Uroš Petrović o „Bajkama“ u sedam knjiga: Internet je postao svima dostupna Aleksandrijska biblioteka

Brojna dela Uroša Petrovića godinama su među najčitanijim naslovima književnosti za decu i mlade, a njihovi prevodi su objavljeni u Italiji, Grčkoj, Češkoj, Rumuniji, Sloveniji, Mađarskoj i Severnoj Makedoniji.



Najnoviji Urošev književni projekat su Bajke u sedam knjiga, koje su osmišljene da zainteresuju decu, a oslanjajući se na bogate ilustracije, dete može i samo da ih razrađuje, obogaćuje i domaštava.

„Opet je reč o sedam bajki sa svih meridijana. Njihov obim se pokazao idealnim za čitanje pred spavanje, baš za današnju decu i, ne manje važno, za današnje roditelje. Naravno, uvek naglašavam da je posebna vrednost ovih priča u nestvarnim ilustracijama Aleksandra Zolotića“, započinje priču za Blic magazin Uroš Petrović.
 

Stripovi i bajke
 

Zanimljivo je da su u isto vreme Uroševe „Bajke“ objavljene na ćirilici, latinici i na engleskom jeziku. Otkriva koja „verzija“ je najtraženija i da li ova štiva sa izuzetnim ilustracijama više privlače starije čitaoce.

„Svakako, verzija na ćirilici je najtraženija, ali odlično prolaze i druge dve. ‘Bajke’ na latinici se kupuju širom regiona, a one na engleskom kupuju turisti, škole na engleskom, i autentični su pokloni za strance i njihovu decu. Što se tiče ilustracija, tu sam pomalo fanatik – važno mi je i kakav je papir od koga je knjiga sazdana, a kamoli oprema. Volim da sarađujem sa najboljima, pa to važi i za ilustratore. Mislim da ‘Bajke’ nude vrednost na više nivoa. Ima ponečeg i između redova. Zato ih vole i odrasli“, objašnjava pisac.



Kada je bio dete, Uroš kaže da je najčešće čitao stripove, koji su u to vreme bili oklevetani. Ističe da im je danas priznat status umetnosti, konačno i zasluženo.

„Bajke sam, naravno, čitao. Bila su to izdanja sa tim pričama svih naroda, kao posebne knjige – od ‘Bajki američkih Indijanaca’ do estonskih ili tajlandskih. Možda se tu rodila klica ovih koje danas pišem“, ističe Petrović.

Jednom prilikom Uroš je rekao da je za njega čitanje vrsta putovanja. Ali izgleda da današnja publika sve „manje putuje“, odnosno čita...

„To je istina, iako nikada nije bio veći izbor, a knjiga nikad dostupnija. Nove tehnologije su duboko promenile društvo, i to je činjenica. Nastala su nova pravila igre, dakle, trebalo bi da naučimo kako da u toj situaciji nastavimo da gradimo bolje društvo i bolje ljude. Ništa drugo nema smisla. Dakle, znanje nikada nije bilo dostupnije – internet je postao svima dostupna Aleksandrijska biblioteka. Ko hoće, može da čita i uči, da se usavršava bez granica. Ko neće, neće. Ali razlika će se jasno videti. Na primer, oni koji čitaju biće rečitiji od drugih, a to je velika prednost u bilo kojoj profesiji. Zbog svega toga, mislim da bi u radu sa decom trebalo da mnogo više pažnje obratimo na razvoj pet elemenata: empatije, logičkog razmišljanja, samopouzdanja, istrajnosti i kreativnosti“, kaže Petrović.
 

 

Na pitanje da li smatra da čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje više nego čitanje nekih popularnih bestselera, pisac odgovara:

„Samo neka se čitaju knjige, da li su to bajke ili nešto drugo, nije toliko važno. Dokazano je više od trideset koristi te aktivnosti. Čitanje stvara umne ljude, a oni nam nikada neće biti potrebniji nego sutra. Siguran sam da se može odrasti i bez bajki, ali nisam siguran u šta“,  mišljenja je on.

Petrović je postigao veliki uspeh knjigama „Zagonetne priče“.

„Od samog početka, moje knjige su čitali i deca i odrasli. Nisam siguran da bih mogao tačno da naznačim čime su to zaslužile, ali sam veoma srećan što je tako. Pretpostavljam da sličnu emociju po toj činjenici baštini i moj izdavač, jer se odražava na tiraže“, kaže sagovornik Blica.

Za više od dve decenije Petrovićeve uspešne književne karijere, evidentno je da je pisac mnogo postigao. Otkriva nam na koju knjigu je izuzetno ponosan.



„Na roman ‘Aven i jazopas u Zemlji Vauka’ zbog toga što me je uveo u svet stvaranja književnosti za decu. Na ‘Zagonetne priče’ zato što su desetine hiljada mališana navele na čitanje. Na ‘Peti leptir’ zbog snimljene radio-drame i prvog 3D filma kod nas. Na ‘Bajke’ zato što će i ove večeri uz njih mnogi roditelji uspavljivati svoju decu“, kaže Uroš.

Uroš je pomagao i oko sastavljanja pitanja za kvizove „Lavirint“, „Potera“... Međutim, time se više ne bavi.

„Pravljenje pitanja za ‘Poteru’ je zahtevan, ozbiljan, celodnevni posao, i za to zaista odavno nemam vremena. Za kviz ‘Lavirint’ ne prođe dan a da mi neko na moj Instagram profil ne pošalje pitanje o tome da li će se snimati nove sezone tog kviza. Možda se i vrati na ekrane, ali ne pitam se samo ja“, kaže pisac.
 

Sve manje je kvalitetnog programa za decu na domaćim TV kanalima. Otkriva da li je razmišljao da osmisli jedan dečji TV projekat.

„Naravno da jesam. I naravno, već ga imam osmišljenog. Reč je o emisiji sa konceptom ‘Zagonetna pitanja’, koja nijedan uzrast ne ostavlja ravnodušnim. Taj metod, koji sam davno osmislio, koristio sam na kraju svake epizode kviza ‘Lavirint’ i gledanost je rasla u nebo. Gde god sam ih koristio, budila se interaktivna, zapaljiva atmosfera zabavnog promišljanja, probuđene kreativnosti i novih ideja. Verujem da bi bilo veoma gledano“, kaže Petrović.

Osim što je zaljubljenik u pisanu reč, obožava i da fotografiše.

„Moj Instagram profil je stalna izložba mojih fotografija, sa hiljadama posetilaca iz čitavog sveta. Ranije sam fotografije izlagao i u fizičkoj formi, ali vremena su se promenila. Virtuelni prostor se preliva u naš svet, i neće prestati da ga osvaja“, smatra Uroš.



Na pitanje da li ima u planu ekranizaciju nekog svog romana, kao što je to bio slučaj sa „Petim leptirom“, Petrović odgovara:

„Neke stvari su mi već otkupljene. Bilo bi iznenađenje da u narednih par godina ne bude nešto po tom pitanju.“

Godinama je bio predsednik Mense Srbije. Interesovalo nas je da li je Srbija među zemljama čiji građani imaju najveću prolaznost na Mensa testovima.

„Tako je bilo dok sam ja bio predsednik, i dok sam imao pristup statistici. Ne znam kako je sada, mada ni tada taj podatak nije ukazivao da smo pametniji od drugih. Pre mislim da je bila reč o tome da se kod nas teže odlučuju na testiranje i da se na taj korak odlučuju oni koji su već prilično sigurni da im takva vrsta testova ide od ruke.“
 

Petrović je napravio i nekoliko stonih društvenih igara. Kaže da nije baš zaljubljenik igrica na telefonu ili kompjuteru.

„Odavno sam shvatio da su to veliki potrošači vremena, bez mnogo smisla. Izabrao sam da vreme koje bih mogao da potrošim na te aktivnosti, koristim pametnije. Za razliku od video-igrica, stone društvene igre mnogo više cenim – one okupljaju ljude. Kada se one igraju, to već i liči na pravi život“, kaže on.

Na kraju razgovora Uroš nam otkriva svoje profesionalne planove za sledeći period.

„Do kraja godine sledi jedna mekana, začarana knjiga. Bukvalno. Potom bi trebalo da osvane i romanga (tu reč sam lično smislio, a znači pola roman, pola manga). I to nije sve, ali jeste sve što u ovom trenutku želim da najavim“, kaže uz osmeh Petrović.
 

Urošev profil na Instagramu (@urospetrovicofficial) postao je popularan širom regiona. Čak se i tu trudi da svojim zagonetkama brusi umove dece, ali i odraslih.

„Više od 35.000 ljudi rešava moje zagonetke na Instagramu. Reč je o vizuelnim zagonetkama nalik na rebuse, gde je potrebno sliku pretvoriti u reči. Tako se prave dragocene nove neuronske veze. Mislim da sam na mom profilu ljudima pružio dragocenu šansu da vežbaju svoj um i tako ga čine moćnijim za svakodnevnu upotrebu. Čudesno je koliko ljudi sami napreduju, uz veoma mali podsticaj“, priča on.

Izvor: Blic magazin
Autor: Dafina Dostanić