Kada vam
Volter Ajzakson napiše dirljiv hvalospev koji bi više priličio najboljem drugu iz vrtića u srdačnom govoru povodom veridbe ili nečeg sličnog, to nešto mora da znači. U svom predgovoru knjizi koju uskoro možete da očekujete u izdanju Lagune „Smišljajte i istražujte“ Džefa Bezosa proslavljeni biograf
Leonarda da Vinčija,
Ajnštajna i
Stiva Džobsa na četrdeset strana objašnjava svoju novu narativnu opsesiju, jednog od najuzbudljivijih i najkontroverznijih ljudi današnjice: Džefa Bezosa.
Ovo je kompilacija inspirativnih govora koje je u raznim prilikama Bezos održao, najčešće svojim zaposlenima među kojima je stvarao ideologiju i radnu etiku u novom ključu, na sopstvenom astronomskom primeru. Bezos govori kako je iz Nju Meksika od deteta doseljenika sa Kube postao najperspektivniji student informatike i elektrotehnike na Prinstonu; i kako je od garažnog pronalazača, kako sebe naziva, gde je kao dečak na dedinom ranču u Teksasu učio kako da se hvata ukoštac sa nerešivim problemima – poput restauracije pokvarenog Katerpilarovog buldožera – postao pronalazač kosmičkih (sa Blu Oridžinom i bukvalno) razmera. Iza svega što kaže, bilo 1998. ili 2021, stoji sud vremena i oprobane metode koje su se pokazale kao efikasne. Ali opet, držeći se granice dobrog ukusa, ništa što je rekao okupljenim studentima ili zaposlenima nije ni približno onome što o njemu govori Volter Ajzakson stavljajući ga u red sa renesansnim umovima poput Da Vinčija, epohalnim pronalazačima kao Ajnštajn i briljantnim savremenicima Stivom Džobsom.
I kad pročitate sva predavanja jednog genijalnog pronalazača, ali i govornika i najpopularnijeg provokatora današnjice, vratićete se na početak knjige. Jer tu, u Ajzaksonovom predgovoru, krije se možda najzanimljiviji deo knjige. Ajzakson, vrhunski biograf koji i sâm kao pronalazač i inovativni um – a svakako svestrano obrazovani renesansni erudita – daje jednačinu kvaliteta jednog genijalnog uma.
Prva je neverovatna radoznalost. Kao dokaz navodi Ajnštajnove reči: „Ja nemam nikakav naročiti dar. Samo sam strasno radoznao.“ To nije sasvim tačno, kaže Ajzakson (on je svakako imao naročiti talenat), ali bio je u pravu kad je rekao: „Radoznalost je važnija od znanja.“
Druga ključna osobina je ceniti povezanost nauke i umetnosti. Stiv Džobs je govorio da je u Eplov DNK upisano da tehnologija nije dovoljna. Ajnštajn je, slično tome, shvatao koliko je važno preplitati umetnost i nauku. Kad bi osetio da je zaglavljen u potrazi za teorijom opšte relativnosti, na violini bi zasvirao Mocarta, govoreći da mu muzika pomaže da se poveže s harmonijom sfera.
Najbolje je da vas uzbuđuju sve discipline. Ljudi koji vole sva polja znanja oni su koji najbolje umeju da primete obrasce koji postoje širom prirode. I Frenklin i Leonardo bili su fascinirani vrtlozima i kovitlacima vode. Frenklinu je pomoglo da otkrije kako se oluje kreću uz obalu i da nacrta put Golfske struje, a Leonardu da iscrta misteriozni Mona Lizin osmeh ili mreškanje vode oko Isusovih gležnjeva na „Hristovom krštenju“.
Još jedna osobina zaista inovativnih ljudi jeste raspolaganje poljem za izobličenje stvarnosti, što je izraz koji je koristio Stiv Džobs, a potiče iz epizode „Zvezdanih staza“. Kad su se njegove kolege pobunile zbog toga što je neku Džobsovu zamisao ili predlog bilo nemoguće primeniti, on bi upotrebio trik koji je naučio od jednog gurua u Indiji: zagledao bi se u njih bez treptanja i rekao: „Ne plašite se. Možete vi to.“ I obično bi upalilo. On je ljude izluđivao, nagonio na rastrojenost, ali ih je ujedno terao da čine ono što nisu verovali da mogu.
S tim u vezi je i sklonost ovakvih likova da misle drugačije. Protivno tadašnjoj naučnoj zajednici koja je početkom dvadesetog veka dubila nad tim da brzina svetlosti ostaje konstantna bez obzira na to koliko se posmatrač brzo kreće prema njenom izvoru, Ajnštajn je zaključio da mora da posmatra problem iz sasvim druge perspektive. Možda je brzina svetlosti uvek konstantna zato što je samo vreme relativno zavisno od stanja kretanja pojedinca. Ostatku zajednice fizičara trebalo je nekoliko godina da shvati kako je ta „teorija relativnosti“ tačna.
Svi oni su zadržali dečju naviku da se čude svakodnevnim pojavama i da ih uvek preispituju. „Zašto je nebo baš plave boje?“, možda je najbitnije pitanje na utabanom putu do zvezda. To je bilo pitanje koje je Da Vinči sebi uvek iznova postavljao.
Džef Bezos ovaploćuje te osobine. On nikad nije nadrastao svoje godine čuđenja. Zadržao je neugaslu, detinjastu i radosnu radoznalost u vezi s gotovo svim. On ima jedinstvenu sklonost prema narativu i pripovedanju za jednog pronalazača. Svojim zaposlenima ne traži Pauer point prezentacije, već ekspozee od šest stranica. Čitanje njihovih ideja nalikuje diskusiji na fakultetu. Njegov jedinstveni profil genija operiše u čarobnom trojstvu: ljubav prema društvenim naukama i strast prema tehnologiji povezuje sa svojim instinktom za poslovanje. On je frenetično fokusiran na svoj zadatak, ne „multitaskinguje“, i uvek ima i dugoročnu i multidisciplinarnu perspektivu na umu. On je čovek koji sve gleda iz druge perspektive, ali i čovek koji je uporan u svojim naporima i mnogima naporan u svojoj usredsređenosti.
Mislili ste da je za genijalca dovoljno da bude genijalan? Toliko toga je još potrebno da nije ni čudo što je Ajzakson – i sâm genijalac u domenu narativne biografije – do sada „skupio“ samo nekoliko dragulja koji ga nagone da opsesivno pripoveda i fokusirano istražuje.
Autorka teksta: Nevena Milojević