Vladeta Janković – „Antičke izreke“: Muke Prometejeve, čežnje Tantalove

Knjiga „Antičke izreke” kupuje se da bi trajala ceo život, ne samo jednoj već mnogim generacijama. Da bi nas nadživela. Za razliku od standardnih Laguninih izdanja, koja su broširana, mekog poveza, baš iz razloga vrednosti i dugotrajnosti upotrebe ova zbirka mudrosti je tvrdo povezana, bogato ilustrovana, mitskim ili literarnim, dramskim scenama koje otelovljuju napisano, počev od antike, preko renesanse, do današnjih dana. Ima u njoj i retkih rukopisnih knjiga, gravura i tehnika. Ali i rimskih pozorišnih maski, kineskih tradicionalnih crteža na kojima su predstavljene Hristove parabole, antičkih bisti, skulptura, mozaika, pitosa, slavoluka, fresaka, karijatida, medaljona, frizova, fotografija i grandioznih slika na platnu, diptiha i triptiha. Pred našim očima kao na filmu teče istorija starog sveta, civilizacija, književnosti, religija kroz stihove Meceninih štićenika, grčko-rimsku mitologiju, likove iz antičkih drama, starozavetne i novozavetne događaje, preko izreka filozofa, pravnika, vojskovođa, velikana, starih bogova i besmrtnika.

Koja je razlika između Medeje i Kirke, dve moćne čarobnice? Da li su njihove moći od ovog sveta ili im u njihovim ograničenjima, slepilima, nemoćima pripomažu stanovnici Olimpa – Hera, Afrodita, Hekata, Helije? Kirka je volela Odiseja, čak mu je i decu izrodila, a Medeja Jasona. Potonji par je takođe imao potomke, plodove velike ljubavi, a šta je na kraju bilo sa svima njima, inspiracija je prilično slavne velike grčke tragedije.

Kirkini dvori u vodenom nedogledu i bespuću okruženi su lavovima, vukovima koji, gle čuda, deluju umiljato. Pitomi su i mirni zato što se uopšte ne radi o strašnim zverima, već o putnicima-namernicima koji su pomislili da mogu postati gosti glasovite čudotvorke. Mnoge mornare pretvorila je ona u svinje. Listom one iz Odisejeve posade.

Ko može izabrati manje zlo između Scile i Haribde? Kirka je u nastupu ljubomore preobrazila lepoticu Scilu u šestoglavo čudovište sa dvanaest nogu, od kojih je svaka čeljust proždirala po jednog mornara. Svako, pa i Odisej, morao je da prinese ljudske žrtve ovoj vodenoj nemani Meduzine sudbine. A svaki brod morao je da izabere između dva zla, Scile i Haribde, slobodno procenjujući koje je manje. Haribda beše klokotavo krvoločno zastrašujuće grotlo i kovitlac, urnebesna nezajažljiva morska stihija žedna krvi smrtnika koji brode svetskim okeanima.

Za čim čezne Tantal, šta bi mu muke otklonilo? Zar ne može počinuti? Zašto je Gordijev čvor presečen, i zašto nije raspetljan kako je drevno proročanstvo tražilo? Kakve je posledice neočekivano rešenje imalo za stari svet i naraštaje koji su ga nasledili? Da li je Gordijev čvor ugaoni kamen ljudske civilizacije, nakon čijeg presecanja nastupa nova era, ili kamen spoticanja?

Da li biste kao roditelj bili frustrirani da vaši mlađani naslednici ne znaju slavne mitske ličnosti i njihove dogodovštine? Da ne mare za avanture dostojne starih bogova i njihovih protivnika, lakomost zbog koje su mnogi akteri izgubili besmrtnost, ali dosegli večnu slavu, da žive okruženi metaforama i sentencama univerzalne ljudske mudrosti. Da poput luča tinjaju u ovakvim knjigama.

Osim potrebe da zauvek usvojite metaforu o Sizifovom poslu kao uzaludnom i jalovom, znate li da je lukavi drznik svezao Tanatosa lancima u Hadu tako da na zemlji jedno vreme niko nije umirao sve dok bogu rata nije dosadilo to što u teškim bitkama i na strahotnim poprištima svi krvare, ali niko ne gine, tako da mu je vojevanje jednolično postalo. Grčki Ares, rimski Mars oslobodio je Hada okovanog lancima, i krvavi bojevi opet dobiše staro lice. Potrebnu dozu prolaznosti, očaja i smrtnosti.

Manje poznata činjenica je da je Sizif Odisejev otac. Neki smatraju da je mitski junoša solarno božanstvo, a kamen koji svakodnevno nosi uzbrdo do vrha sunčev disk koji se kreće uvis ka svom zenitu i stropoštava u zalasku. Noću kroz kraljevstvo mrtvih prolazi da bi u zoru izbio na površinu zemlje. Da li su onda, po zaključku koji ukršta više metafora, a sam se nameće, i naši dani uzaludni kad ih moramo, uvek iznova, ponovo proživljavati? I kako u rutini da pronađemo smisao? Kako da u istoj niti upredemo smrtnost i besmrtnost, možemo da naučimo od Penelope, mitske predilje.

Čitajući ovo inspirativno delo, čija značenja ne zastarevaju iako su drevna, saznaćemo šta je Demoklov mač, kako je Prometej ukrao vatru od bogova i otkrio je ljudima, i kako je za takvo izdajstvo kažnjen na Olimpu. Kakve su njegove muke i zašto mu ih niko ne može prekratiti, te one traju večno kao smena dana i noći. Gde se nalazi Rubikon, šta znači izraz „Kocka je bačena”, „Pametnome dovoljno”, „Ugrabi dan”, „Što priliči Jupiteru, ne priliči volu” i „Hitaj polako”. Otkrijte zašto Prokrustova postelja nikom nije dovoljna i kako se mogu domišljato očistiti Augijeve štale. Ne morate danas. Možete i za deset godina. To vam je poklon drevnih mudraca i slavnih pokolenja. A šta ćemo mi ostaviti svojim naslednicima, budućim naraštajima? Mudrost ili bezumnost?

Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres.net