Vaišnavi Patel, autorka romana „Kaikeji“: Roman kao plod ljubavi prema drevnoj priči i sopstvenoj kulturi

Autorka Sju Monk Kid je jednom rekla: „Priče se moraju ispričati ili one umiru…“ O tome sam razmišljao dok sam se pripremao za ovaj intervju sa Vaišnavi Patel, autorkom romana „Kaikeji“ koji predstavlja novu verziju drevnog indijskog epa „Ramajana“.

Za one koji nisu čitali, možete li nam ukratko reći o čemu se radi u „Ramajani“ i ko je Kaikeji?

„Ramajana“ je drevni indijski ep o Rami, koji je zapravo hinduistički bog Višnu, reinkarniran u princa velikog kraljevstva. Baš kada treba da bude krunisan za kralja, Ramu je njegova maćeha proterala iz vlastitog doma, i tako otpočinje njegovo četrnaestogodišnje izgnanstvo, zajedno sa bratom i suprugom Sitom. Veći deo „Ramajane“ govori o tome kako je Situ oteo kralj demona Ravana, i o ratu koji Rama vodi da bi je spasao. On putuje po drevnoj Indiji i usput sakuplja saveznike, poput boga majmuna Hanumana, i na kraju pobeđuje Ravana u velikoj bici. Rama se trijumfalno vraća u svoje kraljevstvo i zauzima svoje mesto na prestolu. A Kaikeji? Ona je ta maćeha koja je izazvala ceo sukob.

A o čemu govori Vaš roman „Kaikeji“ i na koji način je njena priča drugačija od one iz „Ramajane“?

„Kaikeji“ ispreda priču o istoimenom liku iz „Ramajane“. Postoje tri glavne tačke zapleta u „Ramajani“ koje se tiču Kaikeji: prvo, nakon udaje za Dašarata, Kaikejin suprug obećava njenom ocu da će njen sin postati kralj. Nakon udaje, Kaikeji spasava život svog muža u borbi i od njega dobija dve blagodati. Mnogo godina kasnije ona proganja Ramu koristeći te iste blagodati kako bi njen sin bio kralj.

Sve ove tačke zapleta iz „Ramajane“ pojavljuju se i u romanu „Kaikeji“; roman ih preuzima, ali proširuje priču o njenom životu, popunjavajući praznine i dajući Kaikeji dubinu – motivacije, nadanja i odnose sa drugima – tako da možemo da razumemo zašto ona u nekim trenucima postupa baš ekstremno. U romanu postoje i događaji koji su inspirisani pričama iz „Ramajane“, ali su malo modifikovani – na primer, priča o Ahalji se nalazi i u „Ramajani“ i u romanu „Kaikeji“, ali ima sasvim drugačiju ulogu u romanu.

Naravno, postoje i neki elementi zapleta koji su promenjeni u odnosu na „Ramajanu“, ali glavni zaplet iz epa ostaje isti. Roman „Kaikeji“ se završava pre otmice Site, tako da ne pokriva mnogo toga što bi se obično smatralo glavnim delovima „Ramajane“. Međutim, pokušala sam da u svoj roman uključim i neke važne elemente koji se kasnije pojavljuju u čuvenom epu, bilo putem referenci ili upotrebom likova u nekim drugim ulogama, tako da se nadam da će priča i dalje biti zadovoljavajuća za one čitaoce koji su čitali „Ramajanu“.

Odakle Vam ideja za roman? Da li ste prvobitno želeli da napravite adaptaciju „Ramajane“ ili ste prvo došli na ideju za priču i onda shvatili da bi mogla da se primeni na ep?

Dok sam bila mala, moja baka je pričala mojoj sestri i meni priče iz „Ramajane“. Voleli smo ih i tražili bismo da ih čujemo iznova. Jednom je moja mama načula kako nam baka priča o tome kako je Kaikeji prognala Ramu, pa se ubacila i rekla nešto poput: „Znaš, ne bi bilo ’Ramajane’ bez Kaikeji. Progon Rame je bio neophodan da bi se svet oslobodio zla, tako da su njeni postupci na kraju ispali dobri.“ Moja baka se nije u potpunosti složila, jer je smatrala da nije u redu to što je Kaikeji proterala nekoga koga je smatrala svojim detetom. Taj raskorak između činjenice da Kaikeji na kraju pomaže društvu, ali da je i dalje smatraju zlikovcem, ostao mi je u mislima.

Kako sam postajala starija, povremeno sam proveravala da li je neko pisao priče o Kaikeji. Videla sam da postoje knjige poput „Palate iluzija“ (Palace of Illusions) Čitre Banerdži Divakaruni, koja govori o Draupadi, ženskom liku iz nekog drugog indijskog epa, ali nikada nisam našla ništa o Kaikeji. Usput sam pomalo radila istraživanja, saznala više o njoj i drugim ženama koje se spominju u „Ramajani“. Jednog dana sam shvatila da mogu da napišem njenu priču. Htela sam da ispričam verziju u kojoj njeni postupci nisu motivisani trenutkom ljubomore, već odlukama zasnovanim na njenim životnim iskustvima.

To zvuči kao da je „Kaikeji“ epska fantazija. Da li biste je tako opisali?

„Kaikeji“ bez sumnje ima elemente fantazije, ali razmišljam o svom romanu kao o „novoj verziji“, a ne o epskoj fantaziji. Takođe, smatram da se uklapa u žanr istorijske fikcije. „Ramajana“ predstavlja važan deo hinduističke religije, tako da je roman „Kaikeji“ smešten u ono za šta mnogi ljudi veruju da predstavlja našu prošlost. Kao hinduistkinja, nisam sigurna da mogu zasigurno da kažem da su se ovi događaji desili – svakako ne mislim da su se odigrali baš onako kako su ispričani u stihovima „Ramajane“ – ali verujem da su te priče barem delimično zasnovane na istorijskim ličnostima i kraljevstvima. U romanu sam se oslanjala na elemente južnoazijske kulture, tehnologije i običaja pre nove ere, tako da sam se potrudila da roman bude utemeljen na poznatim činjenicama. Pošto priča nije smeštena u sekundarni svet, ne doživljavam „Kaikeji“ kao epsku fantaziju – posredi je prepričavanje priče koja ima određenu dozu istoričnosti, koja je smeštena u daleku ili malo drugačiju prošlost.

Oni koji su čitali roman upoređuju ga sa romanom „Kirka“ Madlin Miler, koji predstavlja novu verziju „Odiseje“; sa romanom „Arijadna“ Dženifer Sejnt, koji obrađuje mit o Tezeju i Minotauru; i romanom „Veštičje srce“ (The Witch’s Heart) Ženeviv Gorniček, koji predstavlja novu verziju nekih od nordijskih mitova. Da li mislite da je „Kaikeji“ poput nekih od ovih romana?

Mnogo volim sve tri ove knjige i mnogo sam uzbuđena što moj roman upoređuju „sa njima. „Kaikeji“ podseća na ove romane zbog toga što se u njima prikazuju žene iz mitova na koje se nije uvek gledalo sa odobravanjem i zato što se priča pripoveda iz njihovog ugla. U ova tri romana, i „Kaikeji“, autorke zamišljaju kako su poznati narativi mogli da izgledaju sa drugačije tačke gledišta.

Međutim, smatram i da se „Kaikeji“ na neki način razlikuje od ovih romana zato što prepričava mit iz religije koja se još uvek praktikuje i koja ima svoju težinu i dan-danas. Kritike kojih se knjiga dotiče zasnivaju se na savremenim tumačenjima i verovanjima i pokušajima da se plovi aktuelnim religijskim vodama. Ali počastvovana sam svaki put kada neko uporedi moju knjigu sa „Kirkom“ ili „Arijadnom“ ili „Veštičinim srcem“ jer mislim da su zaista fantastične. Ako budem upola dobar pisac kao bilo koja od ovih autorki, onda će moj roman „Kaikeji“ doživeti uspeh.



Da li smatrate da su ove autorke uticale na ono o čemu ste pisali ili na način na koji ste napisali ovaj roman?

Mislim da su ove knjige uticale na „Kaikeji“ tako što su mi dale nadu da ću jednoga dana i ja moći da objavim svoje delo. Kada sam prvi put sela da pišem „Kaikeji“, nisam baš razmišljala o drugim delima jer sam o ovoj priči razmišljala iz svoje perspektive. Inspiracija iz ovih knjiga došla je kasnije, kao znak da bi za ovakvu priču moglo postojati tržište i da to ne mora da bude samo neki moj privatni projekat koji nikada neće ugledati svetlost dana.

Da li postoji razlog zašto ste odlučili da ne idete korak dalje, tako što ćete ga, recimo, pretvoriti u naučnofantastičnu priču?

Želela sam da „Kaikeji“ bude što bliži originalnoj „Ramajani“. Postoji nekoliko elemenata koji bi se u drevnom svetu zapravo mogli smatrati naučnom fantastikom – pre svega, Ravana poseduje leteću kočiju pod nazivom Pušpaka Vimana i ona nalikuje na prototip aviona. Vimana se pominje u romanu „Kaikeji“ kao jedno od mnogih naučnih čuda iz tog vremenskog perioda. Ali pošto je radnja romana smeštena u drevni svet, kako bi što bolje parirao „Ramajani“, modernoj publici to više deluje kao fantazija nego kao naučna fantastika.

Koji pisci i koja dela su, po Vašem mišljenju, imali veliki uticaj na „Kaikeji“? Osim „Ramajane“, razume se.

Zaista je teško odgovoriti na ovo pitanje jer su dela koja su najviše uticala na roman na neki način povezana sa „Ramajanom“. Mnogo sam naučila iz naučnih radova o „Ramajani“, a naročito iz eseja Three Hundred Ramayanas A. K. Ramanudžana. Konsultovala sam prevode različitih verzija epa. „Originalna“ verzija je Valmikijeva „Ramajana“, ali sam crpela inspiraciju iz Adbuta „Ramajane“, „Ramčaritmana“ i verzija koje potiču iz jugoistočne Azije. Takođe sam bila pod uticajem svih neramajanskih hinduističkih mitova uz koje sam odrastala, jer je to kulturološko okruženje oblikovalo moj pristup ovoj priči. Naposletku, moram da zahvalim savremenim autorima fantazije Rošani Čokši i Taši Suri koje su me inspirisale da bez ikakvog osećaja krivice pišem priče o Južnoj Aziji i koje su pokazale da postoji potreba za ovakvim pričama, kao i tržište za njih.

A šta je sa neknjiževnim uticajima; da li su na „Kaikeji“ uticali filmovi, TV serije ili video-igrice?

Roman „Kaikeji“ nije bio pod uticajem nijednog posebnog neknjiževnog medija. Ali moram da priznam da sam čitala sve stripove Amara Čitre Kate koji se tiču „Ramajane“ kada sam bila mala, i gledala sam animirane verzije „Ramajane“, tako da sam sigurna da se sve to nalazi negde u mojoj podsvesti. Filmske i animirane adaptacije „Ramajane“ su sveprisutne u Indiji.

Kao što ste već rekli, roman se završava pre nego što je Sita kidnapovana. Da li to znači da ćete napisati nastavak ili je ovo ipak samostalan roman?

„Kaikeji“ je samostalan roman. Želela sam da ispričam Kaikejinu priču od njenog detinjstva do onih najbitnijih postupaka koji su opisani u „Ramajani“. Sama „Ramajana“ je izuzetno obiman ep sa hiljadama i hiljadama stihova, i nisam želela da ga celog prepričam. Time što sam se fokusirala na jednu osobu i jedan specifičan skup događaja u životu te osobe, pokušala sam da romanu „Kaikeji“ na neki način zadam granice. To pomalo deluje kao povratak usmenoj tradiciji, u okviru koje ste mogli čuti priču koja se uklapa u veću epsku tapiseriju, pri čemu je svaka pojedinačna priča sama po sebi zaokružena.

Iako ste napomenuli da na nastanak „Kaikeji“ nisu uticali filmovi, TV serije ili video-igrice, da li bi roman mogao da se pretoči u neki od ovih medija?

Volela bih da vidim „Kaikeji“ na ekranu. Mislim da bi to bila odlična TV serija – sama knjiga je podeljena na četiri dela i svaki od njih bi mogao da se pretoči u jednu epizodu. „Ramajana“ je mnogo puta adaptirana za televiziju, u različitim periodima, a lik Kaikeji se obično pojavljuje u nekoliko prvih epizoda, a zatim nestaje. Bilo bi kul da Kaikeji bude centar priče koja je smeštena u ovaj svet. I pošto sam gledala neke od ovih serija, znam da su i sam svet prikazan u mom romanu, kao i dramski zaplet, zaista pogodni za ekranizaciju.

Dakle, ukoliko bi neko želeo da pretoči Vaš roman u TV seriju, koga biste voleli da vidite kao Kaikeji ili kao nekog od ostalih glavnih likova?

Stvarno nemam pojma. Ukoliko bi se radilo na adaptaciji moje knjige, mislim da bih kasting prepustila stručnjacima. Bila bih uzbuđena bez obzira na konačan odabir, jer očajnički želim da vidim što više južnoazijskih projekata na malom ekranu.

Kada smo već kod različitih formata, „Kaikeji“ ne samo da je objavljena u tvrdom povezu i kao elektronska knjiga [AB3] nego postoji i audio-verzija ove knjige. S obzirom na to da Vam je baka prva pričala priče o „Ramajani“, zašto niste nju zamolili da bude narator u audio-verziji?

Audio-verzija romana „Kaikeji“ ima divnog naratora koji potiče iz južnoazijske dijaspore i ta osoba je dobro upoznata sa originalnom „Ramajanom“. Moja baka je jako uzbuđena zbog knjige, ali pošto živi u Indiji, još nije imala priliku da je pročita! Nadam se da ću joj dati primerak knjige kada me poseti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Da li postoji još nešto što bi čitaoci trebalo da znaju pre nego što odluče da pročitaju Vaš roman?

To zaista zavisi od samih čitalaca i njihovog ukusa. Ali južnoazijske ili hinduističke čitaoce, koji su skeptični prema ovoj knjizi zbog osobe o kojoj ona govori, želim da uverim da mnogo volim originalnu „Ramajanu“ i da ne pokušavam da je omalovažavam. Iako „Kaikeji“ deluje drugačije u odnosu na „Ramajanu“, kritike koje su upućene kroz ovaj roman služe da nas nateraju da razmislimo o tome koje poruke ove religijske priče šalju, kako bismo mogli bolje da razumemo ove mitove. Roman je nastao kao plod moje ljubavi prema ovoj drevnoj priči i prema kulturi iz koje potičem.

Autor: Pol Semel
Izvor: paulsemel.com
Prevod: Kristijan Vekonj