Upoznajte Margaret Rodenberg, autorku romana „U potrazi za Napoleonom“

Sa Margaret Rodenberg razgovarali smo o njenom debi romanu „U potrazi za Napoleonom“, pisanju, preporukama za čitanje i drugim zanimljivim temama.



Kako biste se predstavili našim čitaocima?

Ja sam autorka istorijskog romana „U potrazi za Napoleonom“, čiji su glavni junaci francuski car Napoleon i njegova poslednja ljubavnica Albin de Montolon. Volim da putujem i posetila sam više od šezdeset zemalja, sekretar sam neprofitnog Napoleonskog istorijskog društva i izbeglica iz poslovnog sveta. Uživam u vožnji kajakom koliko i u obilasku muzeja.

Sećate li se prve knjige koju ste pročitali? Zbog koje knjige ste poželeli da se bavite pisanjem? O kojoj knjizi ne možete da prestanete da razmišljate?

Moja prva sećanja vezana su za dečju ediciju Little Golden Books, naročito za knjižicu „Mala lokomotiva“. Imala sam policu za knjige u svojoj sobi, a time nije moglo da se pohvali mnogo dece iz mog okruženja.

Kada sam imala deset godina, roditelji su mi poklonili „Trinaest časovnika“ Džejmsa Tarbera, predivnu bajku punu reči koje u tom uzrastu nisam razumela. Toliko sam je često čitala da sam tekst naučila napamet.

Zbog nje sam poželela da se bavim pisanjem.

Pre mnogo godina sam pročitala roman Till We Have Faces, u kome K. S. Luis prepričava mit o Amoru u Psihi iz ugla „ružne sestre“. Knjiga postavlja čitav niz komplikovanih teoloških pitanja, ali ja sam je protumačila kao priču o ljudskoj potrebi za samospoznajom. Rečenica u kojoj Psihina sestra kaže da se s bogovima „ne možemo sresti licem u lice dok ne budemo imali lica“ postala je moj moto.

Kada ste u sebi otkrili ljubav prema pisanju?

Kada sam bila u sedmom razredu, morali smo da pišemo jednu kratku priču nedeljno puna dva meseca. Tako sam se upoznala sa radostima i poteškoćama pisanja po narudžbini.

Vaš roman „U potrazi za Napoleonom“ je upravo objavljen. Opišite ga u pet reči.

Intiman, iznenađujući, dirljiv, autentičan i (ponekad) provokativan.

Šta čitaoci mogu da očekuju?

Saznaće nešto o Napoleonovoj mladalačkoj ambiciji da napiše romantičan, idealistički roman, i upoznati ga kao poraženog, očajnog izgnanika koji je izgubio sve. Njegova poslednja ljubavnica, hrabra Albin de Montolon, pripoveda priču o intrigama, odanosti i izdaji na ostrvu Sveta Jelena u južnom Atlantiku. Čitaoci će imati priliku da iskuse komadić istorije na udaljenom mestu i upoznaju se sa likovima i događajima za koje do sada verovatno nisu čuli. Nadam se da će roman u njima probuditi saosećanje i prema najslabijim i prema najmoćnijim među nama.

Šta Vas je inspirisalo da napišete ovu knjigu?

U trenutku kada sam otkrila da je Napoleon Bonaparta u mladosti pokušavao da napiše romantični roman o ljubavi i izdaji, zaklela sam se da ću završiti knjigu umesto njega. Na svu sreću, originalni rukopis je sačuvan. Ta ljubavna priča o vojniku poslužila mi je kao priča o Napoleonovim „korenima“, a ispričana je iz ugla prognanog vladara.

Možete li nam reći nešto o izazovima sa kojima ste se susreli prilikom pisanja?

Postavila sam sebi cilj da prikažem Napoleona kao ličnost, nezavisno od ratova i geopolitike. Za većinu nas on je karikatura: čovečuljak sa smešnom kapom i rukom zadenutom u prsluk. Želela sam da ga predstavim kao ljudsko biće od krvi i mesa, nesavršenog genija. Čitalac ima priliku da vidi kakav je bio kao mladić, u šta se kasnije pretvorio, i kako je pred kraj života gledao na svoj mladalački potencijal. Ostale detalje saznaće iz usta njegove poslednje ljubavnice, njegovih prijatelja i onih koji su ga izdali.

Kako i gde ste sproveli istraživanje za knjigu?

O Napoleonu je, navodno, napisano više od 60 hiljada knjiga. (Moj muž tvrdi da sam kupila većinu njih.) Pošto se moja knjiga bavi Napoleonovom mladošću i godinama izgnanstva, preskočila sam period njegove vladavine, ratove i politiku.

Da bih ga razumela kao ličnost, morala sam da proučim gomilu knjiga i dokumenata na engleskom i francuskom. Odlučila sam i da samostalno prevedem nekoliko ranih verzija rukopisa „Klisona“, a putovanja u Francusku i na Korziku obezbedila su inspiraciju i dodatne detalje. Posle učešća na nekoliko konferencija Napoleonskog istorijskog društva, pridružila sam se njihovom upravnom odboru.

Najviše sam uživala u poseti Svetoj Jeleni, lokaciji Napoleonovog drugog egzila i mestu na kome se odvija veći deo radnje romana. Reč je o malom ostrvu u južnom Atlantiku, koje pripada britanskoj kruni i jedna je od najudaljenijih naseljenih tačaka na svetu. Do odredišta sam putovala pune tri nedelje, uključujući deset dana na britanskom teretnom brodu, ali vredelo je. Stojeći u tišini memljivih soba u kojima su živeli Napoleon i Albin, pronašla sam inspiraciju da napišem autentičnu priču.

Šta planirate sledeće?

Trenutno radim na distopijskom romanu o Francuskoj revoluciji. Biće to dramatična priča o ženi koja preživljava uprkos svemu, u kojoj će, nažalost, biti dosta paralela sa našim vremenom.

Imate li neku preporuku za naše čitaoce?

Stefani Drej je nedavno objavila sjajan istorijski roman pod naslovom The Women of Chateau Lafayette, u kome prepliće tri fascinantne priče koje pokrivaju period od 150 godina. Ljubiteljima istorijske proze uvek toplo preporučujem knjige Luisa Bajarda, a ako preferirate publicistiku, nikako ne smete propustiti genijalnu knjigu Caste Izabel Vilkerson.
 
Autor: Eliz Damplton
Izvor: thenerddaily.com
Prevod. Jelena Tanasković