Stojiljković i Kecmanović: Priča o Andrićevim godinama u Berlinu

Pisci Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović završili su roman „Kainov ožiljak“ (izdavač Laguna) koji će izaći iz štampe do sajma knjiga i koji je priča o godinama nobelovca Ive Andrića koje je on proveo u Berlinu kao ambasador Kraljevine Jugoslavije.

- To su bile ''lude godine'' pred rat. Delikatan i osetljiv čovek Ivo Andrić u centru svetskog zla pokušava i da bude koristan svojoj državi, i da sačuva svoju dušu što nije bilo lako, naročito u tim okolnostima. Sama ta činjenica da je on morao da pregovara sa nacistima oko oružja i drugih stvari otežavala je celu tu poziciju - kaže Stojiljković Tanjugu predstavljajući fabulu romana.

Višeslojna priča

- Imamo i jednu ljubavnu priču, pošto je tu njegova buduća žena Milica Babić Jovanović koja je u tom trenutku udata za našeg atašea za štampu Milana Jovanovića - nastavlja Stojiljković.

- Između njih rađa se i odvija platonska ljubav. Postoji jedan zamajac radnje, Andrić na zgarištu ispred Berlinske opere nalazi knjigu ''Kainov ožiljak'', koja je potpisana imenom njegovog zemljaka po imenu Štefan Krajski - otkriva Stojiljković.

- Andrić se zainteresuje za sve to i upadne u nimalo prijatnu igru da esesovcima i nekim drugim službama skrene pažnju na sebe i upozna čoveka koji će biti model za lik Karađoza iz "Proklete avlije" - navodi Stojiljković i dodaje da je Vlada (Kecmanović) došao na sjajnu ideju jer je ''Prokleta avlija'' alegorija za Berlin iz tog vremena.

Na pitanje koliko je roman zasnovan na autentičnoj istorijskoj građi, a šta je u romanu nadgradnja autora, Stojiljkovć kaže da nadgradnja postoji u tom simboličkom smislu:

- ''Kainov ožiljak'' je naziv, to je Vlada dobro uočio i smislio, u smislu da svaki zametak totalitarizma počinje bratoubistvom. Kroz tu alegorijsku priču se govori o generalnoj crti ljudskog karaktera koja je odpamtiveka takva. Od stvaranja sveta i ubistva Avelja, živimo u bratoubilačkom svetu. Stalno smo svedoci tih bratoubistava.

On kaže da je sam roman dosta utemeljen na činjenicama. Svi detalji za ono što Andrić tamo radi, posete, razgovor sa Geringom, sve te diplomatske, špijunske i političke igre, sve je to vrlo autentično.

- Andrić je saznao kad će biti napad na Jugoslaviju, znao je čas napada, poslao je depešu, naši ovde su se oglušili, a on je kasnije postao persona non grata i za naše ovde, koji su mimo diplomatskih kanala pregovarali sa Nemcima preko izvesnog Danila Gregorića koji je bio direktor časopisa "Vreme", ali i za Nemce. On je to opisivao u nekim svojim memoarima - saopštava Stojiljković pominjući i događaje povezane sa poznatom fotografijom prilikom potpisivanja Trojnog pakta u dvorcu Belvedere.

- On je odmah u startu znao s kim ima posla - nastavlja Stojiljković - jer roman počinje njegovim susretom sa Hitlerom kada on predaje akreditive. Andrić je ostavio jedan zapis o tome, čak je opisao detaljno Hitlera, kakav mu je bio stisak šake, kakav je pogled imao, kako se držao.

Stvarnost i fikcija

U razgovorima sa drugim diplomatama uočena je neverovatna naivnost tih diplomata u ophođenju sa Hitlerom i nacističkom Nemačkom u tim trenucima. Andrić je tačno mogao da vidi šta će se desiti na kraju, osećajem, ne samo diplomate već i pisca, ukazuje Stojiljković.

- Postoji taj zamajac radnje koji je fiktivan, taj njegov nemački Karađoz fiktivna je ličnost i čitava ta priča o knjizi ''Kainov ožiljak'' i njegovom tvorcu koji je nestao u Noći dugih noževa jeste fiktivna, ali je jednostavno mogla da se desi i uklapa se, jer mi dosta korespondiramo sa celokupnim Andrićevim opusom - navodi Stojiljković.

On podseća da je Andrić u Berlin poneo jedan rukopis od 600 strana, kasnije je on objavljen 1954. godine, ali ga je sveo na stotinak strana. To je knjiga "Prokleta avlija". Ona je alegorija tadašnjeg Berlina, ali na neki način "Prokleta avlija" kao zatvor savršeno simbolički prikazuje totalitarnu državu, napominje pisac. Stojiljković misli da čitaoci neće moći da prepoznaju koje je delove pisao on, a koje Kecmanović.

- Čak ni oni pažljiviji čitaoci i oni koji su upoznati sa našim opusom i znaju kakvi su nam stilovi neće prepoznati te delove. Mi smo našli neki srednji stil koji nije ni moj ni Vladin (enter stil). Kasnije smo dopunjavali jedan drugog, dorađivali neke delove, intervenisali, on u mom, ja u njegovom. Mislim da će vrlo teško moći da se prepozna ko je šta pisao i smatram to za najveći kvalitet ovog romana - kaže Stojiljković. Neki će hvaliti roman, neki ga neće voleti, ali mislim da neće biti ravnodušnih, očekivanja su Stojiljkovića od nove knjige.

Drugi projekti

Govoreći o svojim budućim projetima, pisac "Konstantinovog raskršća", kao i romana "Duge noći i crne zastave" i "Znamenje anđela", kaže da su u toku razgovori da se "Kainov ožiljak" igra u pozorištu.

U Nišu se priprema Stojiljkovićeva drama "Kalčina kafana", sa Draganom Bjelogrlićem se priprema serija "Nemanjići" na kojoj radi zajedno sa Kecmanovićem.

- Uradili smo sinopsis za prve dve sezone "Nemanjića". To je veliki projekat i ako bude realizovan to će biti prekretnica u našoj kinematografiji - ocenjuje Stojiljković koji ne krije svoje oduševljenje što će biti deo cele te priče.

Izvor: pressrs.ba