Peta knjiga iz serijala „Prostranstva‟ izlazi za nekih meseca dana u izdanju Lagune. Ovaj serijal odudara od većine SF opera jer je svaka knjiga drugačija na svoj način. Ceo serijal je u osnovi SF, ali nije samo to. Za svakog ljubitelja SF-a, ovo je obavezno štivo. Za sve one koji iz nekog razloga nisu primetili prve četiri knjige iz serijala, pravi je trenutak da se upoznaju sa njima.
Do sada smo prikazali prve dve knjige, a sada idemo dalje.
U trećoj knjizi, „Abadonova kapija“ (sada je već teško izbeći spojlere), čovečanstvo se nalazi pred najvećim otkrićem od kako je stvoren točak. Rosinante i posada Džejmsa Holdena je deo flote koja ima zadatak da istraži to otkriće. Epštajnov pogon je čovečanstvu omogućio da manje-više nesmetano istražuje Sunčev sistem i njegove planete i mesece i planetoide. Novo otkriće čovečanstvu nudi zvezde.
Kao i u prethodnoj knjizi Džejms Holden je glavni lik, a priključuju mu se još tri nova lika. Melba Koh, koja je rešena da uništi Holdena; Prečasna Anuška Volovodov, sveštenica metodističke crkve, koja je pozvana da učestvuje u ekspediciji zajedno sa drugim verskim vođama Sunčevog sistema; i Karlos Debaka poznatiji kao Bik, nekadašnji marinac UN-a, sada desna ruka jednog od vođa ASP-a, Freda Džonsona. Bik ima zadatak da zavodi red na najvećem svemirskom brodu koji je ljudska ruka ikada napravila.
Svaki od likova, kao i u prethodnim knjigama, ima funkciju da čitaocu prikaže određenu sferu života u budućnosti XXIV veka. Flota kreće u neistraženo, i sve što može da po zlu, krenuće.
„Abadonova kapija“ najlakše može da se opiše kao „Pobuna na brodu Baunti“. U svemiru. Na steroidima!
Politika Sunčevog sistema i dalje igra bitnu ulogu, ali se u trećem delu akcenat više stavlja na ASP, na njenu strukturu i pravila. Čitalac se ovde upoznaje i sa temom religije XXIV veka i kako će religija preživeti istraživanje svemira. Donekle je ironično, donekle opravdano i razumljivo, što se veliki deo čovečanstva - i pored svih naučnih otkrića koja su iz korena izmenila civilizaciju, poimanje postojanja i stvarnosti - i dalje grčevito drži za religiju. Religija, čak i u toj eri naučne i tehnološke revolucije predstavlja utehu, dubok osećaj povezanosti sa nečim što je bezbroj puta veće od bilo kog čoveka, navodi se u jednom od poglavlja prečasne Anuške. Njeni prijatelji ateisti su to nazivali strahopoštovanjem pred beskonačnošću svemira. Anuška je to osećanje nazivala Bog. Kroz tih nekoliko rečenica (ovde parafraziranih) autori su savršeno predstavili ljudsku, duboko ukorenjenu, primalnu potrebu da pripadaju nečem što je veće od nas (možda i smislenije). Potrebu koja neće nestati dok god postavljamo pitanja za koja odgovori možda i ne postoje, bez obzira na to koliko bi daleko tehnička otkrića mogla da nas odvedu u budućnosti.
Pored te teološko-filozofske note (koja se suptilno proteže kroz ceo serijal) „Abadonova kapija“ nam takođe pokazuje koliko čovečanstvo, zapravo, ništa ne zna, uprkos silnim tehnološkim i naučnim otkrićima. I kakve sve užase to neznanje, nadograđeno ambicijom, rađa.
U trećoj knjizi javlja se jedan sitan problem i pored svih otkrovenja, sjajnog pisanja i fantastične akcije. Naime, posada broda Rosinante deluje neuništivo. Džejms Holden i njegova posada se uvek nalaze u srcu svih neprilika koje se poslednjih nekoliko godina dešavaju u Sunčevom sistemu, i svi su i dalje nekim čudom živi. Jesu bili ranjavani, Rosinante je više puta pretrpeo generalke, ali svi su i dalje tu. Iako bi bilo izuzetno srceparajuće kada bi neko od njih zaista poginuo, bilo bi to u skladu sa tim svetom. Ovako deluje kao prevara.
Ali priča se još nije završila. Ostaje da se vidi šta čeka Holdena i čovečanstvo dok pravi svoje prve, nespretne korake ka zvezdama.
Autor: Aleksandar Mandić