U emisiji „Putevi proze“, od ponedeljka 24. do nedelje 30. aprila, možete pratiti delove romana
Nenada Rackovića „Aspirin supernova“.
„Aspirin supernova“ je tekst koji titra (kao jara) između distopije, fantazmagorije, halucinacija i, što je u književnom smislu najzanimljivije, proživljenog života. S jedne strane slike koje se, kao na podivljalom ekranu televizora, smenjuju bez veze koju možemo da uspostavimo služeći se poznatom logikom, s druge potpuno neočekivani jezički spojevi koji deluju samo u tom kontekstu koji razgrađuje sve poznate kontekste: „Kada sam se pogledao u ogledalu, osećao sam se kao neko ko liči na sebe, samo što dolazi izdaleka.“ Ili: „Vrata sveta su se zatvorila. Lebdimo u središtu neme, usporene eksplozije; komadići sećanja otpadaju zauvek.“
Čitalac je, zapravo, sve vreme u dilemi da li je reč o svetu posle nuklearne katastrofe, ili je, opet, ovo opis sveta čoveka koji je pod jakim i neprestanim dejstvom opijata. S jedne strane jezičke igre upućuju negativnu utopiju – recimo „logor koncentracije“ jasno upućuje na totalitarne režime, a ono što se u tekstu događa svojevrsno je premeštanje logorske prakse u budućnost. Ili igre s androidima koji podsećaju na ljude, naporedo s igrom prepoznavanja: da li je reč o ljudskom biću ili mašini? S druge strane kao da su se udružili Rable sa svojim hipertrofiranim likovima, Ridli Skot sa svojim vizijama budućnosti,
Henri Miler sa svojim erotskim apetitima,
Hjubert Selbi sa svojim „
Rekvijumom“, i sve to začinjeno nekim posebno odvratnim horor filmom u kojima pacovi proždiru leševe koji se raspadaju. Najzad, niko ne jemči, najmanje pisac, da sve to nije, u stvari, halucinacija junaka koji zna da je, sve vreme, na teškim drogama.
Romani Nenada Rackovića ne čitaju se na plaži i u trenucima razbibrige, već onda kada se suočavamo s egzistencijalnim krizama, upravo stoga što su svi oni, svi ti tekstovi („
Peto godišnje doba“, “„
Biblija“, „
Sluz i žuč“) i pisani da bi se na egzistencijalne krize odgovorilo. Racković je dugo na našoj književnoj sceni i isto toliko dugo on je potpuno samosvojna figura ovoga jezika.
Roman Nenada Rackovića objaviće Laguna iz Beograda.
Čita: Aleksandar Božović
Urednik: Ivan Milenković
Izvor:
rts.rs