Kao književna blogerka, moram prvo da vas pitam da li uživate u čitanju prikaza svojih romana?
Ne čitam ih sve jer ih je previše, ali mislim da će vam svaki pisac reći da se uvek nađe neki uznemirujući komentar. Ali isto tako, iz prikaza možemo da učimo, zato ih čitam. Zanima me šta ljudi misle i mislim da možemo mnogo toga da naučimo iz pogleda na roman o kom nismo razmišljali.
U čemu više uživate – u pisanju serijala o kupoholičarki ili u pisanju samostalnih romana?
Uživam i u jednom i u drugom. Volim serijal o kupoholičarki jer taj svet veoma dobro poznajem, odlično znam Beki, njenu porodicu i radujem se pisanju o njoj i Luku. Sa druge strane, moram da budem svesna onoga što sam do sada napisala i zbog toga sam donekle uzdržana tokom pisanja. Kada pišem samostalne romane, mogu da počnem od prazne stranice, na novom horizontu, sa novim temama. To je veoma oslobađajuće i uzbudljivo.
Da li razmišljate da se vratite nekom svom samostalnom romanu, nekom poznatom svetu na bilo koji način?
Postojao je izazov – za nekoliko romana me iznova pitaju da li ću napisati nastavak. „Umeš li da čuvaš tajnu?“ na primer – mnogi ljudi bi voleli da pročitaju nastavak te priče. Takođe i „Bogomdana domaćica“, „Imam tvoj broj“... Ali do sada mi to nije delovalo kao dobra ideja. Mislim da sam te priče zaokružila, ali nikada ne recite nikad.
Postoje li neki sporedni likovi kojima biste dodelili samostalni roman?
Ponovo kažem – bilo bi to zabavno. Na primer: Deni, dizajner iz serijala o kupoholičarki bi mogao da ima sjajan serijal. Ali problem je što dan traje koliko traje i moram da odlučim šta radim i čemu ću da se posvetim. Možda ću to uraditi jednog dana i mislim da su sve ove ideje moguće, dopadaju mi se.
Odakle crpite inspiraciju za svoje likove? Iz svakodnevnog života i upoznavanja ljudi koji vam se dopadnu i pomislite da imaju neku zanimljivu osobinu?
Često je tako, da. Ili smislim određeni zaplet pa razmišljam kakva bi osoba to uradila i izgradim lik iz toga. Obično bih unela u lik osobine osobe koju sam upoznala u stvarnom životu, čak i da oni to ne znaju. Veoma dobro opažam i pamtim, a onda prenosim one osobine koje su mi zanimljive u svoje romane.
Da li delite osobine sa nekim likovima?
Mislim da unosim sebe u sve svoje junakinje jer pišem u prvom licu. Sve one imaju mnogo toga zajedničkog, čak i kada su različite i imaju drugačije mane i probleme, ali mislim da zajedničke osobine potiču iz toga što ih ja stvaram.
Šta vas inspiriše da pišete?
Polako postanem navučena priču. Volim da pričam priče. Volim da stvaram komedije i kada dobijem ideju za neku komičnu scenu, postanem veoma nestrpljiva i želim štopre da je napišem. To me vodi kroz pisanje jer me zanima ishod.
Šta volite da čitate?
Mislite tokom relaksacije? Iskreno, kada se odmaram, čitam romane
Agate Kristi. Pre svega zato što su njena dela veoma, veoma različita od onoga što ja pišem. Čitam i dela svojih prijatelja i savremene autore, ali kada čitate nešto što je slično vašim delima, razmišljate o profesionalnim rešenjima. Nikada neću napisati nešto poput krimića Agate Kristi, tako da mogu da uživam u njenim delima i najčešće zaboravim ko je ubica pa mogu da ih čitam iznova.
Pretpostavljam da vam je Kristijeva i omiljena autorka?
Uživam u njenim romanima. Moram da kažem da u pogledu onoga u čemu uživam i što mi je bilo velika inspiracija, to je Džejn Ostin. Ona je toliko zabavna, a mudra. I još uvek relevantna.
Imate li omiljeni žanr?
Rekla bih da čitam mnogo različitih žanrova, osim što se retko upuštam u publicistiku i nikada ne čitam ništa previše uvrnuto. Ne volim jezive opise užasa, a retko čitam i previše nasilne trilere. Najviše volim savremene romane.
Koje vam je omiljeno mesto na kom ste bili?
Omiljeno mesto mi je verovatno krevet, ali osećam da to nije odgovor koji želite. (smeh)
I to je dobar odgovor.
U pogledu onoga što ću pamtiti i što je bilo spektakularno, to je Juta u Sjedinjenim Američkim Državama. Bila sam tamo samo jednom i, znate, kada posetite neko mesto, ono vas podseća na neko drugo mesto. Juta uopšte nije takvo mesto. Kao da sam otišla na Mesec. Reč je o spektakularnom prostranstvu i znala sam da sam na nekom posebnom mestu. I zauvek ću ga pamtiti.
A postoji li mesto koje ste oduvek želeli da posetite, a niste imali vremena do sada?
O, mnogo ih je. Nikada nisam bila u Australiji i moram da odvojim posebno vreme za to jer užasno podnosim promene vremena. Zato mi je sigurno potrebno dve nedelje. Volela bih da posetim ostrvo Galapagos. Imam svoju listu želja.
Jeste li ikada posetili Austriju? Moram to da pitam jer sam ja iz Austrije.
Ne samo da sam bila u Austriji, u Beču sam pre godinu dana igrala na balu. Bilo je čarobno. Mislim da to može da se desi samo i jedino baš u – Beču! Kao da sam bila u bajci, jedno od najlepših iskustava u mom životu.
Koje vam je omiljeno mesto u Londonu?
Ima ih dosta. Rekla bih pre svega da je to Liberti. Ne samo da je reč o predivnoj prodavnici, to je i delić istorije.
Za kraj, recite nam koja vam je omiljena naslovnica vašeg romana?
Nekoliko zapravo. Mislim da mi je jedna od omiljenih prva naslovnica američkog izdanja kupoholičarke. Dopada mi se pre svega jer je bila bela i na njoj je bila samo cedulja sa cenom, a kada je otvorite, videli biste Bekin garderober. Haos, cipele, odeća i torbe. Dopalo mi se jer je toliko domišljata.
Izvor: eyesofowls.org
Prevod: Dragan Matković