Pred oko stotinjak Ivanjičana u sredu, 25. februara poznati novinar i pisac Vanja Bulić promovisao je svoja književna dela posebno ističući svoju trilogiju koja je za kratko vreme stekla status bestselera: „Simeonov pečat“, „Jovanovo zaveštanje“ i „Dosije Bogorodica“.
Majstor dobre krimi-priče koji ume na najbolji mogući način da ukomponuje istorijske činjenice i imaginarne likove, često se igra čitaočevim doživljajem istinitog i fikcionalnog u ovim romanima.
„Sve što je vezano za regiliju i istoriju zaista jeste verodostojno. Ali da bi jedno delo bilo zanimljivo mora se dodati i malo trilera. U svojim knjigama se trudim da posvetim dovoljno pažnje pravoslavnoj veri, jer bi stvarno bilo loše ogrešiti se o veličinu svog naroda”, rekao je Bulić i dodao:
„Naime, desna ruka Jovana Krstitelja kojom je krstio Isusa Hrista i ikona Bogorodice Filermose znamenja su koja su pripadala nekada malteškim vitezovima i koja su data Romanovima na čuvanje. Oni su ih posle dali Karađorđevićima. Relikvije su zatim tokom rata bile sakrivene na Ostrogu, a kasnije su ih agenti službe OZNA zaplenili. Takva priča je sjajna poleđina za uzbudljiv roman”, ističe Bulić i dodaje da malteški vitezovi već neko vreme vrše pritisak na Crnu Goru da im vrate te relikvije.
Ovo je samo deo sadržaja Bulićevih romana u kojima se krije mnoštvo zanimljivih i manje poznatih istorijskih i religijskih činjenica.
Bulić je za Ivanjički radio govorio i o važnim trenucima u novinarskoj karijeri koji su uslovili nastajanje čak četiri knjige, a po najpoznatijoj je snimljen kultni film „Lepa sela lepo gore“.
„I da nije bio toliko uspešan film bio bih ponosan jer je to u stvari krik jedne generacije. Borba protiv mišljenja kako mladi ljudi Srbije u tom trenutku ne znaju šta se događa na prostorima bivše Jugoslavije. A mi smo upravo tim filmom pokazali suprotno. Sećam se na promociji u Ljubljani, došlo je pet autobusa iz Zagreba i nisu smeli te 1996. godine da kažu kako će na promociju filma, nego kao idu na koncert Plavog orkestra. Pamtim kao danas, film je završen, pale se svetla u sali, oni sede u petnaestom i šesnaestom redu, u suzama. Posle kad smo razgovarali rekli su nam da Hrvati takav film ne bi snimili za narednih 20 godina, ali i da bi sve isto bilo da su Muslimani u tunelu, a Srbi na tunelu, ili Hrvati u tunelu, a Makedonci gore, što znači da smo napravili univerzalnu priču o ludilu rata”, priča Bulić.
Ocenjujući da je da je stanje morala usko povezano sa sveopštim stanjem u jednoj zemlji Vanja Bulić još jednom je podsetio na značaj razvoja kulture.
„Sve u jednoj zemlji zavisi od obrazovanja i kulture. E zato nama i jeste ovako. Vode nas oni koji su preskočili bitna mesta za obrazovanje, imaju lažne diplome i kako su obrazovani. A koliko je bitna kultura najbolje govori 1942. godina kada je Vinston Čerčil pogledao finansijski plan i video da za kulturu nije izdvojena nijedna funta, upitao je: ’Čemu ova borba i rat ako ćemo dočekati slobodu sa nulom za kulturu?’ E sad mi upravo to živimo, krećemo sa nulom za film, za knjigu, za kulturu… a čak nismo ni u ratu“, rekao je Bulić.