Upoznajte Debi Džonson, autorku romana „Zauvek tvoja“

Debi Džonson je nagrađivana autorka koja piše optimističnu, osećajnu žensku fikciju, a knjige su joj prodate u više od milion primeraka širom sveta. Njen roman „Zauvek tvoja“ priča je o prijateljstvu, porodici i ljubavi.



Pisac koji me inspiriše:

Ima toliko pisaca koje volim, koji me inspirišu na različite načine. Neki pišu na tako divan način da zbog njih želim da budem bolji pisac – poput Džejmsa Lija Berka, njegovi opisi su mi veličanstveni. Volim detektivske serijale sa ženama u glavnoj ulozi, sa inspirativnim junakinjama kakva je Vaj Varšavski u knjigama Sare Parecki, ili Kinsi Milhoun u romanima Sju Grafton. Ali ako postoji jedan pisac kome se beskrajno divim, i na koga se ugledam, to je Nora Roberts. Njen učinak je neverovatan, ona stvara tako živopisne svetove i nije u stanju da ispriča lošu priču. Ona čini da sve deluje tako lako – a znam da nije! Ona je savršeni spoj talenta i radne etike.

Omiljeno mesto gde volim da čitam:

Ja sam od onih ljudi koji će čitati bilo šta i bilo gde. Uvek imam knjigu u kolima, na spratu, u prizemlju, i obično jednu u kupatilu – da slučajno ne ostanem bez materijala za čitanje. Kod kuće, međutim, rekla bih da najviše volim kada se na kraju dugog dana bacim u krevet, toplo se ušuškam u udobnoj odeći, čak i kada sam iscrpljena, i brzim dvadesetominutnim čitanjem zaključim dan. Ali volim i da čitam na suncu – u bašti ili u parku po lepom vremenu, ili na zavučenom mestu na plaži. Knjige i pesma ptica se tako dobro uklapaju.

Lik iz knjige s kojim bih želela da se zaglavim u liftu:

Pa, praktično gledano, Džek Ričer Lija Čajlda bi verovatno mogao da me izvuče iz te zapetljancije. A Spenser Roberta B. Parkera bi pričao neverovatne priče. Verovatno bi neki likovi Džejn Ostin mogli nešto zanimljivo da ispredaju... ali ako ću biti potpuno iskrena, stavite me u lift sa Bridžet Džouns i nekoliko flaša šampanjca, da nazdravimo svojim nesavršenostima.

Trenutak kada sam znala da ću postati pisac:

Oduvek sam pisala priče. Bila sam ono dete koje je uvek zadubljeno u knjigu ili sam uvek imala papir i olovku. Imala sam burno detinjstvo i to mi je bio izlaz. Sećam se da mi je nastavnica rekla da ću biti pisac kada sam imala 10 godina – međutim, dugo mi je trebalo da do toga stignem, jer se desio život (kao što to biva). Ukratko: oduvek sam znala.

Tvrdi povez, meki povez, elektronska ili audio-knjiga:

Nisam izbirljiva, dobra knjiga je dobra knjiga, ali uglavnom je to meki povez. U čitavoj kući mi preti opasnost od lavine knjiga, imam ih na gomile svuda.

Poslednja knjiga koju sam pročitala:

Roman epske fantastike pod nazivom „Malo mržnje“ Džoa Aberkrombija – volim i malo fantazije.

Papir i olovka ili kompjuter:

Oboje. Kompjuter za pisanje knjiga, papir i olovka za beleške. Uvek uz sebe imam notes i olovku, čak i pored kreveta, jer mi ideje bukvalno dolaze u snovima.

S kojim knjiškim likom bih bila najbolji prijatelj:

Ako se ne bih napijala sa Bridžet, uživala bih u društvu Džo Marč  – ona je pametna, odana, zabavna i smela.

Da nisam pisac, bila bih:

Verovatno novinar, jer sam se time pre i bavila. I volela sam to. Međutim, ako bih bila u poziciji da se prekvalifikujem i iznova počnem karijeru, verovatno bi me privukao rad sa starijim ili osetljivim ljudima.

Omiljena decenija u istoriji mode:

Uh, to je baš teško pitanje! Mislim da sve imaju svoje vrline i mane. Ipak ću izabrati sedamdesete. Zvonarice su bile neverovatno šik.

Gde bih najviše želela da otputujem:

U Severnu Ameriku.

Moje omiljeno piće:

Pinta ginisa.

Omiljeni umetnik:

Zaista ne znam – volim mnogo njih, iz različitih doba i različitih stilova. Volim umetnost i posećujem galerije, ali, nažalost, baš i nisam stručna. Volim umetnost koja u meni izaziva jake emocije, čak i ako je negativna.

Broj jedan na mojoj listi želja:

Nemam takvu listu – želela bih više da putujem, žudim da posećujem nova mesta, ali osim toga, usrećuju me jednostavne stvari: prijatelji, porodica, dom, moji psi, duge šetnje po lepom danu.

Izvor: hastybooklist.com
Prevod: Đorđe Radusin