: thebookseller.com
Prevod: Aleksandar Mandić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
o romanu jedna nit trejsi ševalije na jubilarnom 60 laguninom književnom klubu 7 februara laguna knjige O romanu „Jedna nit“ Trejsi Ševalije na jubilarnom 60. Laguninom književnom klubu 7. februara
22.01.2020.
Jubilarni 60. Lagunin književni klub održaće se u petak 7. februara u kafeteriji Bukmarker, a tema će biti poslednji roman Trejsi Ševalije „Jedna nit“.   Roman „Jedna nit“ je dirljiva priča o ž...
više
izabel fijioza današnja deca su prezaštićena laguna knjige Izabel Fijioza: Današnja deca su prezaštićena
22.01.2020.
Njene knjige, počev od „Sve smo pokušali“ nalaze se kraj uzglavlja brojnih roditelja širom sveta, koji su u potrazi za savetima o vaspitavanju dece. Za svega nekoliko godina, psihoterapeut Izabel Fiji...
više
održana promocija knjige malo zeleno drvo seline lovren laguna knjige Održana promocija knjige „Malo zeleno drvo“ Seline Lovren
22.01.2020.
Priče o zdravlju naše planete danas su nam potrebnije nego ikada ranije. Makar one bile i u bajkama. Jedna od tih bajki – magična priča o ranjenoj prirodi Seline Lovren „Malo zeleno drvo“ – predstavlj...
više
biblioteke ne samo da omogućavaju pristup knjigama, već i spašavaju živote laguna knjige Biblioteke ne samo da omogućavaju pristup knjigama, već i spašavaju živote
22.01.2020.
Biblioteke mogu da sadrže sve, od knjiga, časopisa do audio knjiga, pa čak i najnovijih izdanja DVD-ova, sve što bi jedan ljubitelj knjiga mogao da poželi, barem nakratko, pre nego što moramo da ih vr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.