Rezilijentnošću nazivamo sposobnost duše da pruži otpor. Ona omogućava da se zaštitimo od stresa i opterećenja. U novoj knjizi Kristine Bernt saznajemo da je rezilijentnost moguće uvežbati.
Zašto neki ljudi lako podnose krize i udarce sudbine, dok drugi pod njima pucaju? Kako je moguće da neki od nas godinama nedeljno rade po pedeset sati i više, a da pritom ne gube strast i osećaj da se zabavljaju, dok neki sagorevaju? Radi se o različitim stepenima rezilijentnosti, piše autorka Kristina Bernt. Mentalna otpornost omogućava nam da krize shvatimo kao šansu. Karakteriše je pozitivan stav prema životu, koji nam pružaju smirenost i samouverenost.
Autorka je novinar naučne redakcije Ziddojče cajtunga. Specijalizovana je za teme iz oblasti medicine i naučnog istraživanja. Sprovela je opsežno istraživanje ovog fenomena i u knjizi navodi brojne naučne studije i pojedinačne primere.
Po svemu sudeći, rezilijentnost nije samo proizvod karaktera, smisla za humor i pozitivnog stava prema životu već i složenog preplitanja uticaja genetike i okoline. Istraživači su utvrdili da se temelji psihičke otpornosti postavljaju u ranom detinjstvu. Oni među nama koji su kao deca, na primer, za osmeh bili nagrađeni pozitivnom reakcijom, u kasnijem životu postaju samouvereniji i spokojniji – jer su u ranom detinjstvu naučili da ne budu bespomoćni i da preuzmu kontrolu nad vlastitim životom.
Međutim, psihičku otpornost moguće je izgraditi i kasnije, piše Berntova. Mnoge je iznenadila sposobnost manje otpornih da se menjaju. I za sagorele ima nade. Sa druge strane, moguće je i da oni izuzetno otporni izgube ovu sposobnost. To je slučaj sa onima koji rade na mestima sa visokim rizikom sagorevanja. Stoga je izuzetno važno obezbediti zadovoljavajuće uslove. Saveti su dobro poznati, a podrazumevaju društveno okruženje, dovoljno prostora za manevrisanje, ali i sposobnost prihvatanja i prilagođavanja različitim situacijama.
Berntova detaljno izlaže plan od deset tačaka za uvežbavanje rezilijentnosti koji je usvojilo Američko društvo psihologa. Bitno je da se u društvenom okruženju, koje ne uključuje samo članove porodice već i prijatelje, razvije stav prema svetu koji životne krize ne tretira kao nerešive probleme. Berntova kao primer navodi slučaj porodice koja se, posle tragičnog gubitka deteta, svesno ogradila od svega negativnog, koncentrisala samo na pozitivne stvari i tako uspela da pronađe novu motivaciju za život.
Prihvatanje činjenice da je promena sastavni deo života omogućava nam da preusmerimo koncentraciju sa nepromenljivih aspekata života na ono što se može menjati, smatra autorka. U jednom trenutku ćemo otkriti ciljeve koje je, uz dovoljno predanosti, moguće ostvariti. Tako će se otvoriti put ka novim iskustvima, što će ojačati naše poljuljano samopouzdanje. Oni koji savladaju krizu, obično se osećaju osnaženim. Na taj način se na duge staze menja životni stav: trebalo bi uvek da očekujemo najbolji ishod umesto da stalno brinemo o stvarima koje nas plaše.
Berntova takođe daje konkretne savete kako da se „isključimo“. Mala vežba pažnje pomaže da se koncentrišemo na dati momenat. Sve to čak i teške situacije čini podnošljivijim.
Knjiga sadrži nekoliko testova za čitaoce, tabele i liste. Rezultati su precizno prezentovani. Činjenice su potkrepljene, jezik je jasan i razumljiv. Autorka je knjigu opremila i opsežnom bibliografijom i rečnikom, što dodatno olakšava čitanje.
„Jači ste nego što mislite – Rezilijentnost: Moć duševne otpornosti“ je uzbudljiva i lako razumljiva stručna knjiga koja će podstaći čitaoce da povedu računa o mentalnoj higijeni.
Autor: Tina Grol
Izvor: zeit.de
Prevela: Jelena Tanasković