„Šta vas je inspirisalo da napišete roman?“ – za mene je to vrlo nezgodno pitanje. Bila sam toliko udubljena u pisanje romana „Druga ljubav mog života“, da sam prvu ruku završila neverovatno brzo i zbog toga mi je sada teško da se prisetim kako sam uopšte došla na ideju da napišem ovu priču.
Međutim, mislim da je ideja za knjigu delom nastala zato što sam i sama pročitala veliki broj knjiga u kojima se ljubav završava nečijom prevremenom smrću, pa sam pomislila da bi možda bilo zanimljivo da to preokrenem i napišem priču koja počinje gubitkom. Inspiracija za priču mi je zapravo došla sa mojom junakinjom Rouz. Ona mi se javila potpuno formirana – odmah sam znala da je reč o umetnici koja se suočava sa gubitkom nekog bliskog.
Suočavanje sa bolom je nešto što je svako od nas iskusio u životu. Ja sam izgubila oca kada sam bila veoma mlada, i to je tema o kojoj sam mnogo razmišljala. U ovoj knjizi sam želela da istražim kako se suočiti da tugom kada neko iznenada izgubi supružnika, dok su oboje veoma mladi i veruju da je čitav život pred njima.
Bilo je izuzetno teško pisati o junakinji koja je toliko izgubljena u svom bolu, a ipak postići da se čitalac sa njom poistoveti i počne da navija za nju. Znala sam da oko nje mora biti drugih ljudi koji će pomoći čitoacu da shvati kakva je Rouz bila pre iznenadne smrti supruga Lukasa, da bismo znali kakva bi ponovo mogla da bude, tako da sam izmislila čitav grad u kojem ona živi.
Kada sam osmišljavala gradić Talting, inspiraciju sam pronašla u neobičnoj, prisnoj atmosferi gradića iz TV serije „The Gilmore Girls“. To je moralo da bude mesto u kom je Rouz provela čitav svoj život, mesto koje bi joj bilo teško da napusti. Činilo mi se da je Kornvol savršen izbor. Mislim da bih i ja bila srećna u Taltingu! Deo inspiracije za ovaj grad sam pronašla i u mom rodnom gradu u Sariju – neki od događaja opisani u romanu zaista se organizuju u mestu u kom sam živela, poput godišnjeg sajma i božićne ulične rasvete.
Najviše volim kada se tokom priče lik razvija. Uživam u pričama o sazrevanju likova i volim kada priča ima jak emocionalan naboj. Verovatno je prirodno što moja knjiga govori o ženi koja pokušava da pronađe sebe i da nauči da voli sebe, ali i da dopusti sebi da se zaljubi u nekoga i nadam se da će je ljudi čitati bez daha. Takođe, nadam se da će čitaoci ovaj roman doživeti kao optimističnu priču koja slavi život, kako sam je i sama doživela dok sam je pisala.
Izvor: blog.whsmith.co.uk
Prevod: Maja Horvat