Uroš Timić: Samo su apsolutno glupi apsolutno srećni

Uroš Timić je srpski pisac najmlađe generacije. Diplomirao je na Filološkom fakultetu na katedri za Bibliotekarstvo i informatiku. Kao pobedniku Literarnog online inkubatora izdavačka kuća Laguna objavila mu je knjigu Osmi život. Povodom skorog izlaska njegovog drugog romana odlučili smo da porazgovaramo sa njim o nastanku prve knjige, drugoj knjizi, bibliotekarskim i spisateljskim iskustvima, smislu obrazovanja i života, ali i misticizmu i knjigama za decu…

• Prvo da razjasnimo nešto. Da li ste Vi bibliotekar koji se u slobodno vreme bavi pisanjem ili ste pisac koji se u slobodno vreme bavi bibliotekarstvom?

Ja bih za sada stavio apsolutnu tačku jednakosti između jednog i drugog. Podjednako su mi važna oba zanimanja i sa podjednako ljubavi ih obavljam. Ako bih baš morao, malu prednost ću dati biblioteksrtsvu jer je to ipak nešto što mi piše u diplomi.

• Vaša knjiga je nastala kao deo projekta Literarni Online INKubator. Da li možete da nam kažete nešto više o tom projektu i o Vašim iskustvima tokom učešća na njemu?

To je jedinstveni projekat svoje vrste koji se odigravao putem interneta 2013. godine. Naime, dela su se učitavala na on-line platformu preko koje se ujedno i glasalo. Moglo je da se glasa putem Fejsbuka ili mejlom. Deset dela sa najvećim brojem glasova (neskromno ću reći da sam po broju glasova bio prvo mesto) su ulazila u uži krug i naš stručni žiri koji su sačinjavali eminentni pisci iz Lagune, određivali su troje apsolutnih pobednika čije će Laguna romane objaviti. Tako je Osmi život ugledao svetlost dana. Moje najlepše iskustvo se odnosilo na upoznavanje sa piscima, ali i drugim takmičarima. Sa Aleksandrom Miljkovićem i Jelenom Vuković (nas troje smo zajedno bili pobednici) se često čujem i razmenjujem iskustva. Družili smo se na radionicama gde smo se i upoznavali sa piscima, njihovim radom, ali i upijali mudre savete koje su nam davali.

• Vaš roman Osmi život jeste fina mešavina psihologije, horora, akcije, trilera fantastike uz pomoć kojih ispitujete liniju između dobra i zla, sreće i patnje, smisla i besmisla u večito tranzicionoj Srbiji. Nije li možda malo previše ambiciozno da se već sa prvim delom uhvatite u koštac sa pitanjima na koja filozofi i Montipajtonovci već vekovima pokušavaju da daju odgovor?

Da sam se bavio time iz aspekta filozofa, pretpostavljam da bi i bilo previše ambiciozno i da me niko ne bi ozbiljno shvatio. Ipak, kada u roman ubacite veliku dozu fikcije i fantastike, koje daje svemu neku posebnu draž, ali i dozu neozbiljnosti, onda te teme i ne deluju previše teško i naporno. Najlakše mi je bilo da pišem možda najteže delove romana – delove vezane za snove jer je tu najlakše ubaciti fikciju. Što se tiče delova koji se dešavaju u realnom svetu, ograničio sam se apsolutnim obezličavanjem. A i s obzirom da je roman pisan iz aspekta dečaka, kasnije momka mojih godina, nije mi bilo teško da sve prilagodim sopstvenom uzrastu i te, naizgled, ozbiljne teme, pretvorim u urbani roman.

• Dok sam čitao Vaše opise realma u kome obitavaju Čuvari sna nisam mogao da se otmem utisku da se nalazim u Sendmenovom kraljevstvu. Da li je u pitanju slučajnost ili ste bili inspirisani grafičkim novelama Nila Gejmena?

Slučajnost. Istina, Nil Gejmen mi je jedan od dražih pisaca, ali njega sam otkrio tek kada sam objavio svoj roman. I ne volim da čitam stripove i grafičke novele, volim isključivo romane. Iako se za roman Knjiga o groblju smatra da je dečiji, meni je omiljeni Gejmenov roman.

• Da li ste mistik ili skeptik?

Apsolutni mistik, čini mi se. Mada, trenutka kada sam otkrio da previše vremena provodim u nečemu što nije opipljivo i da u realnom svetu skoro da i ne poznajem samog sebe, prestao sam da se bavim “uzvšenim” pitanjima, obuo gvozdene cipele i stao čvrsto na Zemlju. Ne planiram da se u skorije vreme izuvam.

• Jedna rečenica Vašeg romana glasi „Vesna je volela da od svoje preobrazovane mame – koja je završila dva fakulteta i tri više škole za samo godinu dana ‘kupi nove reči’.“ Šta Vi, kao osoba koja je završila pravi fakultet u klasičnom roku misli o onom delu savremenog srpskog obrazovnog sistema koji štancuje doktore nauka? Da li je budućnost čovečanstva u klasičnom obrazovanju ili nizu kurseva?

Mislim da što si pametniji, više će da ti zavide i trudiće se da te sklone (gdegod). Takođe mislim da u 21. veku, ne samo u našoj zemlji, već i šire, jedino glupa osoba može da bude apsolutno srećna. Tako da, neću da prosipam pamet, u poslednje vreme se trudim da budem glup da bih uspeo da ubedim sebe kako sam srećan. Usput, možda dođem do neke titule, ako niko ne provali da mi je diploma em prava, em sa državnog fakulteta. Elem, šalu na stranu; da, mislim da smo u ozbiljnom problemu. Poremećen sistem vrednosti apsolutno, serviranje kojekakvih gluposti koje omladina upija kao sunđer, štancovanje đubreta na sve strane do tih granica da počinje samo od sebe da se reciklira, a ovo što je dobro, lepo i u novoj ambalaži – to se nekako gurne pod tepih. Nadam se da nisam previše pametovao.

• Radite u biblioteci. Koje knjige ljudi ovih dana najviše pozajmljuju?

Nemam ništa protiv ljudi koji dođu i kažu Treba mi nešto da se ne razmišlja previše ili Treba mi nešto lagano. Ali, kada to kažu četiri od pet osoba (izuzimam srednjoškolce i studente), onda već pomalo počinjem da se zabrinjavam. Pogotovo što je to lagano štivo nešto što je najprodavanije, najčitanije i štancuje se skoro više nego dnevne novine. Mislim da ubedljivo za sada vode romani Danijele Stil i Nore Roberts. Od nešto kvalitetnijeg štiva čita se Koeljo, Šarma itd. Agata Kristi je, verovali ili ne, popularna i dalje. Kinga najviše traže ljubitelji horora. Porasla je popularnost psihologiji, ali i svim knjigama koje se bave dijetama, hrono ishrani i tome slično.

• Koje knjige Vi trenutno čitate i šta biste za čitanje preporučili čitaocima Bookvara?

S obzirom da negde u meni još uvek leži dete, trenutno čitam trilogiju Ransoma Rigsa Dom g-đe Peregrin za čudnovatu decu. Šta ću, film režira moj omiljeni režiser – Tim Barton, a gospođicu Peregrin igra fenomenalna Eva Grin. Morao sam da pročitam knjige pre nego što odem u bioskop. Na preporuku koleginice pročitao sam knjige Agote Kristof (dakle, NE Agate Kristi), isto trilogija – Velika sveska, Dokaz i Treća laž. Nešto sasvim suprotno od gospođice Peregrin. Definitivno nisu romani za decu. A moja preporuka je – malo skrenite sa staze. Potražite malo romane koji ne probijaju oči, ne iskaču iz frižidera, ne prodaju se uz nedeljne novine i ne vise na trafikama. Otiđite u biblioteku ili knjižaru i malo zaronite dublje. Nisu ljudi svesni koliko fantastičnih knjiga ima, a ne dolaze do izražaja od komercijale. Ne volim da dajem konkretne savete jer smatram to nametanjem sopstvenog ukusa. Zato kažem, izađite iz kutije i pronađite sami nešto lepo, što vam niko drugi nije nametnuo.

• Koje su Vaše omiljene knjige?

Senka vetra, Devojka sa pomorandžama, Rogovi, Fantom iz opere, Deca noći… od beletristike. Dobro, ima ih još mnogo, ali da ne nabrajam sad sve. Volim i dramu i triler i horor, ma od svih žanrova po malo. Uglavnom su mi omiljene knjige takve. Ruku na srce, rekli ste i sami da je Osmi život obuhvatio sve žanrove po malo. Knjiga Kako da izlečite svoj život je došla u pravom trenutku do mene, tako da će ona uvek biti posebno izdvojena, iako smatram da se popularna psihologija previše komercijalozovala danas.

• Završili ste rad na rukopisu Vašeg narednog romana. Da li možete da kažete čitaocima Bookvara o čemu se radi u Vašoj narednoj knjizi i kada možemo da je očekujemo u knjižarama?

Roman Četrdeset dana je roman o životu i smrti. O onoj sponi između ta dva koja je tek tolika, da jednostavno znamo da postoji iako nije tu. O patnji za umrilima. O umrlima i šta im se dešava nakon smrti. O tome šta ostaje iza njih, na ovom svetu ovde. O pouci koju treba da izvučemo kada izgubimo najmilije. Obuhvatio sam i dosta naših narodnih običaja i verovanja i tako sam ih i predstavio. Kao verovanja, ne kao istinu. Moram da priznam da smatram da je drugi roman teži od prvog. Teže mi je bilo i dok sam ga pisao. Trebalo bi, najkasnije, za mesec, mesec i po dana da bude gotov. Što se distribucije tiče, nije izdavač isti, tako da će biti i manje distribuiran, ali moći će da se nađe u određenim knjižarama (naznačiću na mojoj Fejsbuk stranici kojim), a i moći će da se poruči preko interneta.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: Bookvar