Volter Ajzakson: Inovatori razmišljaju drugačije i izazivaju autoritet

U ekskluzivnom intervjuu za Bukmarker autor Volter Ajzakson otkrio nam je mnogo toga zanimljivog u vezi sa slavnim ličnostima čije je biografije napisao, posebno se osvrćući na poslednju „Ilon Mask“, u kojoj saznajemo kako je ovaj najfascinantniji i najkontroverzniji čovek našeg doba reagovao na objavljivanje knjige, ali i kakvi su mu planovi za opstanak čovečanstva.

Volter Ajzakson, jedan od najpoznatijih intelektualaca u Americi, autor je nekih od najprodavanijih biografija slavnih ličnosti. Generalni direktor Instituta Aspen, nekadašnji predsednik Si-En-Ena i glavni urednik časopisa Tajm, napisao je knjige: „Stiv Džobs“, „Ajnštajn – njegov život i univerzum“, (na osnovu koje je Nacionalna geografija emitovala TV seriju „Genije“), „Leonardo da Vinči“ i najnoviju biografiju posvećenu Ilonu Masku, o ambiciji i briljantnosti genija našeg doba.

„Ilon Mask“ je intimna biografija najfascinantnijeg i najkontroverznijeg inovatora našeg doba – vizionara koji krši pravila i koji je pomogao svetu da uđe u eru električnih vozila, privatnog istraživanja svemira i veštačke inteligencije. O da, i koji je preuzeo Twitter. Ajzakson je dve godine Maska pratio kao senka, išao s njim na sastanke, obilazio fabrike i provodio sate intervjuišući njega, njegovu porodicu, prijatelje, saradnike i protivnike. Rezultat je insajderska biografija puna neverovatnih pobeda i previranja, koja se bavi pitanjem: jesu li demoni koji pokreću Maska neophodni za inovacije i napredak?

Imali smo lepu priliku da Volteru Ajzaksonu postavimo pitanja i tako zadovoljimo znatiželju brojnih čitalaca koje zanima kako izgleda rad na knjigama koje se bave životima nekih od najvećih umova.

Gospodine Ajzaksone, na srpski jezik prevedene su četiri Vaše knjige: o Stivu Džobsu, Albertu Ajnštajnu, Leonardu da Vinčiju i nedavno o Ilonu Masku. Kako biste u jednoj reči opisali svaku od ovih ličnosti?

Leonardo da Vinči: filomat (osoba koja želi da zna sve). Albert Ajnštajn: radoznao. Stiv Džobs: strastven. Ilon Mask: odlučan.

Kako je Ilon Mask reagovao na objavljivanje biografije? U kojoj meri se Maskova biografija uklapa u opštu sliku o njemu kao ličnosti koja oblikuje budućnost čovečanstva?

On je pokazao da mu se sviđa knjiga, ali nije je javno komentarisao. Biografija pomaže da se objasni njegov osećaj misije – i ludilo – koje pokreće njegove poduhvate.

Provevši dve godine s njim, da li ste saznali koja je njegova misija?

On oblikuje budućnost čovečanstva vodeći nas u eru privatnog svemirskog putovanja, održive energije i veštačke inteligencije.

Zbog čega je uskočio u priču o veštačkoj inteligenciji? Kakvu potencijalnu opasnost je naslutio? Kakav je Vaš stav o pitanju AI?

Kao usamljeno dete, čitao je priče Isaka Asimova. Te priče su uključivale garanciju da naši roboti neće postati toliko pametni i voljni da se okrenu protiv ljudi. On je to učinio u svojoj misiji sa veštačkom inteligencijom (xAI) i robotom Optimusom. Saglasan sam s njim da moramo izbeći da veštačka inteligencija postane štetna po čovečanstvo.

Mask je osnovao SpaceX, kako kaže, da bi uvećao izglede za opstanak ljudske svesnosti stvaranjem višeplanetarne vrste. Tesla i Solar City predstavljaju uvođenje u budućnost s održivom energijom. Optimus i Neuralink su pokrenuti kako bi stvorio ljudsko-mašinski interfejs koji bi nas zaštitio od zle veštačke inteligencije. Zašto mislite da je kupio Twitter? Da li je i to deo misije očuvanja čovečanstva?

Kupio je Twitter jer je želeo da ostvari svoju viziju iz prethodnih dvadeset godina kada je osnovao kompaniju sada nazvanu PayPal kako bi imao „sveobuhvatnu aplikaciju“, koja bi povezala društvene mreže sa sistemom plaćanja i platformom za objavljivanje. Smatrao je, takođe, da je Twitter postao previše woke, što znači da previše cenzuriše mišljenja koja su konzervativna ili izazivaju liberalnu mejnstrim ideologiju. Isto tako je voleo da koristi Twitter. To mu je zabavno igralište. Kad je bio dete, tukli su ga na igralištu. Sada je mogao da poseduje najvažnije igralište na svetu.



Stiv Džobs spojio je tehnologiju i lepotu stvorivši uređaje ispred našeg vremena. Da li je Stiv Džobs čovek rođen u pravo vreme?

Stiv Džobs je odrastao upravo kada je mikročip omogućio personalne kompjutere. Džobs je voleo lepotu i povezivanje tehnologije sa ljudskim željama. Zato je bio sposoban da izgradi prve zaista jednostavne i lepe elektronske uređaje, poput mekintoša i ajfona. Voleo je da osnaži ljude da budu kreativni, a sedamdesete godine su bile sjajan period za to, jer su personalni kompjuteri postali tehnološki mogući.

Kako je Ajnštajn tretirao pitanje religije i nauke? Da li je za civilizacijski iskorak ponekad potrebno suprotstaviti se autoritetima?

On je verovao da postoji duh manifestovan u zakonima univerzuma i trebalo bi da budemo ponizni pred lepotom ovih zakona. To je bio njegov osećaj duhovnosti i religije. Nije verovao u ličnog Boga koji se meša u svakodnevne radnje naših života i svemira. Takođe je verovao da je dovođenje u pitanje usvojene istine i izazivanje autoriteta neophodno za veliku kreativnost i otkriće.

Koji aspekt Da Vinčijevog karaktera smatrate njegovom najvećom vrlinom, a koji manom? Kako je to uticalo da se za njegovo ime i rad zna i pet vekova kasnije?

Leonardo je bio strastveno i nemilosrdno radoznao. Želeo je da sazna sve što se može saznati o svakoj temi koja je bila moguća u njegovo vreme. To ga je učinilo oličenjem renesansnog čoveka i inspiracijom za sve one koji vide lepotu u svim aspektima stvaranja.

Radoznalost i sposobnost zapažanja detalja važne su karakteristike u razvoju kreativnosti. Koja je suštinska lekcija koju možemo naučiti iz života ovih svestranih ličnosti, a koja bi mogla imati značajan uticaj na našu budućnost? Šta ste zaključili baveći se ličnostima koje su vodile (i vode) svet u budućnost: šta je zajedničko svim inovatorima i pronalazačima, odnosno ljudima s vizijom?

Svi inovatori su spremni da razmišljaju drugačije i izazivaju autoritet. Oni nisu samo pametni; oni su takođe kreativni. Imaju intuiciju za obrasce i lepote prirode, što im omogućava da zamisle stvari koje još nisu izmišljene ili otkrivene.

Koliko su na Vas uticali geniji o kojima ste pisali? Da li ste određene navike usvojili i počeli da primenjujete u sopstvenom životu i radu?

Uvek se trudim da budem radoznaliji. Nastojim da pažljivije posmatram svet oko sebe. Trudim se da sačuvam strast za učenjem novih stvari samo zbog radosti koju učenje i otkrivanje donose.
 
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 42