Tematska dubina Tolstojeve „Ane Karenjine“

Poslednja kinematografska obrada „Ane Karenjine“ datira iz 2012, u režiji Džoa Vrajta. U slučaju da niste imali prilike da pričitate knjigu, a gledali ste film, volela bih da vam preporučim delo koje je napisao Lav Tolstoj. „Ana Karenjina“ je velika knjiga, koja govori o svemu. Obuhvata širok spektar ljudske prirode i ljudskih emocija. Pa čak i više od toga!

Počnimo od toga da je „Ana Karenjina“ epsko delo ruske istorije. Želite da znate kako je izgledalo domaćinstvo ruskih aristokrata? Zainteresovani ste da saznate posledice emancipacije kmetova? Razmišljate o smislu siromaštva? Ili vas zanima ruska poljoprivreda u 19. veku?

Pojavljuje se i sukob između vere i bogatstva. Tolstoj se u svom životu borio sa verom, na kraju birajući asketski oblik hrišćanstva. Ipak, nikada nije uspeo da živi život u koji je verovao, jer je rođen u bogatoj porodici. U Ljevinu vidimo Tolstojev sukob sa samim sobom, dok se bori da uskladi svoj životni stil sa svojim verovanjima.

Ali pravi razlog zbog kojeg se stalno osvrćemo na „Anu Karenjinu“ jeste to što je obuhvatio i širinu i dubinu čovečanstva. Nisam sigurna kako je Tolstoj to uspeo, ali bih volela da razmotrim nekoliko njegovih tehnika. Za razliku od savremenih pisaca, Tolstoj lako menja lica kada pripoveda. Umesto pripovedanja iz dva ili tri lica, kako smo navikli u savremenoj fikciji, u ovoj knjizi pripovedanje teče iz perspektive gotovo svih junaka. Tolstoj sa zadovoljstvom menja perspektivu pripovedanja na pola strane i ne smeta mu da kao pripovedača iskoristi junake koji će nam retko kad pripovedati, a nekad čak i samo jednom. Na primer, samo nekoliko puta smo čuli ono što Anin sin misli, kako bi nas još više mučilo ono što je Ana predvidela.

To nam pokazuje Tolstojevu spretnost da uđe u glave svojih likova. On s nama ne deli samo njihov tok misli, već i njihove emocije. Ovo Tolstojevo pisanje često nam služi kao priručnik. U savremenoj fikciji retko kad nailazimo na sličan talenat za prikazivanje ovakvih psiholoških nijansi kod kunaka. Američki pisci su naučeni da „pokažu, a ne pričaju“. Od današnjih čitaoca se traži da zaključuju, dok Tolstoj, izgleda, ne želi da čitaoci pogrešno zaključe. Omogućuje nam da neograničeno pristupimo umovima ljudi i njihovim emocionalnim dubinama, uključujući njihove trenutne reakcije na događaje. Mi doživljavamo napetost koja nastaje usled pogrešnog rasuđivanja, izobličenu i iskrivljenu ličnom dramom. Anu doživljavamo kao ludu ili fascinantnu; Ljevina možemo smatrati previše realnim ili velikim idealistom; možda ćemo misliti da je Stepan Oblonski previše nepristojan; ili da je Doli previše uplašena, uprkos svojoj darežljivosti i ljubaznosti; ali svi ovi likovi zaslužuju naše saosećanje, jer nam Tolstoj omogućava da ih tako dobro upoznamo.

Veliki pisci ne samo da nas uče o ljudskoj duši, već nas prosvetljuju kada je reč o čitanju i pisanju. Tolstoja izuzetno zanima da li njegovi likovi imaju naviku da čitaju. Nakon što je prognana iz visokog društva, Ana mora da čita, jer ne može da radi ništa drugo. I Ljevin i Karenjin dobijaju znanje iz knjiga, pokušavajući da kontrolišu svoje okruženje pomoću onoga što se nalazi u njihovim bibliotekama. Tolstoj takođe razmatra moć jezika. Njegovi likovi se služe francuskim, jezikom ruske aristokratije, kao i ruskim, koji predstavlja emocionalnu valutu knjige. Ponekad likovi ne mogu da koriste jezik kako dolikuje – Ana nije mogla da „rečima opiše sramotu, divljenje i užas kada je zakoračila u novi život i nije želela da govori o tome, da uništi taj osećaj neprikladnim rečima.” Ovo ne biste očekivali od Tolstoja, majstora jezika i metafora. Trka konja Vronskog predstavlja snažnu metaforu njegove veze s Anom.

Šta Tolstoj misli o ljubavi? Ne bih se usudila ni da pomislim. Ali uzmite u obzir ironiju u uvodnoj sceni knjige – sitni bračni grehovi Stepana Oblonskog, koji su nam prikazani jako ozbiljno, postaju krajnje trivijalni u poređenju sa svim onim što sledi. Pitam se zašto Anina dva muškarca imaju isto ime. Pitam se šta da mislimo o različitim oblicima ljubavi u romanu, koje su dubinski sagledane – Ana i Vronski, Kiti i Ljevin, Kiti i neuspela zaljubljenost u Vronskog, Doli i njen suprug ženskaroš, roditelji Doli i Kiti, Ljevinov brat Nikolaj i njegova prostitutka Marija. Možda je ovo dovoljno materijala za jednu dugu televizijsku sapunicu, ali to je, u stvari, život sa svim svojim beskonačnim zapletima. Kakav scenario!

Autor: Marta En Tol
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Lidija Janjić