Još od kako je roman „Jedi, moli, voli“ eksplodirao na književnoj sceni, memoari koji beleže hodočašća utučenih žena u romantične gradove su preplavili tržište. Ali retko kada čujemo nešto od muških pisaca o istoj situaciji. Sve do sada.
Ispovest neustrašivog autora iz Kalgarija, Glena Diksona „Julijin odgovor: potraga jednog čoveka za ljubavlju i neuhvatljivim lekom za ljubavnu patnju“ vredan je pažnje zbog svežeg pristupa ovoj neverovatno popularnoj premisi, ali takođe i zbog svoje iskrenosti i ranjivosti.
U ovoj knjizi srećemo bivšeg nastavnika engleskog koji pokušava da nađe smisao u neuzvraćenoj ljubavi s kojom se mučio decenijama. Izgubljen i sam, i nesiguran kako da nastavi sa životom, okreće se Šekspirovom delu „Romeo i Julija“ ‒ koje predaje učenicima – i romantičnom gradu Veroni, gde je ova čuvena priča smeštena. Da li će mu ovo umetničko delo, i ovaj drevni grad, dati smisao koji mu tako očajnički treba?
Dikson odlučuje da otkrije. Putuje preko okeana do naznačenog mesta, gde se dobrovoljno prijavljuje u „Julijin klub“ (Club di Giulietta), lokalnu zajednicu koja odgovara na svakodnevnu poplavu pisama ljudi slomljenih srca koji traže Julijin savet. Obuhvatajući dva putovanja, Diksonova priča se odvija u pozadini istorije, arhitekture, književnosti, opere, i naravno, Italija ne bi bila Italija – sladoleda. Učeći o ovom starom tekstu i magičnom mestu u kom je smešten, Dikson uči o ljudskim stanjima i, konačno, o sopstvenom srcu. Nudeći utehu drugima koji pate, nada se da će pomoći i sebi.
„Julijin odgovor“ je odlično napisan, vizuelno deskriptivan, vešto istražena autobiografija ljubavi i gubitka. Ali ona neće ostaviti traga u žanru čiklita ili putopisa, već u sociološkoj ravni razumevanja muškosti. „Julijin odgovor“ nežno razbija stereotip o stoičkim muškarcima i fokusira nas na mušku ljubavnu patnju. I to je glavna vrlina ove knjige, koja je upravo to postigla, a da je ostala istovremeno lepršava i laka za čitanje.
Izvor: thestar.com