Laguna - Bukmarker - Tabloid o romanu Apisov apostol: Drugi život „Crne ruke“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Tabloid o romanu Apisov apostol: Drugi život „Crne ruke“

Retki su pisci u novijoj istoriji srpske književne scene, koji su u svojim delima imali hrabrosti, načina i stila da osvetle mračne dubine naše prošlosti, objasne ih i povežu sa vremenom u kome živimo. Još manje je onih koji su svojim književnim talentom uspeli da objasne usud srpske državne, političke i kulturne matrice, koja se ponavlja kroz vekove u raznim oblicima ali uvek sa istim dramatičnim ishodom.

Izuzetno talentovanom srpskom piscu mlađe generacije, Slaviši Pavloviću (Ljubovija, 1982), to je pošlo za rukom u njegovim romanima. Daleko iskoračivši izvan već viđenih spisateljskih klišea, Pavlović se bavi kontinuitetom srpskih nesreća ali i veličanstvenih uzdignuća, tako svojstvena narodu zaglavljenom na raskršću svetova, na sred Balkana, između Orijenta i Zapada.

Do sada je objavio romane Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012 ), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016) i zbirku poezije Osvit večnosti (2014). Roman “Zavet heroja”, preveden je na ruski i objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata u Ruskoj Federaciji. Predgovor za ovo izdanje napisao je Sergej Nariškin, predsednik Državne dume Rusije.

Novi roman Slaviše Pavlovića, “Apisov apostol”, takođe u izdanju “Lagune” kao i “Zavet heroja” , govori o kontinuitetu tajne organizacije “Crna ruka” i legendi prema kojoj je streljanje harizmatičnog vođe pukovnika Dragutina Dimitrijevića - Apisa, koji je predvodio Majski prevrat 1903, i svrgavanje dinastije Obrenovića, bilo inscenirano, te da su on i druge vodeće ličnosti ovog pokreta sklonjene u Ameriku.

Ispisujući ovu paralelnu istoriju, nikad završenu priču o zaverenicima iz 1903, Pavlović gradi i živopisne likove i situacije, na način koji ne zaostaje za najboljim književnim ostvarenjima na srpskom jeziku.

Svakako ne treba zaboraviti da je ovaj daroviti pisac, koji gradi svoju veliku književnu karijeru sjajnim delima, i društveno veoma aktivna ličnost. Tako je, na poziv Ruskog istorijskog društva i Asocijacije „Francusko-ruski dijalog” učestvovao i na više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu. Godinama se bavi novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik magazina ReStart, autor i voditelj emisije Klub književnika. Pisao je za magazin Sofia , ruski list Jugoslovo, Vodič za život, Srpski glas... Danas je autor emisije Na raskršću (TV Hram). Učesnik je Međunarodne konferencije mladih novinara Evrope i Azije „Krim. Pogled iz drugog ugla ”, održane u Jalti i Sevastopolju 2015. godine.

Autor: Nikola Vlahović
Izvor: Tabloid


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.