Sofi Kinsela: Kupovina se preselila na internet, sada smo mnogo ekološki osvešteniji

Medlin Sofi Taunli, poznatija pod svojim pseudonimom Sofi Kinsela, se vratila ove sezone sa božićnom Kupoholičarkom, desetim romanom njenog izuzetno uspešnog serijala o Kupoholičarki. On se bavi temama etičke potrošnje i odgovorne kupovine. Sofi sa Sučetom Guptom razmatra kako se trgovina promenila na Zapadu u protekle dve decenije...



Zašto si izabrala da pišeš čiklit?

Zašto ti nisi izabrala da pišeš o dečacima u prvom licu, na primer? Izabrala sam da pišem kao žena jer ja na taj način doživljavam svet. Mnoge od doživljaja kroz koje prolazi moj junak mogu da poistovetim sa sobom. Htela sam da stvorim heroinu kojoj se dešavaju zanimljive i zabavne stvari. I odlučila sam da pozajmim moju viziju iz života, takoreći, i do sada nisam ostala bez materijala. U isto vreme, htela sam i da stvorim nekakav tok. Moja junakinja ima mane i slabosti, bilo da je to previše kupovine, previše rada ili nezalaganja za sebe, previše razmišljanja, opsesivnosti, a kao posledica svega toga njeno okruženje se ubrzava, ona doživljava razne avanture, a sve je to upakovano u dobru priču.

Porodica je važna tema u tvojim pričama. Kako je majčinstvo promenilo ili uticalo na tvoje pisanje?

Da, slažem se. Porodica čini psihološku osnovu naših života i veoma je značajna za svaku interakciju koju imamo, ili čak i za posao koji radimo; na primer, čak i kada je posao u pitanju, porodica igra izvesnu ulogu jer ona formira osnovu onoga što ćeš da prikažeš, tvoje poreklo. I, da odgovorim na tvoje pitanje, majčinstvo je uticalo na moj rad jer me je nateralo da posmatram iskustva moje dece spolja, i razmišljam kako mogu da pomognem, da budem bolja majka, da stvorim sredinu od koje će imati koristi i da vidim svet njihovim očima, i to se odražava na moje pisanje; moji junaci su možda zbog toga zaokruženiji, a imam i više priča da ispričam – to je svakako ogroman izvor materijala.

Šta je sa tvojim pseudonimom? Šta te je navelo da ga uzmeš?

Pre nego što sam pisala o Beki Blumvud, pisala sam određenim stilom. Kada sam stvorila Beki, htela sam da se oprobam u novom stilu. Tu je trebalo da bude više komedije, više tačaka gledišta, više drame: htela sam da se oprobam novim glasom. Beki je bila drugačija od svega što sam do tada napisala; bila je mlada i zabavna i luckasta, volela je kupovinu, gajila je ljubav prema modi, bila je intimnija, pa sam odlučila da i njenoj kreatorki dam novo ime.

Da li si srela glumicu koja igra Beki Blumvud u filmu („Ispovesti kupoholičarke“)? Pričaj nam o susretu.

Ajla i ja imamo divan odnos. Prvi put smo se srele pre snimanja filma, i brinulo ju je da li će prikazati Beki na pravi način, i odmah smo se sprijateljile. Od tada smo se srele mnogo puta. Kao i Beki, i Ajla je divna osoba, draga je, zanimljiva je, zabavna i prijatna, iako moram priznati da ne kupuje koliko i Beki.

Da li se kupovina promenila od kada si počela da pišeš? Ako jeste, kako se promenila?

Pa, većina toga je prebačena na internet, mada mislim da je fizički odlazak u kupovinu važan, jer bez toga ona nije tako magična. Naravno, postoje prednosti kupovine preko interneta; mnogo je zgodnije, što je jedna stvar, i imate veću šansu da ostvarite bolju cenu, tako da su to pozitivne strane.

A desilo se i to da se priroda potrošača promenila jer se pojavila svest o održivosti. Sada svi pokušavamo da budemo odgovorni kao potrošači – ljudi sada proveravaju poreklo proizvoda, kupuju manje, recikliraju – potrošači su sada etičniji i kupuju pažljivije.

Kako se to odražava na tvoju poslednju knjigu?

To je pokretač moje priče. Sve počinje kada Beki odluči da kupi poklon za sestru, Džes, koja je aktivista za zaštitu životne sredine i veoma je osvešćena po tom pitanju. Ali ne bi Beki bila Beki da ne nađe način da sve uprska. Jedna stvar vodi do druge i uskoro se nađe usred nove krize.

Da li se kleptomanija nekada pojavila u nekoj od tvojih priča?

Da, jeste, u jednoj priči upoznajemo kupca koga uhvate u krađi kroz Bekinu perspektivu. Ali Beki sama nema te sklonosti, ne samo zato što je veoma poštena, već zato što je za nju mogućnost da zaradi dovoljno da kupi proizvod koji želi kao sveti cilj, to ima veze sa njenim ponosom. Kao spisateljica, ne gledam na kleptomaniju kao na avanturu i fantaziju.

Šta je omiljeni odevni artikal u tvom ormanu?

To je kaput od veštačkog krzna sa tigrastim printom koji sam videla dok sam davala intervju u starinarnici u Amsterdamu. Bio je u mom ormanu dugo, dugo, tako dugo da je muž navaljivao da ga se rešim, rekao je da je veoma kič – i sve vreme sam planirala da ga postavim, i konačno sam stavila novu postavu od crne svile: to je moj omiljeni odevni predmet.

Studirala si muziku. Reci nam ko su ti omiljeni muzičari iz klasičnog i popularnih žanrova.

(Smeh) Nisam se ovome nadala. Studirala sam nešto klasične muzike i na klaviru volim Šopena, on mi je trenutno jedan od omiljenih. Među bendovima dosta slušam Beatlese i želim da moja deca isto slušaju njihovu muziku, jer je to vrsta muzike koja se više ne pravi i koja će uskoro da nestane. Ali isto tako pratim ukus moje dece, i jedan od njihovih omiljenih bendova je i moj, Muse. Sve u svemu, veliki sam obožavalac muzike osamdesetih i ona kao da se svima sviđa; popularna je među generacijama.

Koju knjigu bi želela da si napisala?

Epski roman sa značajnim dešavanjima i burnim emocijama, kao „Gordost i predrasude“.

Koja ti je omiljena reč?

Fenomenalno, nosi sa sobom dobar osećaj.

Autor: Sučet Gupt
Izvor: deccanchronicle.com
Prevod: Đorđe Radusin