U mračnom carstvu Džilijen Flin

Džilijen Flin je trenutno jedna od najzauzetijih autorki čiji se projekti kreću od pisanja romana do rada na nekoliko scenarija. Razgovarali smo sa njom o televizijskoj adaptaciji njenog prvenca „Oštri predmeti“, slavi i uspehu, kao i planovima za budućnost i načinu na koji stvara svoje mračne heroine.

Stiče se utisak da ste promenili žanrove misterije i trilera pišući o ženskim likovima koji nisu savršeni, o ženama koje pokazuju bes i nasilje.

Trebalo je vremena da se to dogodi. Kada sam objavila „Mračna mesta“, ljudi nisu bili oduševljeni jer je Libi veoma nepouzdan pripovedač, žensko je, i prepuna je besa. Lično, mnogo volim taj roman i mislim da je sjajan. Ali u to vreme nisu se često objavljivale takve knjige, ne kao danas. Jer danas možete da uđete u bilo koju knjižaru i tražite „mračnu knjigu u kojoj je žena narator“ i uputiće vas na veliki broj knjiga.

A to se sve odvija sa promenama koje se dešavaju. Nije mi čudno što su „Oštri predmeti“ adaptirani za televiziju nakon pokreta #MeToo i #TimesUp, u vreme kada su žene pronašle bes i svoj glas i rekle „dosta!“.

Izvršna ste producentkinja serije i napisali ste tri epizode. Kako vam „Oštri predmeti“ deluju u ekranizovanom obliku?

Reč je o verodostojnoj adaptaciji koja oživljava sve ono što sam opisala. Pre svega je neverovatno videti Vind Gap, mesto koja je toliko jedinstveno. Adorina viktorijanska kuća i farma svinja, parkovi i mesta koja izgledaju tako da ako biste automobil ostavili predugo parkiran, vinova loza bi ga obrasla. A tu je i neverovatna glumačka postava koja je oživela sve likove.

U serijama imate više prostora, mogli smo da dodamo još priča i nekoliko zapleta. Verno je knjizi, ali smo mogli da je proširimo novim pričama i dodamo predistoriju juanaka, da ih razvijemo i upotpunimo. Zabavno mi je bilo da se ponovo vratim toj priči nakon 12 godina od objavljivanja.

Drago mi je da je ostala gotski jeziva i zadržala sav ženski bes. Nismo pokušavali da od Kamil napravimo neku dopadljivu i lako svarljivu junakinju. Prikazana je u potpunosti kako sam je napisala i ostavljeno je gledacu da sam odluči da li mu se dopada ili ne.

Jeste li primetili neku razliku u adaptiranju knjige za televiziju u odnosu na film?

Prava je dekadencija kada, pri radu na seriji, imate prostor da ne morate da brinete o tome šta da izbacite, a šta ostavite. Jednostavno sedite u sobi sa ostalim piscima, izložite sve i brinete samo tome gde i kako da ubacite određene stvari. Veoma smo uživali.

Vi ste veoma zauzeta žena! Osim „Oštrih predmeta“, radili ste scenario za film „Udovice“ sa rediteljem Stivom Mekvinom, a sada ste i kreatorka i scenaristkinja američke adaptacije britanske serije „Utopia“ za Amazon. Takođe pišete adaptaciju „Hamleta“ za ediciju „Hogart Šekspir“, a tu je i tajni roman na kome radite.

Da, ovo je organizam koji radi na red bulu!

Kako uspevate da pomirite sve te poslove?

Ustajem rano i pišem roman. Podseća me na to kako sam pisala „Oštre predmete“, deo po deo, a onda jednom pogledate i gotov je.

A tu su i ostale stvari na kojima radim. Napisala sam svih devet epizoda za seriju „Utopia“ o grupi ljubitelja stripova koji nailaze na strip u kome se najavljuje smak sveta. Uskoro bi trebalo da se pojavi na Amazonu.

Izgleda da stvarate svoje medijsko carstvo!

Zanimljivo je to... Na neki način je i savršeno logično ako pogledate moje roditelje i moje detinjstvo. Moji roditelji su bili univerzitski profesori, majka na književnosti, otac na pozorištu i filmu. Tako da sam celog života bila između te dve stvari – gledala filmove sa ocem ili čitala sa majkom. I sada to isto radim i deluje mi ispravno i savršeno.

Stvar je u tome da uspevate da izdržite, ali mislim da ne postoji mogućnost da nastavim ovim tempom kojim sada radim tako da čim se „Utopia“ završi, jedva čekam da se ponovo okrenem pisanju. Jer to dugujem mnogim ljudima. Zvučaće kao da je reč o mafiji, ali mislim da će uskoro krenuti po moju glavu.

Ali zaista želim da se vratim na godinu-dve u svoju rupu koja je zapravo zemlja knjiga. Imam sve te priče u glavi, ali mi je potrebno vreme da ih napišem.

Šta možete da nam kažete o knjizi na kojoj sada radite?

Ne mogu mnogo, ali postoje priče iz nekoliko perspektiva, verovatno četiri različita lika. Reći ću samo da sam počela da je pišem nakon pobede predsednika Trampa. Politička je, ali u suštini je mračan psihološki triler. Mislim da je to najprecizniji opis.

„Iščezla“ je jedan od najuspešnijih trilera u poslednjih 20 godina. Kako vam je taj uspeh promenio život?

Dao mi je mogućnost da više pišem, a to je najsjajnija stvar. Mislim da sam pre tog romana uporno dokazivala da umem da pišem i nadala se da ću moći sebi da priuštim da živim od pisanja, to mi je bio san. „Iščezla“ mi je to omogućila i ulila mi samopouzdanje da se bavim pisanjem do kraja života. Osećam tu sigurnost što je sjajna stvar jer znam da mogu da eksperimentišem, mogu da isprobavam, da ću uvek imati mogućnost da se još dalje protegnem.

Vaši romani su veoma mračni. Kako ulazite u taj način razmišljanja? Gde odlazite unutar sebe kako biste stvorili ovakve likove?

Zastrašujuće je lako okliznuti se i utonuti u tamu, teško je izaći iz nje. Empatična sam tako da lako ulazim u umove raznih ljudi. Mislim da je većina pisaca takva. Odrastete osećajući se kao neko ko se ne uklapa i pokušavate da shvatite ljude i to šta ih pokreće. Na taj način razvijate tu sposobnost.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Dragan Matković