„Ubistvo u Lokvudu“: Kompleksna misterija s pregršt osumnjičenih

U početku nisam bila sigurna da li ću moći da se uživim u debitantski roman Dženis Halet. „Ubistvo u Lokvudu“ napisano je u epistolarnoj formi, bez trunke naracije, i sastoji se isključivo od imejlova, SMS-ova i transkripta drugih oblika korespondencije i policijskih saslušanja. Nekoliko dana kasnije otvoreno priznajem da je moj strah od stila, kojim je ispripovedana ova priča, bio potpuno neopravdan.

Likovi, okruženje i misterija su me očarali već na prvih nekoliko stranica. Za razliku od drugih romana, u kojima se obično pojavljuju nepouzdani pripovedači ili likovi koji nisu onakvi kakvim se na prvi pogled čine, ovde se bukvalno ne možemo osloniti ni na čije pripovedanje. Jedino su nam na raspolaganju reči samih likova, iz kojih otkrivamo ko su i šta misle o drugima. Iako do ubistva pomenutog u naslovu dolazi tek u trećoj četvrtini knjige, našu pažnju od samog početka okupira čitav niz drugih pitanja i tajni.

Odnosi unutar zajednice preslikavaju klasne odnose duboko ukorenjene u britanskoj kulturi i društvu. Bogati bračni par Martin i Helen Hejvord sponzorišu lokalnu Fervejsku pozorišnu družinu. Martin uvek režira njihove predstave, a Helen je glavna glumica. Uvek. Zbog njihovog uspeha i položaja u društvu, niko nikada ne dovodi u pitanje njihove odluke.

U romanu se pojavljuje veliki broj likova (verovatno ćete s vremena na vreme morati da konsultujete spiskove imena i opisa koji je autorka obezbedila), ali u centru pažnje su Martin i Helen, njihova deca Pejdž i Džejms i njihovi supružnici Glen i Olivija, njihova bliska prijateljica Sara-Džejn Makdonald i njena porodica, i Izabel Bek, medicinska sestra koja se pridružila Fervejskoj družini. Usput saznajemo i za Popi, Pejdžinu i Glenovu dvogodišnju ćerku, kojoj je dijagnostikovan rak mozga. Prikupljanje novca za njeno lečenje je od ključnog značaja za priču, jer postaje deo misterije.

Haletova majstorski osvetljava različite karakterne osobine svojih junaka kroz njihovu korespondenciju. Čitalac prati ono što oni pišu i ono što drugi pišu o njima. Hejvordovima se svi dive zbog društvenog statusa. Izabel je izuzetno nesigurna i očajnički pokušava da privuče pažnju, ali njeno ponašanje je često neprimereno. A tu su i Sem i Kel Grinvud, bračni par koji je u Africi volontirao za Lekare bez granica. Oni su se nedavno vratili u Britaniju pod, kako saznajemo, sumnjivim okolnostima i takođe igraju važnu ulogu u misteriji. A važna je i njihova veza sa bratom lekara koji leči Popi.

Kada do ubistva konačno dođe, osumnjičenih je napretek. Čitalac je u međuvremenu imao prilike da se upozna sa njihovim vrlinama i manama, a ako nekoga i zaboravi, uvek su mu pri ruci gorepomenuti spiskovi. Moram priznati da mi je pred kraj postalo pomalo zbunjujuće, ali verujem da će mi prilikom sledećeg čitanja (da, pročitaću roman ponovo) sve biti mnogo jasnije. Najvažnije je pažljivo pratiti postupke svih likova i ponuđene tragove, kojih je zaista mnogo.

„Ubistvo u Lokvudu“ je fascinantan, uzbudljiv i kompleksan roman. Kako radnja odmiče, otkrivamo da među brojnim likovima ima i junaka, i onih koji su nasamareni, i onih koji su zaista užasni, ali i mnogo onih koji su zaista pristojni ljudi. Da biste saznali ko je ko i šta se zaista dogodilo, morate pročitati knjigu do kraja. Nadam se da ne otkrivam previše ako kažem da će na kraju pravda ipak biti zadovoljena.

Autor: Pamela Krejmer
Izvor: bookreporter.com
Prevod: Jelena Tanasković