U sećanje na Biljanu Gojković: Književnica koja se nije plašila monumentalnih poduhvata

Sigurno se sećate s koliko ste oduševljenja i radoznalosti kao mali otkrivali neprolazna dela Aleksandra Dime, Tolstoja, Voltera Skota ili Žila Verna i uživali u pustolovinama kroz koje su vam oni približavali slavne istorijske ličnosti. Naša draga Biljana Gojković, koja nas je nedavno iznenada napustila, upravo je s istom takvom oduševljenošću i ljubavlju, nadahnuta stranim istorijskim romanima, obećala sebi da će svojoj zemlji podariti iste takve pripovesti o našim velikanima koji su, što je nju veoma tištilo, često bili zanemarivani u svetskoj istoriji iako su u njoj svojim dostignućima zaslužili svoje mesto. Stoga je prilježno, posvećeno i marljivo prionula na istraživanje nečega što je kod nas bilo poprilično neistraženo – dinastije Višeslavića koja je vladala srpskim zemljama 200 godina pre Nemanjića – i gotovo čitavu jednu deceniju pisala sagu zamišljenu kao serijal od sedam knjiga, jedan monumentalni poduhvat kakvom u našoj književnosti nema ravnog. Izrada takvog mamutskog dela nije podrazumevala samo istraživanje podataka po knjigama, istorijskim čitankama, stručnim radovima i arhivima, već je podrazumevala i razvijanje široko razgranate fabule, usaglašavanje radnje sa stvarnim istorijskim činjenicama, osmišljavanje i oslikavanje čitave galerije upečatljivih likova, kao i prilagođavanje jezika datom vremenu jer je Biljana čak i na to pazila – njeni romani lišeni su svih stranih reči i izraza koji u vreme odvijanja radnje nisu postojali kod nas.



I Biljana je u svemu tome uspela – tri izdata romana „Veliki knez“, „Kletvenik“ i „Preobraćenik“, temeljno, dokumentovano i nadahnuto opisuju muke i napore naših srednjovekovnih vladara da se izbore za mesto našoj zemlji pod suncem koje su joj često zaklanjale nadmoćne sile kojima smo kroz istoriju bili okruženi. Biljana je u skladu sa svojom prirodom, inače, nameravala da sagu završi optimistički – poslednje dve knjige „Veliki župan“ i „Gospodar Helma“ završile bi se u trenutku kada knez Časlav stupa na presto i uvodi Srbiju u nekoliko decenija stabilne vladavine. Miljenici čitalaca, Višeslavi, Biljana je namenila herojsku smrt, u bici, sred borbe za očevinu.

Iako Biljanina misija jeste naglo prekinuta, njen osnovni cilj ipak jeste ispunjen jer je za sobom ostavila svoje knjige kao zaostavštinu novim naraštajima koje će se kroz njih učiti istrajnosti, hrabrosti i nepokolebljivosti naših predaka. Neka će nova pokolenja vekovima ispred nas pronalaziti Biljanine knjige i iz njih crpiti lekcije o čestitosti, ljubavi prema svojoj kulturi i narodu, poštenju i hrabrosti. A sve je te osobine, pored mnogih drugih vrlina, i sama Biljana posedovala. I stoga, iako je iza nje ostalo mnogo neostvarenih planova – već je imala u glavi skrojenu novu istorijsku sagu o dinastiji Vukanovića koja je vladala nakon Višeslavića, a s puno radosti je sanjala i o kasnijim danima kada bi se posvetila i trećem istorijskom serijalu kojim bi pokrila i najčuvenije Nemanjiće – Biljana će zauvek ostati upamćena kao neustrašiva žena i književnica koja se odvažila da istraži neistraženo, da pronikne u zaboravljeno, da razbistri ono što je pesak vremena zatrpao. Hvala ti, Biljana, u ime svih tvojih čitalaca, prijatelja, obožavalaca, i svih budućih generacija koje će s radošću u srcu otkrivati tvoja dela, ceniti njihov nacionalni i kulturni značaj za naš narod i izvlačiti iz njih dragocene pouke.

Autor: Miroslav Bašić Palković