Uzbudljive beleške o romanu „Treća devojka“

Godina izdavanja: 1966.

Motiv za ubistvo: Novac

Zaplet: „Želim ubistvo“, kaže Poaro Arijadni Oliver. Belgijanac je na ivici. Zna da će se ubistvo neminovno desiti ali ne zna kako.

Dok je doručkovao, mlada žena nenajavaljeno dolazi u njegov stan. Govori mu da je možda počinila ubistvo. Zatim odlazi ne otkrivši nikakve pojedinosti.

Ona je ono što gospođa Oliver naziva „trećom devojkom“, osoba koja se javila na oglas u novinama da živi u stanu sa još dve žene. „...Bolje nego da stanujete kao podstanar u nečijoj kući, ili u hostelu”, kaže gospođa Oliver Poarou. Posle susreta sa detektivom devojka se više nije vraćala u taj stan a gospođa Oliver slučajno saznaje da je žena od četrdeset i nešto godina, koja je živela sprat više, umrla nekoliko nedelja pre nestanka devojke.

U međuvremenu, jedna devojčina primedba Poarou se urezala u mozak. Rekla je: „Stvarno mi je žao i zaista ne želim da budem nepristojna, ali...prestari ste“. Bio je to poziv za buđenje polupenzionisanom detektivu. Odlučuje da nađe devojku i reši zagonetku. Da li je zaista počinila ubistvo ili je to jednostavno umislila?

Najbolji momenti u romanu:

Za Agatu Kristi, šezdesete godine 20. veka su obeležili umetnici, droge i uniseks moda. Njen pogled na jaz koji postoji između njene i mlađih generacija naročito je zanimljiv. Uzmimo na primer koliko su Poaroa činili nervoznim „predivni mladići“ i užasna moda za devojke. S druge strane, njegova partnerka u istrazi, gospođa Oliver, spremno je prihvatila promenu isprobavši neke frizure zarad drugačijeg izgleda.

Dejstva droga su ispitana i predstavljena čitaocima sa idejom o tome kako se uz pomoć njih izvući posle počinjenog zločina.

Neobično je što na početku romana ubistvo nije najavljeno već samo dato kao mogućnost. Ukratko, Poaro još nema slučaj sa nestankom tajanstvene devojke dok god su u pitanju samo nagađanja i nagoveštaji. Doušnik Gobi nije mogao pronaći ništa o devojci.

Agata Kristi vodi čitaoce u avanturu u kojoj treba da pogode da li se zaista desilo ubistvo. Da li je devojka u pravu ili je luda? U međuvremenu, pojavljuju se nagoveštaji da bi ona mogla znati nešto o stomačnim problemima svoje maćehe. Jer ona nije volela drugu suprugu svog oca.

Stvari postaju jasnije kada gospođa Oliver, prateći devojčinog dečka, dobije udarac u glavu koji je onesvešćuje.

Još je važnije to što Poaro priznaje da se nalazi u ćorsokaku, jer mu ništa za sada nema smisla. S jedne strane, uveren je da je život gospođice Restarik u opasnosti. S druge, nema nikakvih dokaza već samo svoje pretpostavke i nepovezane misli.
 
„Enfin“, reče on, „ovo je previše! Zaista previše. Sad imamo špijunažu i kontrašpijunažu. A meni treba samo jedno sasvim jednostavno ubistvo. Počinjem da sumnjam da se to ubistvo desilo samo u njenom narkomanskom mozgu!“
 
Avaj, frizura gospođe Oliver daje mu ideju. Ali kada shvati ko je „Luiz“ koju je devojka pomenula, još jedan život biva oduzet.

Sve se srećno završava. Počinilac je uhvaćen jedanaest sati posle zločina. Ako čitaoci još jednom pročitaju „Tajanstveni slučaj u Stajlsu“, videće da postoje sličnosti u vezi sa planerom i motivima zločina. S druge strane, ako su vam perike iz nekog razloga interesantne, „Slonovi pamte“ iz 1972. godine, još više razrađuju tu temu a i gospođa Oliver je još iritantnija!
 
Izvor: knowingchristie.wordpress.com
Prevod: Vladimir Matinović