Sve o knjizi „Ja“, Elton Džon

Dejan Cukić, prevodilac autobiografije, odgovara na pitanja o ovoj izuzetnoj muzičkoj biografiji.

Ovo je možda i najbolja rok autobiografija.

Ne bih upotrebio pridev „najbolja" jer svaki čitalac ima svoj subjektivni doživljaj. Možda je bolje reći „najzabavnija" jer je Elton čovek sa istančanim smislom za humor, a dramaturški se opredelio da svoju vrlo složenu životnu priču predstavi kroz seriju živopisnih anegdota.

On kaže da je rokenrol toliko svemoguć da je i neko kao on – debeli klinac iz Pinera uspeo. Ali zaista njemu nije bilo lako na početku jer tada imamo Planta, Džegera, a on dežmekast, proćelav i još prikriveni gej?

Da. On čak tvrdi da su njegove ambicije bile najpre usmerene da sa tekstopiscem Bernijem Topinom pravi pesme za druge izvođače, ali naravno da to nije sasvim tačno jer istovremeno priznaje uobičajeno maštarenje pred ogledalom i promenu imena, jer „Redžinald Dvajt" ne bi dobro zvučalo u najavi neke televizijske emisije. Presudno je to što je „debeli klinac iz Pinera" od malih nogu počeo sa javnim nastupima. Kada karijeru počneš zabavljajući pijanu gomilu u nekom pabu u predgrađu gde svakih 15 minuta izbije tuča, svirka pred punim stadionom obožavalaca predstavlja mačji kašalj.

Zaboravio sam kako su prošli njegovi koncerti u Beogradu?

Njegovi balkanski koncerti bili su jedini za koje karte nisu rasprodate već su deljene šakom i kapom. Sećam se tog prvog koncerta u Pioniru 1984. Imao sam, kao novinar lista Rock, dvadesetak karata na raspolaganju da podelim što hitnije. Ali svi koji su prisustvovali tom nastupu ostali su bez daha i godinama pričali kako je Eltonov koncert bio jedan najboljih ikada održanih u Beogradu.

Sećam se da je tokom prvog boravka u Jugoslaviji izveo početni udarac na Željinoj utakmici u Sarajevu, pa su ovi izgubili a trener Ivica Osim je rekao: „Ma za sve je kriv Elton Džon.“ Ali fudbal je bitan kod Eltona u životu?

Bila je to jedina čvrsta veza koju je imao sa svojim ocem. On ga je navukao da navija za Votford, klub koji je Elton kasnije kupio na ivici propasti i za nekoliko godina uspeo da ih dovede do prve lige i finala Engleskog kupa. Odličan primer njegove posvećenosti cilju koji sebi zadaje u životu. Bilo o čemu da se radi.

Kad on postaje svestan homoseksualnosti?

Elton je prilično kasnio sa spoznajom seksualnosti, uopšte. Onda je našao devojku kojom je pomislio da bi trebalo da se oženi. Pozvao je vođu svog prethodnog benda, legendu britanskog bluza, Long Džona Boldrija (po kome je i uzeo prezime „Džon“), da mu bude kum. Ovaj ga je odgovorio od sulude namere i predočio mu da će upropastiti život i sebi i devojci. Rekao mu je: „Ti više voliš Bernija nego tu curu.“ Kada smo kod toga, Berni Topin je verovatno jedan od najvećih srećnika istorije rokenrola. Čitavog života deli ravnopravno autorska prava sa Eltonom, a može da uživa u skoro potpunoj anonimnosti. Pored toga, kao punokrvni heteroseksualac, išao je na Eltonove turneje i mogao da zabavlja devojke od kojih je Elton bežao (smeh).

Kakav je tvoj „odnos“ sa Eltonom pre i posle ove knjige?

Nemamo nikakav odnos (smeh)! Ali drago mi je što me je rad na ovoj knjizi podsetio početka njegovog opusa. Prvih sedam albuma su j...na remek-dela! To smo svi pomalo zaboravili u masi osrednje pop produkcije koju je „radoholičarski“ izbacivao od kraja sedamdesetih do devedesetih. Onda ga je stari dobri Berni suočio sa time i ponovo se vratio starom načinu rada sa nekoliko kvalitetnih ploča, posebno onom snimljenom zajedno sa Lionom Raselom. Ali, sve u svemu, Elton Džon je čovek koji je posvetio život muzici, uvek uživao i davao sve od sebe na koncertima i u studiju. Pored toga, ostao je dobar čovek, spreman da pomogne drugima u nevolji. Zaslužuje više poštovanja nego što sugeriše njegov izbor garderobe.

Razgovarao: Branko Rosić
Izvor: Nedeljnik