Laguna - Bukmarker - Vešto odlagana saznanja – prikaz romana „Sofijin izbor“ - Knjige o kojima se priča
SAJAMSKI DANI od 15. oktobra do 1. novembra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Vešto odlagana saznanja – prikaz romana „Sofijin izbor“

Napomena: tekst sadrži spojlere.

Najpoznatiji roman američkog pisca Vilijama Stajrona dobio je National Book Award 1980. da bi po njemu dve godine kasnije bio snimljen film u režiji Alana Pakule, sa Meril Strip koja je za tumačenje naslovne junakinje dobila Oskara. Međutim, u prvom poglavlju ništa ne ukazuje na Sofiju, niti na njen izbor ili životnu priču: čitalac može da se komotno upoznaje s pripovedačem, južnjakom iz Virdžinije, Stingom, i njegovim poslom u izdavačkoj kući gde sa užitkom odbija rukopise dok se muči da napiše svoj prvi roman. Dobija otkaz i ekonomska realnost ga vodi u jeftin pansion u Bruklinu.

Nastavak – pa i ostatak romana – protiče u znatno drugačijoj atmosferi od one u prvom poglavlju. Stingo u pansionu upoznaje neobičan par, paranoično-sadističkog Nejtana i Sofiju, lepu i lažljivu Poljakinju koja naizgled bez razloga trpi ispade svog partnera; oboje imaju tajnu iz prošlosti. Ispostavlja se da je Sofija relativno donedavno – a trenutno teče 1947. – boravila u Aušvicu. Promenu ambijenta između poglavlja Stajron izvodi spontano, „bešavno“, što je način na koji i uvezuje nekoliko pripovednih perspektiva: sadašnjost, koja se odvija gotovo četvrt veka nakon bruklinških epizoda i bližu (1947) i dalju prošlost u vidu Sofijinih doživljaja iz Aušvica koje ona prenosi Stingu. Odnos dvoje glavnih junaka predodređeniji je ispovestima nego erotskim sviđanjem. „Bešavnost“ je svojstvena i za promene perspektive, pa se čitalac bržo uživljava u Sofijinu tačku gledišta dok ona preuzima pripovednu palicu, kad se glavna junakinja i Stingo pretežno sporazumevaju na francuskom, jednom od jezika kojim Sofija vlada. U svakom slučaju, tema je isuviše upečatljiva da ne bi zasenila samo pitanje govora. Jedno od vezivnih tkiva je i ironija, stalno prisutna u svojim različitim vidovima, a povremeno naglašena i gramatički nekorektnim engleskim jezikom glavne junakinje.

Sofijina ispovest je fragmentisana, i Stingo primećuje da ona dosta epizoda iz Aušvica prećutkuje. Nejtan postaje ljubomoran, a o njemu glavni junak saznaje da je Sofiji, pošto joj je predložio brak, sugerisao i malo mračnije zajedništvo: da skupa izvrše samoubistvo. Istom prilikom, čitalac saznaje i za Nejtanova bogata narkomanska iskustva. Glavni sporedni lik u napadu ljubomore preti Sofiji i Stingu da će ih ubiti, i oni ga ozbiljno shvataju. Tek na putu ka njegovoj rodnoj Virdžiniji, ispostavlja se za šta je zapravo bila uskraćena pripovest glavne junakinje o Aušvicu. Kada je 1943. odvedena u koncentracioni logor, bila je prinuđena da bira koje od njeno dvoje dece će preživeti. Sofijin izbor bio je da poštedi sina, Jana, a žrtvuje kćerku, Evu. Mada nije lako odlučiti, čini se da glavna vrlina romana i jeste upravo u Stajronovom umeću da odloži saznanje i tako se poigrava s čitaocem kojem će se nestrpljenje isplatiti. Knjiga se morala prostreti na sedamstotinak stranica da bi i Nejtanova i Sofijina prošlost bila postepeno obelodanjena, uključujući i njen kobni izbor, s obzirom da su posredi vrlo upečatljivi događaji, pri čemu autor neizbežno podstiče čitaoca na razmišljanja o ljudskim bićima u ekstremnom kontekstu, naročito o poziciji žrtve koja je prinuđena da donese odluku. U efektno odlagana saznanja svakako se uklapa i ono da se glavna junakinja – nakon vođenja ljubavi sa Stingom – vratila u Njujork kako bi ispunila svoj mračni pakt sa svojim partnerom da se zajedno ubiju. Konačno, tek blizu četvrt veka kasnije, piscu se ona vraća u san i svojom oniričnom posetom ga izvlači iz gubitka književnog nadahnuća. Potom on prekida roman koji je pokušavao da nastavi i počinje da piše onaj koji je, na bogatstvo istorije književnosti i brojnih čitalaca – pa i gledalaca filmske adaptacije – ishodio kao „Sofijin izbor“.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova delfi knjižara u tržnom centru galerija beograd laguna knjige Nova Delfi knjižara u Tržnom centru Galerija Beograd
29.10.2020.
U želji da čitaocima obezbedimo Delfi knjižaru i Lagunin klub čitalaca u svakom delu grada, otvaramo novi prostor u Tržnom centru Galerija Beograd. Na drugom spratu novootvorenog tržnog centra ...
više
poslednji, dosad neobjavljeni roman fransoaz sagan četiri strane srca u prodaji od 2 novembra laguna knjige Poslednji, dosad neobjavljeni roman Fransoaz Sagan „Četiri strane srca“ u prodaji od 2. novembra
29.10.2020.
Od autorke kultnog romana „Dobar dan, tugo“ Fransoaz Sagan u knjižare stiže njena poslednja, dosad neobjavljena knjiga „Četiri strane srca“ – priča o apsurdnom životu jedne buržoaske porodice u francu...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
29.10.2020.
Na knjižarskim policama uskoro će se naći trinaesto izdanje knjige „Besnilo“ Borislava Pekića. Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku ...
više
nagrada stevan sremac dodeljena romanu ništa lakše od umiranja elvedina nezirovića laguna knjige Nagrada „Stevan Sremac“ dodeljena romanu „Ništa lakše od umiranja“ Elvedina Nezirovića
29.10.2020.
Roman „Ništa lakše od umiranja“ Laguninog autora Elvedina Nezirovića nagrađen je priznanjem „Stevan Sremac“ za najbolju proznu knjigu u 2019. godini. Žiri koji su ove godine činili Jasmina Ahmetagi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.