Laguna - Bukmarker - „Uspon Persepolisa“ postavlja scenu za finale SF sage - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Uspon Persepolisa“ postavlja scenu za finale SF sage

Pre šest godina Džejms S. A. Kori, pseudonim iza kojeg stoje Taj Frenk i Danijel Abraham, započeo je serijal Prostranstvo romanom „Buđenje nemani“, pričom o Sunčevom sistemu gde obiluju političke podele i međuplanetarne zavere u čijem središtu se nalazi posada broda Rosinante. U godinama koje su sledile napisano je još nastavaka i snimljena je televizijska serija. Prošle godine Abraham i Frenk su izjavili sa časopis The Verge da će poslednje tri knjige biti „veliki zaokret ka finalu“. „Uspon Persepolisa“ ispunjava očekivanja i postavlja pozornicu za sukob koji će okončati serijal.

Upozorenje: Spojleri slede za prvih šest delova Prostranstva

Do sada je priča po trilogijama. Prve tri knjige „Buđenje nemani“, „Kalibanov rat“ i „Abadonova kapija“ govore o vanzemaljskoj vrsti zvanoj protomolekul, koja otvara međuzvezdani portal ka hiljadama drugih planeta. Druga trilogija „Sibola u plamenu“, „Nemezine igre“ i „Pepeo Vavilona“ bave se posledicama. Ljudi su sada u mogućnosti da se šire galaksijom, ali po cenu ozbiljnih političkih nemira na matičnim svetovima. Radikalizovane grupe stanovnika Pojasa, obespravljenih građana spoljnih planeta i asteroidnih pojasa, započele su pakleni rat protiv Zemlje i Marsa bombardujući dom čovečanstva asteroidima. „Pepeo Vavilona“ završava prve dve trilogije na zadovoljavajući način što „Uspon Persepolisa“ postavlja u zanimljiv položaj. Još uvek su tu priče koje se mogu dalje istražiti, a Abraham i Frenk se suočavaju sa izazovom da naprave nešto više od rutinske avanture. Tako knjigu otvara vremenski skok od 30 godina koji za nove čitaoce može doći kao resetovanje. Iako se preporučuje čitanje prethodnih šest delova „Uspon Persepolisa“ sam pokriva najvažnije tačke zapleta.

Na početku „Uspona Persepolisa“ Sunčev sistem je pronašao ravnotežu. Vladajuća politička frakcija Pojasaša OPA se transformisala u legitiman transporterski sindikat koji pomaže snabdevanje 1300 kolonizovanih planeta širom galaksije. Zemlja i Mars su ostavili svoje sukobe po strani kako bi formirali savez, a naš glavni protagonista Džejms Holden i posada Rosinantea i dalje obavljaju neobične poslove koji se od njih zahtevaju. Međutim, opasnost vreba u vidu imperije, pod nazivom Lakonija, koju je osnovala grupa Marsovaca koji su u prethodnim knjigama napustili Sunčev sistem. Lakonija je u poslednje tri decenije od kada je pod vođstvom besmrtnog Visokog Savetnika Duartea. Duarte sada šalje flotu nazad u sistem kapija i stanicu koja ga kontroliše pokrenuvši tako još jedan rat za kontrolu nad Sunčevim sistemom.

Serijal Prostranstvo od početka je bio mračan, ali ovaj poslednji nastavak posebno se čini beznadežno. Na početku kapetan Džejms Holden i njegova partnerka Naomi planiraju da se povuku i ostave Rosinante u rukama bivšeg marsovskog marinca Bobija Drapera, međutim lakonska vojska prolazi kroz kapiju i preuzima zapovedništvo nad stanicom, preteći da će zbrisati čitave svetove ukoliko se stanovnici budu opirali. „Uspon Persepolisa“ govori o naglom nadiranju autoritarne sile koja nastoji da održi status quo zarad svojih interesa, a Duarte se prikazuje kao brutalan diktator. Po njegovom naređenju mladi oficir Kapetan Santijago Sing brutalno je napao disidente na stanici Medina, ubijajući, mučeći i zatvarajući sve koji se protive lakonskoj vladavini. Protivljenje se oštro kažnjava, a žrtve odvode u „olovke“ gde ih namerno zaraze protomolekulom zarad eksperimenata. Iako je prisutna snažna želja da se povuče paralela sa politikom vođenom prošle godine, situacija više podseća na Pariz 1940. godine, nakon što su nacističke snage napale Francusku.

Sa dolaskom Lakonaca posada Rosinantea brzo upada u sukob postavljajući bombe i obavljajući špijunske misije da bi na kraju pobegli. Već smo upoznati sa likovima Aleksa, Amosa, Bobija, Klarise, Naomi i Holdena, ali nova pretnja pred njih postavlja izazove kakove nismo videli u prethodnim knjigama. (Dobili smo dobar odgovor na pitanje ko će pobediti u borbi Amos ili Bobi). Abraham i Frenk razvijaju Singa kao vernog Lakonskog oficira koji veruje da pomaže čovečanstu na putu ka boljem sutra, a takođe, na scenu vraćaju Bubnjara vođu transportnog sindikata koji vodi borbu sa naizgled nezaustavljivom lakonskom pretnjom.

Za fanove Prostranstva ovo je dobrodošao povratak u poznati svet. Zamah ovog serijala je nešto što će poslužiti kao iskupljenje za sve eventualne slabosti. Kao i delovi pre njega „Uspon Persepolisa“ je čvrsto utegnut triler koji povezuje često suprostavljene niti priče. Kako se priča odvija jasno je da Abraham i Frenk imaju u planu epsko finale sa velikim ulozima i izazovima za svoje likove.

Autor: Endrju Liptak
Izvor: theverge.com
Prevod: Vojislav Teofilović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.