Dugo nisam čitala roman u kojem postoji tako originalan lik. neobičan, drzak i dobro razvijen kroz dijalog i postupke koji ga čine ljudskim i glavni je razlog zbog kog je knjiga postigla uspeh. Poslednja knjiga koja je postigla ovakav uspeh je „
Čovek po imenu Uve“ autora Fredrika Bekmana, što je jedna od mojih najdražih knjiga i jedan od najdražih autora i dan-danas.
Sjajni prvenac Sare Hejvud, „
Kaktus“ nadilazi iznenađujuće jednostavnu, ali zanimljivu priču – da bi ispričali priču o potpuno nezavisnoj četrdesetpetogodišnjakinji koja ne očekuje i ne želi pomoć od drugih, ali ipak se njen pogled ,na svet menja, kad otkrije da je na putu da osnuje porodicu koju nije planirala da ima. Ova junakinja je tvrdoglava, ljubomorana, ima opsesivno-kompulsivni poremećaj – kao i mnoga deca čiji su roditelji alkoholičari – i potpuno je realna. Knjiga se vrti oko njene ličnosti, suvog humora i inteligencije. Ostali likovi ulaze i izlaze iz njene orbite, igrajući samo one uloge u njenom životu koje im ona dodeli.
Iako se Hejvudova drži prilično jednostavne priče i predvidivog i lepog završetka, razvitak njenog lika Suzan Grin i njen dijalog i unutrašnji monolog čine ovaj roman posebnim.
Kako se tokom priče njen lik razvija, čitalac može da spoji deliće njenog života koji su je pretvorili u nepoverljivu i temeljnu osobu kakva je danas. To možemo da utvrdimo pomoću scena iz njenog detinjstva, porodičnih problema, veza ili nedostatka istih, pa čak i mogućom traumom koju je doživela u prošlosti. Takođe možemo da vidimo kako se polako opušta i otvara ljudima oko sebe. Na kraju romana sam se smejala kad je uradila nešto što uopšte nije bilo nalik njoj, jer to pokazuje kako je Hejvudova majstorski razradila ovaj lik – kao da je stvarna, da može da postane prijatelj čitateljki koja se zadubila u knjigu, kako bi skratila vreme na putu do posla.
Velika preporuka!
Autor: Feliša Čokanski
Izvor: classandthecity.com
Prevod: Lidija Janjić