U užem izboru za Ninovu nagradu Halilović, Aćin, Basara i Matijević

Žiri za dodelu Ninove nagrade načinio je drugu selekciju dela koja konkurišu za roman godine 2020. i sveo izbor na 17 naslova među kojima su i četiri u izdanju Lagune: „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, „Kontraendorfin“ Svetislava Basare, „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića i „Polazeći od kraja sveta“ Jovice Aćina.



I formom i sadržinom Matijevićev roman „Sloboda govora“ od samog početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti. Priča o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao najuzbudljiviji triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije.



Neiscrpan humor i hiperbola glavna su Basarina oružja u romanu „Kontraendorfin“, svojevrsnom nastavku „Andrićeve lestvice užasa“. Demistifikacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, razobličavanje tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi kod njega je uvek u službi izvrgavanja ruglu pogubnog srpskog mentaliteta, ideoloških zanosa i nacionalne megalomanije njegovih nosilaca, čije je samouništavajuće razmere u literarnoj formi uzdigao do groteske i ubojite, bespoštedne satire.

Vrhunski romani donose jezu, pomeraju granice pripovedanja, poniru u vrelo našeg bića, izranjaju iz podsvesti kao lampe sa svetlošću kakvu još nismo videli. U Halilovićevom romanu „Ljudi bez grobova“ sve počinje od ljubavi. Mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana.

„Istina je samo priča“ – glavna je misao romana Jovice Aćina „Polazeći od kraja sveta“, u kome čitamo o iskonskoj vezi između muškarca i žene, o ljubavi koja se definiše kroz priče. Iskonska pripovedačica kod Aćina je žena, savremena Šeherezada koja sanja: priča o kraju sveta, o pogrešno zabeleženoj sagi o Odiseju, o Okamovim i drugim britvama, o smrti Trakla i Tarkovskog, o dvojici Antifona… Ali dok se borhesovski razvija odnos između njih, on shvata da je zapravo bolestan od ljubavi. I ma koliko se te priče iz sna odnosile na priče iz istorije civilizacije, one govore i o sadašnjem trenutku.

Šansu da drugi put dobiju ovo prestižno književno priznanje imaju Matijević i Basara, dok bi Haliloviću i Aćinu ovo bio prvi NIN.

U novom izdanju  časopisa NIN 14. januara biće objavljeni kratki prikazi romana koji su u užem izboru. Imena finalista i razgovori sa njima biće štampani u broju od 21. januara, a ime 67. dobitnika žiri će saopštiti u ponedeljak 25. januara.

Navijamo za naše autore!