Sve što niste znali o Dženis Halet, autorki romana „Ubistvo u Lokvudu“

Dva studenta prava dobijaju hrpu dokaznog materijala i krajnji rok. Moraju da reše zbunjujuće ubistvo zbog kog je nevina osoba poslata u zatvor. „Ubistvo u Lokvudu“ je zagonetni roman koji poziva čitaoce da čitaju između redova i pokušaju sami da otkriju šta se tačno dogodilo – i zašto. Putem prepiske između svedoka, koja se sastoji iz mejlova, poruka i pisama, postepeno otkrivamo šta se dogodilo kada je novopridošla Sem unela razdor u prilično zatvorenu Fervejsku pozorišnu družinu. Radnja se odvija tokom postavljanja predstave „Svi moji sinovi“ prema tekstu Artura Milera. „Ubistvo u Lokvudu“ je epistolarni roman za 21. vek! Autorka Dženis Halet odgovorila je na pitanja o svojim omiljenim knjigama i rutinama, a u daljem tekstu saznajte sve pojedinosti i zanimljivosti o njoj!

Koji autor Vas inspiriše?

Ima ih mnogo, ali najbitniji među njima je Toni Parker, koji je objavljivao „usmene istorije“ od šezdesetih do devedesetih godina. Bio je savremenik Stadsa Terkela, koji se istim tim bavio u Americi. Parker je intervjuisao obične ljude i snimao razgovore s njima, a kada je radio transkripciju tih intervjua, iz njih je uklanjao sebe, kako bi omogućio sagovornicima da se samo njihov glas čuje. Uspeo je da prodre u različite marginalizovane zajednice, uključujući i zatvorenike, ubice i beskućnike. Njegove knjige dale su šansu ljudima čiji se glasovi nikada ranije nisu čuli i čiji su stavovi u to vreme obično bili zanemarivani.

Mislim da se u današnje vreme niko time više ne bavi – verovatno zato što tu oblast sada pokrivaju dokumentarci, a osim toga, zahvaljujući društvenim mrežama svi možemo da iskažemo svoje mišljenje. Međutim, nakon čitanja Parkerovih dela stičemo utisak da su svi ljudi izvanredni i da svakoga vredi saslušati.

On je zasigurno zaslužan za način na koji postupam s likovima u svom romanu. Moj prvi roman „Ubistvo u Lokvudu“ ispričan je putem mejlova, poruka i pisama... dokumenata u kojima ljudi „govore“ slobodno i nesputano. Ne razlikuje se mnogo od neverovatnih usmenih priča koje su zabeležene tako davno, kako s ove distance izgleda.

Koje Vam je omiljeno mesto za čitanje?

Krevet. S vremena na vreme imam noćne more, što je verovatno posledica čitanja „mračnih“ knjiga...

S kojim biste književnim junakom voleli da se zaglavite u liftu?

Mma Dragocena Ramocve iz serijala Prva damska detektivska agencija autora Aleksandra Mekol Smita. Ona je tako sjajan lik koji pršti od šarma, duhovitosti i mudrosti. Dok budemo čekale da se popravi lift, pitala bih je za najnoviji slučaj kojim se bavi.

U kom trenutku ste shvatili da želite da budete pisac?

Znala sam da želim da se bavim pisanjem od trenutka kad sam shvatila kako reči funkcionišu na stranicama – a tada sam imala nekih šest godina. Međutim, želja da budem „autorka knjiga“ pojavila se tek kasnije, verovatno kad sam studirala engleski jezik i književnost na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Morala sam da čitam hrpe klasične književnosti, i tada priželjkivala da i sama budem spisateljica i da se moje knjige nađu na toj gomili! Da su univerziteti nudili kurseve kreativnog pisanja kada sam ja studirala, sigurno bih njih odabrala.

Tvrdi povez, meki povez, e-knjiga ili audio-knjiga?

Najviše volim tvrdi povez, ali obično čitam knjige u mekom povezu. Imala sam kratku avanturu sa elektronskim knjigama, ali je bila prolazna. Ništa nije bolje od obične, prave knjige u rukama i okretanja stranica, što ima terapeutsko delovanje.



Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?

Nasty Little Cuts od Tine Bejker. To je apsolutno šokantan roman, veoma nasilan, ali briljantno napisan. U Velikoj Britaniji je objavljen na proleće 2022. godine. A ja imam tu sreću što danas mogu da čitam knjige pre nego što budu objavljene, kao što je sa ovom bio slučaj.

Hemijska olovka i papir ili računar?

Računar. Pišem na desktop računaru jer rad na njemu je bolji za moju kičmu od laptopa. Međutim, uvek pored sebe imam blokče i olovku, kako bih usput mogla da napravim beleške i zapišem ono o čemu razmišljam. Kažu da pisanje olovkom na papiru povezuje našu podsvest s detinjstvom – vremenom kada je naša mašta bila divlja i slobodna. Nadam se da je to tačno.

Koji lik iz knjige mislite da bi mogao da Vam bude najbolji prijatelj?

Vitsaveja Everdin iz knjige „Daleko od razuzdane gomile“ Tomasa Hardija. To je žena koja je bila ispred svog vremena. Interesovalo bi me da čujem kako vodi imanje na kojoj isključivo rade muškarci i dala bih joj nekoliko ljubavnih saveta. Mislim da ona ne bi gubila vreme sa narednikom Trojom ili gospodinom Boldvudom da sam joj ja najbolja prijateljica.

Čime biste se bavili da niste spisateljica?

Bila bih urednica časopisa koja je ostala bez posla. Godinama sam radila u ekonomskim i poslovnim časopisima, ali pošto je većina časopisa sada onlajn, došlo je do smanjenja broja zaposlenih. Sumnjam da bi me zadržali na poziciji.

Koja Vam je omiljena dekada u istoriji mode?

Sedamdesete. Duga kosa, perle, brade, široke kravate, velike kragne, majice na bretele i zvoncare – sve je to prosto čarobno. Posebno se divim tome kako su se sedamdesetih kombinovale boje koje nikada, nikada, ne bi trebale da stoje jedna uz drugu. Narandžasta, braon, zelena, žuta, bež. Bilo je to doba vizuelne anarhije.

Na koje mesto biste najradije otputovali?

Mnogo putujem, ali još uvek ima mesta za kojima žudim: Uskršnja ostrva, Fidži i Tajvan. Sve su to ostrva – što verovatno znači da žudim za izolacijom ili nečim sličnim.

Koje piće odražava Vašu ličnost?

Filtrirana voda s kriškama sveže limete, krastavca i grančicom mente ubrane iz saksije na prozoru. Prava stvar za toplo vreme!

Koji Vam je omiljeni umetnik?

Banksi. Njegova umetnička dela su jedina koja zaista razumem i s kojima osećam povezanost. Oduvek sam bila impresionirana njegovim radom – njegovom vizijom, veštinom i porukom koju šalje.

Šta se nalazi na vrhu liste stvari koje želite da uradite pre nego što umrete?

Hmmm, videti potkovičaste krabe ili nautiluse u prirodnom staništu. Teoretski bih mogla da ostvarim obe želje na istom putovanju jer oni žive u sličnim predelima. Međutim, najpre bih morala da poradim na svojim ronilačkim sposobnostima da bih videla nautiluse, jer oni žive u prilično dubokim vodama.

Šta biste za kraj želeli da dodate?

Nadam se da će čitaoci mog romana „Ubistva u Lokvudu“ uživati u knjizi. To je malo drugačije, aktivno i imerzivno štivo.

Izvor: hastybooklist.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: © Gaia Banks