Engleska novinarka i urednica erotske rubrike u raznim magazinima, Rebeka Njuman, za svoj „Bleferski vodič – Seks“, unutar same knjige konstatuje da je „kratak ali zaokružen“. Ako je prvi pridev u toj tvrdnji lako izmeriti brojem stranica (manje od 160), poslednji se tiče autorkinog pristupa. Mada bi neki čitalac mogao očekivati da se knjiga Rebeke Njuman svodi na opise snošaja ili šta slično, seks je samo tema i povod koji ona doslovno zaokružuje pišući o svemu onome što čini njegov ukupan kontekst u svakodnevnom životu. Drugim rečima, do vođenja ljubavi baš i ne dolazi iz čistog mira, naročito kada se partneri ne poznaju, pa autorka pristojan broj stranica troši upravo na tretman načina koji vode ka seksu: na zavođenje i flert, ili pitanja „kako prići“ odnosno „kako povući potez“. S te strane, knjiga deluje ne samo kao da je upućena bleferima koji bi da pred društvom deluju upućeno u tajne krajnje međuljudske prisnosti, nego i onim čitaocima koji su stidljivi i neiskusni. Osim savetima koji deluju korisno, autorka srazmerno veliki prostor posvećuje tumačenju govora tela u kontekstu psihologije seksualnih znakova. Što je razumljivo, s obzirom na to da se Njuman poziva na istraživanja koja su pokazala da se osamdeset odsto komunikacije partnera koji su zainteresovani za ovaj vid međusobnog opštenja odvija na ravni neverbalnog saobraćaja.
Sam seks je opisan kroz listinge njegovih vrsta, poza i prigodnih pomagala, presek seksualnih orijentacija, načine zaštite od trudnoće i polnih bolesti, same polne bolesti i analizu ženske i muške anatomije. Autorka je prilično rodno senzitivna, te osim što objašnjava da se reč „blefer“ odnosi na čitaoce oba pola, upozorava i na mizogine knjige o svojoj temi i takve pristupe istoj, te pojedine odeljke štiva deli na sugestije „za njega“ i „za nju“.
Njuman zaokružuje knjigu ekonomičnim navođenjem opsežnog obrazovnog materijala vezanog za temu, od najvažnijih priručnika za seks pisanih počev od 3. veka pre nove ere do danas, preko fikcionalnih dela koja se tiču vođenja ljubavi (ili onih čije samo spominjanje može u nekom kontekstu da bude erotično) i štiva iz psihologije seksualnosti, do spiska čuvenih ljubavnika i ljubavnica i njihovih mikrobiografija. Takav pristup iznedrio je široko referencijalno polje u kojem čitalac/čitateljka ima prilike za kratak mentalni put kroz istoriju čovečanstva ali i književnosti i teorije, pri čemu autorica često i smisleno spominje Bibliju (delove koji se tiču teme, pa i masturbacije) i imena poput Markiza de Sada, Leopolda fon Zahera-Mazoha, Zigmunda Frojda ili Đakoma Kazanove (koji osim što je postao sinonim za neumorne ljubavnike, sasvim je dobro pisao prozu).
Kao u drugim priručnicima ove vrste, kraj dotičnog je ukrašen prigodnim i korisnim pojmovnikom kojem, kao što to i inače biva, prethodi autorska sugestija: „Ako ste stigli dovde i usvojili barem delić podataka i saveta na ovim stranicama, gotovo sigurno ćete znati više od 99 % čovečanstva o tome šta je seks, zašto nam pričinjava tako izuzetno uživanje, i kako se pretvarati da ste u njemu bolji nego što jeste.“ Koliko god nekome mogla delovati pretenciozno, tvrdnja Rebeke Njuman je po svoj prilici tačna, upravo zahvaljujući njenom svedenom a zaokruženom pristupu.
Autor: Domagoj Petrović