Točak nastavlja da se okreće – Prikaz knjige „Uspon Persepolisa“

Kapetan Džejms Holden i njegova posada neprestano su prolazili kroz sito i rešeto tokom šest romana serijala „Prostranstvo“. Opstali su kroz ratove, petljali su sa vanzemaljskom tehnologijom; bili su lovina i bili su lovci; igrali su hrabro u borbama za prevlast, a katkad nevoljno učestvovali u ustancima i pobunama, preživljavali su katastrofu za katastrofom, i na kraju pregurali neku vrstu apokalipse.

Vremena su, najblaže rečeno, burna, i onoliko koliko utiču na postavku priče – iz Sunčevog sistema su se proširila na međuzvezdanu ravan zahvaljujući kapijama – podjednako utiču i na glavne likove. Holden, Naomi, Ejmos i Aleks – uključujući i novije članove posade Bobi i Klarisu – više nisu idealisti koje smo upoznali u „Buđenju nemani“. U veštim rukama Taja Frenka i Danijela Abrahama, razvili su se i individualno i kao tim. Razvili su se, i ostarili su.

Trideset i kusur godina je prošlo od poraza Slobodne mornarice i Marka Inarosa. Tokom tog perioda neke stvari su se promenile, neke su, na sreću, ostale iste.

Koalicija Zemlje i Marsa je nekada bila srce ljudske civilizacije, a sada je samo zubac na točku čije je središte stanica Medina, gde se nalazi čudna vanzemaljska sfera koja pod vođstvom predsednice Dramer povezuje sve kapije i sedište Transportnog sindikata.

Holden i ekipa su decenijama obavljali poslove za Dramerovu, ali na početku „Uspona Persepolisa“ dobijaju prilično prljav zadatak. Holden odbija da ga prihvati i odlučuje da da otkaz. Na letu do stanice Medina, on i Naomi predaju komandu Rosinantea Bobi Drejper. Što se Holdena i Naomi tiče, oni se nadaju da će se povući na neko prijatno mesto gde će u miru i tišini moći da provedu ostatak života.

Koliko god su male šanse da će se to zaista desiti, čini se da je pravi trenutak da se siđe sa pozornice. Život u galaksiji nije bio nimalo lak nakon događaja u „Pepelu Vavilona“, ali Holden i Naomi imaju razloga da veruju da će mir, koji su godinama pokušavali da izgrade, opstati.

Trideset godina mira koji su prethodili radnji „Uspona Persepolisa“ bile su samo zatišje pred oluju koja se decenijama pripremala. A ta oluja ima ime: Vinston Duarte.

Iako je Holden imao preča posla u tom trenutku, čitaoci Korijeve sjajne svemirske opere će se verovatno setiti da je Duarte projurio kroz jednu od kapija na kraju „Nemezinih igra“. Nije otišao sam, naravno: nekoliko stotina brodova punih posade, uključujući i neke od najbistrijih umova Mlečnog puta je prošlo sa njim, ponevši sa sobom ukradeni poslednji primerak protomolekula, koji bi mogao biti ključan za razumevanje izumrle vanzemaljske rase koja je stvorila kapije.

Duarte je od tada bio zauzeti zloća. Na Lakoniji je pomoću tehnologije – koja je neuporedivo naprednija od bilo čega što ostatak čovečanstva ima – stvorio imperiju. I ta imperija se sprema da pokuca. I kada pokuca, nemojte se zavaravati da će Duarte praviti iste greške koje je pravila Slobodna mornarica.

„Uspon Persepolisa“ za standarde serijala sporo počinje, ali ono što nedostaje u prvoj polovini knjige, u drugoj polovini nadoknađeno je akcijom, uzbuđenjem i neizvesnošću. Nekoliko opisanih scena su jednostavno zapanjujući u svojoj veličini, i akcentuje pretnju koju Duarte predstavlja.

Kori u „Uspoenu Persepolisa“ ne zanemaruje likove za koje smo se tokom godina vezali i koje smo zavoleli. Holdenova odluka da se povuče predstavlja moćan prelaz na početku treće trilogije „Prostranstva“. Počinje prvi čin kraja sveta, i čovek koji je toliko puta spasio civilizaciju može samo da sedne i posmatra. Možete pretpostaviti koliko to frustrira Holdena, ali ne možete ni da pretpostavite gde će ga ta frustracija odvesti.

Holden nije jedini lik koji će se promeniti na kraju „Uspona Persepolisa“. Naomine, Ejmoseve, Klarisine i Bobine priče sve napreduju prema zlokobnom kraju.

Iako sedma knjiga u serijalu počinje neočekivano optimistično, sa ujedinjenim čovečanstvom i našim junacima koji planiraju vesele penzije, „Uspon Persepolisa“ je verovatno najmračniji deo ove fenomenalne sage. Treba joj malo vremena da se zahukta, ali kada krene „Uspon Persepolisa“ dokazuje da je podjednako dobar roman kao i svaki od njegovih prethodnih delova, a budući da se kraj serijala bliži, verujem da nas najbolje tek očekuje.

Autor: Nal Aleksander
Izvor: tor.com
Prevod: Aleksandar Mandić