Volfram Elzner o „novom putu svile“: Zapad nema šanse da Kinu baci na kolena

„Za kratko vreme Kina je od jedne od najsiromašnijih zemalja u razvoju postala društvo koje je u velikoj meri iskorenilo siromaštvo. Kina je vodeća svetska sila 21. veka ne samo na ekonomskom, tehnološkom i ekološkom nego i na socijalnom planu.“

Ovako, u razgovoru za Novosti, govori Volfram Elzner, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bremenu i svetski priznati ekonomski analitičar koji je godinama ovu zemlju žestoko kritikovao. Govorio je „oni bi da jašu kapitalističkog tigra, taj se tigar ne jaše, zajahaće on njih“. Tako je razmišljao sve do 2014, kada je pozvan da predaje na Univerzitetu Jilin u Čangčunu, u provinciji Đilin, jednom među prvih deset univerziteta u Kini, od njih hiljadu. Uz studente je naučio mnogo o kineskoj svakodnevici, a tako je nastala i knjiga „Kineski vek: Rađanje nove svetske velesile“, koju je kod nas nedavno objavila Laguna.

„Studenti su bili hladni, kritični, ažurni i dobro informisani o Nemačkoj“, kaže Elzner. „Znali su više o Nemačkoj nego što bi nemački student znao o Kini. Čangčun je lep, čist, višemilionski grad. Na ulicama sam viđao samo automobile srednje klase, ali i hiljade najnovijih električnih bicikala. Prvi put sam se vozio vozom koji ide kao metak, 300 kilometara na sat. Svako jutro sam u predvorju hotela čitao novine na engleskom jeziku i učio o kampanjama za zaštitu životinja, o ekologiji, ali i o menadžerima koji su osuđeni na godinu dana neletenja ili im je zabranjena vožnja u prvoj klasi vozom zbog toga što su njihove fabrike zagadile reke.“

Da li je teško strancima da se prilagode kineskom mentalitetu?

U Kini je lako živeti. Kinezi od vas očekuju poštovanje prema njihovim osobenostima, ali i prema vašoj zemlji i istoriji. Dobro je znati ponešto o njihovoj istoriji i neokonfučijanskom shvatanju svakodnevnog života. Kinezi u velikim gradovima su kosmopolite, nisam video išta što bi nalikovalo rasizmu ili ogorčenosti prema bilo kojoj drugoj od 90 etničkih grupa ili 55 nacionalnih manjina.

Komunistička partija Kine nedavno je obeležila stotu godišnjicu osnivanja...

KPK je opstala jer se pokazala kao organizacija koja uči. Naučila je iz razaranja evrocentričnog državnog socijalizma, iz ranih Lenjinovih ideja o korišćenju tržišta, iz građanskog rata protiv Kuomintanga, kao i iz ratova protiv kolonijalističkih i imperijalističkih osvajača, odnosno Japana. Održala je solidarnost, integrisala hiljadama godina dugu kinesku istoriju i potencijale stečene odatle. Isto važi i za međunarodne ankete o sreći koje je prikupila jedna od najvećih korporacija za istraživanje tržišta Ipsos. Kina je danas jedna od najsrećnijih zemalja.

Kako biste definisali društveno uređenje u Kini?

Kina nije komunistička zemlja. Kina ima kapitalizam i kapitaliste, ali definitivno nije kapitalistička. Došao sam do zaključka da je na putu ka socijalizmu 21. veka. To neće biti evrocentrični tip socijalizma, već nepoznati socijalizam budućnosti. Čini se da KPK ima svoj kompas, dok eksperimentiše sa tim. Koliko će Kina biti uspešna na tom putu, može da bude presudno za budućnost čovečanstva. Kina nije „demokratska“ u smislu zapadnih neoliberalnih sistema sa kartelima partija i njihovim svađalačkim ritualima.

Šta mislite, kako bi izgledao svet kada bi Kina bila na mestu gde je sada Amerika?

Kinezi nikada nisu poznavali ropski sistem, niti kmetstvo koje su praktikovali Evropa i Anglosaksonci, od Rimskog carstva do SAD u 20. veku. Vidimo kako Kina sprovodi saradnju Jug-Jug u UN, kako implementira „nove puteve svile“ u transparentnu šemu redovnih multilateralnih sastanaka, sa 140 partnerskih zemalja i 40 međunarodnih organizacija, sa državnim ugovorima, fokusom na izgradnju infrastrukture, sa istinskom industrijalizacijom Afrike prvi put. Novi put svile biće nova vrsta reglobalizacije sveta. A strateško partnerstvo Kine i Rusije biće ključno za budući svet bez beskonačnih ratova.



Kakva je budućnost zapadnih ekonomija?

Ako neoliberalno uništeni plutokratski Zapad pokaže da nije u stanju da reguliše sopstvenu ekonomiju, moraće da se odvoji od istorije, a Evropa će se vratiti u ono što je nekada bila: malo poluostrvo na rubu živahnog evroazijskog kontinenta. Nove razvojne banke Kine i drugih, sa ukupnim kreditnim potencijalom od oko 20 triliona dolara, fleksibilne su, popustljive, spremne na otpis ili restrukturiranje duga. Nije ni čudo što njihov obim kredita širom sveta premašuje onaj MMF i Svetske banke. Do kraja ove decenije Kina će biti na prvom mestu, ako oslabljeni hegemon do tada ne pokrene veliki i vruć rat, u kome, međutim, više ne može da pobedi, a svet će biti multipolaran, multilateralan i antihegemoničan.

Koliko su „putevi svile“ danas važni za Kinu?

Narodna Republika Kina je stalno ometana i napadana, a u novije vreme još više, hibridnim ratovima. Najnovije poluge koje Zapad koristi odnose se na tehnologiju i geostrateško narušavanje starog Tajvanskog konsenzusa iz 1971. Kina je morala da nauči da se bolje zaštiti od egzistencijalnih pretnji. Sami proizvode sve što im je potrebno, dok su otvoreni za svaku trgovinsku razmenu sa pouzdanim partnerima. Novi putevi svile, koji obuhvataju Evroaziju, Afriku i Latinsku Ameriku, imaju istu ideju: saradnja sa „voljnim“ i pouzdanim partnerima, dok se osamostaljuju od neprijateljskog hegemona u EU, Kanadi, Australiji, Japanu, Britaniji i srednjoistočnoj Evropi.

Zašto je ovaj vek, kako često tvrdite, kineski?

Kina je već od 2016. broj jedan po BDP po paritetima kupovne moći, biće broj jedan i po nominalnom BDP. Što se vojne moći tiče, Kina i Rusija više ne mogu da se pobede. Svaka ozbiljna analiza i upoređivanje SAD i Kine završava se očiglednim zaključkom da će Amerika morati da se povuče na drugo, ili čak na treće mesto. Šta će to značiti za čovečanstvo, da li će biti sukoba i borbe, ne možemo da predvidimo, ali posmatrajući prezagrejani politički cirkus u Vašingtonu, Londonu, Kamberi, Briselu... možemo biti samo pesimistični.

U zapadnim medijima dominiraju teze da je „Kina zagađivač broj 1“, dok vi tvrdite kako je lider u ekologiji?

Teško je zamisliti koliko aspekata ima proklamovana ekološka civilizacija u Kini. Ova zemlja je započela jedinstvenu strategiju sadnje gigantskih stabala još 1978. godine. Zasađeno je više od 70 triliona stabala, a više od 40 triliona tek treba da posadi. Kina je jedina zemlja na svetu, kaže program UN za životnu sredinu, koja je bila uspešna u potiskivanju pustinja, dok je šumama apsorbovala najveći deo svojih emisija ugljen-dioksida. Do 2025. biće svetski šampion u obnovljivim izvorima energije.

Autor: Dragana Matović
Izvor: Novosti