Stefani Perkins o pisanju, Ani i Loli i svom radu

Da li ćete napisati još priča smeštenih u Anin ili Lolin svet?

Možda. U svakom slučaju, to neće biti uskoro. Interesuju me neki drugi likovi, i trenutno se bavim nekim drugim intrigantnim projektima. Imam mnogo različitih ideja, a volim i različite žanrove! Još kad bih imala dovoljno vremena za sve…

Jeste li Vi Ana ili Lola?

Ja sam obe. Ja sam i svi drugi likovi.

Da li će vaši romani biti adaptirani za film?

Ja bih to veoma volela. Na žalost, to ne zavisi od mene, Holivud to treba da poželi. (Holivude, zovi me!)

Gde crpite ideje?

Na sve strane. Ako želite da budete pisac, svet mora da vas interesuje. Budite opsesivni. Postavljajte pitanja i pažljivo slušajte. (Takođe, pokušajte da od mnoštva ideja napravite najbolju moguću.)

Imate li neki savet za nove pisce?

Čitajte onoliko koliko pišete. Ne zaboravite da Džejn Ostin i Čarls Dikens nikada nisu išli na kurs kreativnog pisanja. Učili su da pišu romane čitajući ih. Čitajte dobre knjige i povremeno pravite pauze kako biste se zapitali zašto su to toliko dobre knjige. Čitajte loše knjige i povremeno se zapitajte zašto su loše. Rastavite ih i pogledajte kako su sastavljene. Ako se zaglavite u svom tekstu pronađite sličnu knjigu i proučite kako je pisac to rešio. Knjige i pisci koji su postojali pre nas naši su najbolji učitelji.

Takođe, morate da PIŠETE. Zvuči ozbiljno, ali ne mogu da vam opišem koliko mnogo ljudi mi je prišlo sa svojom neeeeeeeverovatnom idejom za fantazi serijal – sa sve mapama, istorijama i genealogijama – ali kada ih pitam koliko su napisali oni mi priznaju da nisu napisali ni reč.

Niste pisac ako ne pišete, okej?

Potrebno je mnogo vremena za dobar tekst. To je normalno. Pišite i prepravljajte.

Kako izgleda vaš proces pisanja?

Varira zavisno od toga da li pišem, ispravljam ili prepravljam rukopis, ali ovo je moj osnovni raspored: budim se oko osam ujutru. Izađem iz kreveta u devet. Muvam se unaokolo, doručkujem, istuširam se, slušam vesti i poigram se sa mačkom. Sednem za sto u 11 časova. Radim četiri sata sa petominutnim pauzama na svakih sat vremena da bih protegla noge. U tri popodne, ako je pisanje prošlo dobro, radim još sat vremena. Ako nije, prestanem.

Beležim gde sam stala – gde bi trebalo da počnem sa radom narednog dana – u blokčetu pored laptopa. (To blokče koristim i da pratim kako mi napreduje svaki projekat na kome radim.) Onda ručam. Posle toga još malo radim ili istražujem na internetu dok mi se suprug ne vrati sa posla. Provodim vreme sa njim sve dok ne odemo na spavanje, oko ponoći. Ne radim vikendima i praznicima osim ako nemam rok.

Mnogo bolje radim sa rasporedom. Bez rasporeda, jedva da išta uradim.

Ne čekajte na inspiraciju ili da vam pisanje krene samo od sebe. To se baš retko dešava. Ako želite da  objavite knjigu, posmatrajte pisanje kao posao. Pojavite se. Odradite posao.

Evo jednačine: Vreme + Rad = Roman

Veoma je jednostavno.



Da li ste oduvek želeli da budete pisac?

Da i ne. Oduvek sam više volela dobre priče. I bila sam dobar pisac. Ali sam tek na koledžu, kada sam slušala predavanja iz žurnalistike – što je bio moj pokušaj ozbiljnog pisanja – shvatila da sam na pogrešnom smeru. Nisam želela interakciju sa stvarnim ljudima. Želela sam da stvaram likove. Posle toga, najviše na svetu sam želela da budem novinar.

Koja je Vaša omiljena knjiga? Ko su vaši omiljeni pisci?

Zavisi kog dana me to pitate, ali moja omiljena knjiga je najverovatnije „Weetzie Bat“ Frančeske Lije Blos. Lola ne bi postojala bez Vici. Takođe sam veliki ljubitelj Harija Potera. Niko ne stvara likove poput Dž. K. Rouling. Opsednuta sam i serijalom „Cormoran Strike“.

Džejn Ostin je sjajna. Obožavam Oskara Vajlda. Roald Dal je bio moj prvi omiljeni pisac kada sam bila mala, i dalje volim njegove knjige. Dejvid Sedaris me zasmejava više od bilo koga drugog. Meg Kabot, Džon Grin i Morin Džonson su mnogo uticali na mene po pitanju tipa romana koje želim da napišem. „Wildwood Dancing“ Džulijet Marilije je moja ideja savršene knjige. „Ispod pokrivača“ Krejga Tompsona je još jedna savršena knjiga. Kao odrasla, sigurno sam više od bilo koje druge knjige čitala „Role Models“ Džona Votersa, ali to definitivno nije knjiga za plašljive. I obožavam Kirsten Vajt. Ona mi je draga prijateljica i kad god čitam njene romane imam osećaj kao da se družimo.

Ima ih još toliko mnogo. Na stotine. Na hiljade!

Na čemu sada radite?

Moj novi roman će biti horor roman za mlade „There’s Someone Inside Your House“ i biće objavljen na jesen 2017. godine.
 
Izvor: stephanieperkins.com