Srećko Horvat: Radikalnost ljubavi

Krajem 2015. godine, ovaj „harizmatični hrvatski filozof“, kako ga je opisao američki reditelj Oliver Stoun, objavio je novu knjigu pod nazivom „Radikalnost ljubavi“.



Horvatova „Radikalnost ljubavi“ polazi od teze da ljubav i revolucija uvek idu zajedno: ljubav mora biti revolucionarna ako želi biti ljubav, a revolucija bez ljubavi završava u diktaturi. „Ako imam ljubav, a ne marim za tzv. ‘vanjski svijet’, socijalnu pravdu, kako žive drugi ljudi, onda to nije prava ljubav. Ako sam pak angažiran u menjanju sveta, a nemam ljubav, onda ni ta promjena sveta nije dovoljno radikalna“, pojašnjava Horvat. Biti veran ideji revolucije ili ljubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz izgradnju novog sveta otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih. I obratno: tek ako sebe izgradimo kao drugačije i bolje ljude, možemo graditi drugačiji i bolji svet, kako u revoluciji, tako i u ljubavi.

O glavnim tezama knjige i planovima za Filozofski teatar razgovarali smo sa Srećkom Horvatom.

Napomena: redakcija Lagune prenela je delove intervjua objavljenog na sajtu beforeafter.rs.

Rolan Bart u „Fragmentima ljubavnog govora“ ističe da je ono što je podstaklo odluku o objavljivanju tog dela upravo duboko uverenje da je ova tema marginalizovana, pa i ti na početku knjige kažeš da se o ljubavi ne raspravlja na ozbiljan način. Zašto je to tako?

Sigurno ima nekoliko razloga. Jedan ima veze s razvojem kasnog kapitalizma koji je u prvi plan stavio seksualnost i permisivnost kao glavne ideale postmodernog čovjeka. Paradoksalno, one najradikalnije ideje ’68-e, poput ljubavi koja ne priznaje privatno vlasništvo ili ljubomoru, ljubavi koja dekonstruira nuklearnu obitelj itd., pretvorile su se u kapitalističku noćnu moru u kojoj se seks na jednu noć, stalna promjena partnera i fluidnost identiteta tumače kao subverzija, premda ide rukom pod ruku uz ideologiju konzumerizma: današnji ljubavni odnosi često poprimaju oblik potrage za najboljom robom na „slobodnom tržištu“, a onda, dakako, završavaju u depresiji – jer nijedan proizvod nije dovoljno dobar. Drugi je razlog da je sentimentalnost općenito protjerana iz javnog diskursa, što je i razlog zašto mislim da valja govoriti o tome.
 
U prvom poglavlju podvlačiš razliku između ljubavi i zaljubljivanja u doba tehnološke „hladne bliskosti“. Supermarket odabir partnera putem Tindera i Grajndera izmišljen je kako bi nam olakšao „stvarni Susret poput vojnog pohoda ili boravka u paklu“, kako bismo izbegli rizik izlaska iz zone komfora, čitanje između redova i komplikovanost upoznavanja druge osobe. Zašto je upravo ovoj tehnološkoj reinvenciji potrebna radikalna reinvencija, koje su njene mane?

Dovoljno je da pogledate Fejsbuk, pa da vidite kakva je pandemija današnjice. Zove se narcizam. Selfi je samo vrh te ledene sante. Umjesto zbližavanja sa ljudima, ono što zaista imamo jesu „hladne bliskosti“, termin koji je skovala Eva Ilouz da bi opisala kapitalističku racionalnost koja je prožela sve međuljudske odnose. Nemojte zaboraviti da je Fejsbuk nastao tako da je Mark Cukerberg, koji je imao problema sa svojom devojkom, bio inspririran stranicom „Hot or Not“ koja je korisnicima omogućavala da na net šalju vlastite fotografije kako bi ih drugi korisnici mogli ocijeniti na skali od 1 do 10. Taj primitivni obrazac i dalje je prisutan na Fejsbuku, ali i kod drugih tehnoloških invencija poput Tindera i Grajndera, gdje se sve svodi na brzo upoznavanje i šerovanje slika, ukusa i stilova, a ono što uistinu izostaje jest pravi Susret. Teže je naći i održati ljubav, nego imati kres na jednu noć.
 
Centralnu temu knjige čini odnos ljubavi i revolucije. Ova dva pojma često su jedan drugi isključivala. Šta je ono što je i revolucionarne vođe i totalitarne režime navodilo na (lažnu) dilemu: ljubav ili revolucija?

Odgovor bi zahtevao čitavu knjigu. Moja je teza radikalna i jednostavna: ljubav i revolucija, a ne ljubav ili revolucija. Ako imam ljubav, a ne marim za tzv. „vanjski svijet“, socijalnu pravdu, kako žive drugi ljudi, onda to nije prava ljubav. Ako sam pak angažiran u menjanju sveta, a nemam ljubav, onda ni ta promjena sveta nije dovoljno radikalna. Ljubav mora biti revolucionarna ako želi biti ljubav, a jednako tako revolucija bez ljubavi završava u diktaturi.
 
Tvoja knjiga predstavlja ljubavni diskurs u službi afirmacije revolucionarnih vrednosti i obratno: radikalna ljubav, poput revolucije, ono je što otvara prostor za drugog i njegovu slobodu. I ljubav i revolucija podjednako se opiru definiciji, obe su u stalnom kretanju, ali istovremeno ostaju verne svojoj ideji, obe zahtevaju samoću. No pošto tolike sličnosti ipak ne garantuju kompatibilnost, kako pomiriti zahteve ljubavi i revolucije?

Mislim da se i revolucija i ljubav, ukoliko žele biti dostojne svog imena, temelje prije svega na otvaranju prostora drugome. U onome trenu kada revolucija ili ljubav krenu u smjeru zatvaranja ili onoga što velika feministkinja Oktobarske revolucije, Aleksandra Kolontaj, zove „privatizacijom srca“, možete biti sigurni da ćete završiti ili u revolucionarnom ili u ljubavnom teroru. I ljubav i revoluciju treba ponovo izmisliti.
 
Budući da je knjiga takođe proizvod i da ima cenu, i imajući u vidu da si poznat javnosti kao kritičar neoliberalnog kapitalizma, ne mogu da izbegnem a da ne pitam čime si se vodio prilikom odabira izdavača u Srbiji?

I ljubav ima cenu, zar ne? Ako nema, čemu sve to? Što se knjige tiče, svoju prvu knjigu objavio sam u Biblioteci XX. vek kod svog dragog prijatelja i urednika, Ivana Čolovića. Otada sam mu nudio svaku svoju knjigu, ali ih on nije prihvatio. Ili zato šta ništa ne valjaju, ili zbog krize izdavaštva, ne znam. U svakom slučaju, kod Lagune je izašla Žižekova i moja knjiga „Šta Evropa želi?“, i bilo je logično da se kod njih pojavi i „Radikalnost ljubavi“. Siguran sam da će tako i široke mase i poštena inteligencija moći doći do tog štiva, a za ostalo tu je Filozofski teatar.
 
Autor: Ivana Čalija
Izvor: beforeafter.rs
Foto: Petar Marković