Pred beogradskim čitaocima predstavljen je roman „
Mali dimničar“ pisca Rastka Markovića, koji piše pod pseudonimom R. M. Marko.
Reč je o knjizi koja nas vodi u uzbudljivu avanturu na krovove i kroz dimnjake zlatnog Praga, uz junaka sa cilindrom na glavi i njegove prijatelje, uz princezu odbeglu iz sirotišta i tajno društvo koje ih progoni, uz cirkus nakaza sa kojim se naizgled slučajno upoznaju i uz dečaka Franca Kafku.
Ova topla i uzbudljiva priča o snazi drugarstva, ali i opasnom životu dece s ulice, smeštena u Prag s kraja devetnaestog veka predstavlja neku vrstu „ljubavnog pisma Pragu“, kako sam autor kaže, pa je promociji prisustvovao i konzul Ambasade Republike Češke Petr Doležal, koji je rekao da mu je velika čast što ima priliku da bude Lagunin gost i da mu je drago što je Rastko Marković izabrao baš Prag za mesto dešavanja svoje knjige.
„Srećan sam što je Rastko napisao knjigu o Pragu, što postoji veza i sa gradom Brnom i sa Francom Kafkom, što me je posebno iznenadilo, i nadam se da će ova knjiga biti u jednom trenutku prevedena i na češki jezik kako bi i moji sunarodnici mogli da je pročitaju. Iako se u knjizi govori o češkoj prestonici iz XIX veka, duh prošlosti se i dalje snažno oseća u savremenom Pragu i toplo preporučujem da ga posetite.“
Povod za pisanje „Malog dimničara“ bio je autorov davnašnji san.
„Taj san mi se toliko snažno urezao u sećanje da sam na kraju morao da ga pretvorim u roman. Sanjao sam da sam sedeo na krovu stare zgrade u nepoznatom gradu i gledao crkvu koja je ogromna i tamna. Trenutak kasnije bio sam u kripti te crkve u kojoj je veliko brdo kostiju po kojima sam hodao kao po peščanoj dini. Sutradan sam video fotografiju Katedrale Svetog Vida i shvatio da se moj san dešava u Pragu. U devetnaestom veku deca su radila najteže poslove, od rudnika do fabrika, a bila plaćana najlošije – posebno deca bez roditeljskog staranja i deca odbegla od kuće. Ta deca morala su da brinu o sebi i da se od detinjstva izdržavaju. Prag se odvajkada nazivao Zlatnim gradom, a devetnaesti vek je bio zlatno doba i kontrast između umivenih lica bogatih građana i nagaravljenih lica malih rudara, čistača ili dimničara tu se najbolje video. Ova priča o pravednoj borbi za svoje prijatelje jeste univerzalna i baš kao što je Oliver Tvist univerzalan, ali pripada Londonu, a dečaci Pavlove ulice Budimpešti, baš kao što Mali princ pripada asteroidu B 512, tako i Viktor i Rahela i njihovi prijatelji pripadaju Pragu. Želeo sam da ova knjiga bude zanimljiva kao igra: penjanje na krovove, jurnjava za tajnovitim ključem koji otključava mnoge tajne, sukob s odraslima iz opasnog tajnog društva, bez dosade do samog kraja. Želeo sam da ovo bude priča poučna kao društvene mreže, a ponekad čak i više, jer su u njoj mnoga razmišljanja o svemu važnom u životu. Ovaj roman nije nimalo naporan kao recimo radna subota. Lakši je od svakog domaćeg zadatka. I u njemu se družina dečaka dobacuje loptom s krova na krov. Ovo je pripovest u kojoj ima i prvih simpatija, ali je i pomalo tužna, kao poslednji dan raspusta. Sve u svemu, pokušao sam da napišem delo uzbudljivo kao trenutak pre nego što otvorite rođendanski poklon, delo u kojem postoji mnogo preokreta zbog kojih je nekima već žao što nije malo duže“, rekao je autor.
Zanimljive odlomke čitala je glumica Marija Knežević.
Roman „Mali dimničar“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.