Uroš Petrović: Ako ne napredujemo, idemo unazad

Posle „Bajki: prvih sedam” stigle su i „Bajke: drugih sedam”, sedam je magični broj i fantastičnih priča Uroša Petrovića, uz ilustracije Aleksandra Zolotića (izdanje Lagune). To su tople, mudre, bezvremene pripovesti, koje daju primere solidarnosti, dobrote i domišljatosti. Uroš Petrović je nedavno, u okviru 29. Raških duhovnih svečanosti, organizovao svoju poznatu interaktivnu igru „Zagonetna potraga”, što je inače i naziv jednog od njegovih romana.



Uroš Petrović je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Autor je više od dvadeset knjiga i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za mlade. Knjige su mu do sada objavljene i u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku. Po njegovom nagrađenom romanu „Peti leptir” snimljen je prvi (i jedini) dugometražni 3D film u istoriji srpske kinematografije. Autor je i više originalnih stonih društvenih igara, od kojih su tri nagrađene priznanjem „Dobra igračka” Prijatelja dece Srbije i dve nagradom „Gran-pri za igračke sa svrhom”. Dobitnik je i većeg broja nagrada za fotografiju (National Geographic, Microsoft, Wikipedia), koje objavljuje širom planete. Koautor je NTC sistema učenja, i autor koncepta „Zagonetna pitanja”, kao i različitih programa za usavršavanje. Gostuje kao predavač na fakultetima, u školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Jedan je od prvih zvaničnih kreativnih ambasadora Srbije u okviru nacionalnog projekta „Srbija stvara”. Bio je predsednik Mense Srbije i jedan od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu.

Zbog čega je važno da deca odrastaju uz bajke?

Na korici knjige sam napisao: „Može se odrasti i bez čitanja bajki, ali nisam siguran u šta...”. To zaista i mislim. Na kraju, mogu iz prve da nabrojim više od trideset koristi kojih čitanje bajki donosi mališanima. Razvijanje navika čitanja bajki kod dece ima niz pozitivnih uticaja na njihov kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj, na primer. Čitanje bajki pomaže deci da prošire svoj rečnik, one podstiču dečju maštu i kreativnost, pomažući im da vizualizuju svet izvan realnosti. Mnoge od njih sadrže elemente zagonetki i logičkih izazova koji podstiču razvoj dečje logike. Bajke često obrađuju apstraktne koncepte poput dobra i zla, hrabrosti i straha, pomažući deci da razviju dublje razumevanje ovih pojmova. Kroz likove i njihove doživljaje deca se uče empatiji i razumevanju tuđih osećanja. Upoznavanje sa emocionalnim stanjima likova pomaže deci da razvijaju emocionalnu inteligenciju. Bajke često obrađuju strašne ili izazovne situacije, što pomaže deci da se nose sa svojim sopstvenim strahovima i anksioznošću. Kroz likove u bajkama deca mogu pronaći modele sa kojima se poistovećuju i iz kojih uče važne životne lekcije. Potom, čitanje bajki može poboljšati dečje veštine slušanja i komuniciranja. Bajke često prenose moralne poruke i lekcije o pravilima ponašanja, pomažući deci da razumeju društvene norme. Pomenuto poistovećivanje sa hrabrim ili pametnim likovima može pozitivno uticati na dečje samopouzdanje. Čitanje bajki unapređuje buduće veštine čitanja, što je ključno za uspeh u školi.

Bajke često uključuju moralne dileme i lekcije koje pomažu deci da razvijaju svoje moralne vrednosti. Kroz likove koji se suočavaju sa posledicama svojih postupaka deca uče o uzroku i posledicama. Razgovor o postupcima likova podstiče decu da razmišljaju o tome šta je ispravno i pogrešno. Postavljanjem pitanja o priči i njenim elementima deca razvijaju veštine kritičkog razmišljanja. Razmatranje kako su likovi rešavali probleme u priči podstiče dečje veštine rešavanja problema, a razgovor o alternativnim završecima ili rešenjima bajki podstiče kreativno razmišljanje.



Već ste uigran tim sa ilustratorom Aleksandrom Zolotićem. Da li pišući ove poučne priče mislite i u slikama?

Zamišljanje slika budi mnogo više lampica u neuronskoj mreži nego kada se barata samo rečima. Najbolje rečenice prave slike u glavi. Najbolje slike prave priče u glavi. Jasno je da lavovski deo zasluga za uspeh ovog serijala nose maestralne ilustracije Aleksandra Zolotića. I to priznanje sam stavio na koricu. Ne zanosim se da je uspeh neke knjige isključivo zasluga autora. Jednostavno, uspeh se ne bi događao da nije posvećenosti ili makar odgovorne delatnosti drugih ljudi, od urednika i ilustratora, preko lektora i prelamača, do ljudi zaposlenih u magacinu ili knjižari.

Bitan motiv Vašeg stvaralaštva jesu zagonetke, mozgalice, ono što decu, pa i odrasle, podstiče na razmišljanje. Kako je prošla „Zagonetna potraga“ nedavno u Raški?

Ne postoji bolji način za održavanje i razvoj vijuga od zagonetki i ostalih vešto smišljenih izazova za mozak. U slučaju „Zagonetne potrage“, uz sve to se uključuje se i fizička aktivnost. Ne mogu da zamislim ništa korisnije za decu! „Zagonetna potraga“ je interaktivna igra koja se događa u različitim prostorima, od prirode do centara gradova. Osmislio sam je tako da bude uzbudljiva, izazovna i nepredvidiva o pitanju pobednika. Pravio sam je do sada u mnogim gradovima, u Srbiji i van nje.

Odmah zatim krenuli ste dalje po Srbiji. Da li se i te interaktivne radionice u prirodi odvijaju na NTC kampovima?

U prirodi, na travi, pored vatre, sve se odvija sasvim drugačije. Samo ove godine boravio sam sa decom na desetak NTC kampova. Rešavali smo zagonetne priče pored vatre, tragali za namenom zagonetnih predmeta i odgonetali zagonetna pitanja iz svih oblasti. Naravno, događale su se i pomenute zagonetne potrage. Siguran sam da takva druženja trajno menjaju mališane i da ih nikada ne zaboravljaju. Sa kampova odlaze uvereni da nijedan problem nije nerešiv i da je razmišljanje korisno i zanimljivo.

Kako će izgledati učenje u budućnosti, da li ste zabrinuti zbog gotovih rešenja koja nudi veštačka inteligencija?

Već se sve promenilo, ali nažalost mnogi za to nisu ni čuli. Nisam sklon tome da se tek tako zabrinem zbog nečega što je neminovno i na čiju pojavu ne mogu da utičem. Veštačka inteligencija je stigla, i bez obzira na to da li je to dobro ili loše, tu je. Biće sveprisutna. Hajde da vidimo šta nam je činiti! Ako je nevolja, hajde da pokušamo da je pretvorimo u prednost! Kako da pojavu tih moćnih alata prilagodimo obrazovanju, privredi i svemu ostalom? To je pravo pitanje.

Dobitnik ste i najprestižnijih nagrada za fotografiju. U kojoj meri je i ova oblast ugrožena zbog veštačke inteligencije?

Ugrožena je fotografija u dosadašnjem smislu, ali i ostale oblasti (i arhitektura, na primer). Podigla se lestvica, moć stvaranja kvalitetnih radova se prelila na mnogo veći broj ljudi. Više neće biti ni dovoljno ono što je do juče bilo vrlo dobro. Sve se to već događalo, samo mnogo sporije nego danas. Ali jedna je istina ostala ista: ako ne napredujemo, ne ostajemo gde smo bili – idemo unazad.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika