Laguna - Bukmarker - Šejtanska rabota – Prikaz knjige „Ruski protokoli (Profesori smrti 2)“ - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Šejtanska rabota – Prikaz knjige „Ruski protokoli (Profesori smrti 2)“

Kad se za ljude ili događaje kaže da su već otišli u istoriju, to može biti shvaćeno na najmanje dva načina.

Pošto su istorije kao nauke dostojni samo značajni događaji i ljudi, sa te strane se dotična konstatacija može razumeti u pozitivnom svetlu, i tu su stvari jasne.

Međutim, sa druge strane, odlazak u istoriju često se i doslovce tumači kao naglo (pa i prisilno) sklanjanje u prošlost, pri čemu se prošlost uglavnom izjednačava sa zaboravom.

I upravo se takvim fenomenima Dejan Lučić najviše bavi u svojim knjigama – jer većina njegovih junaka jesu stvarni likovi koji su dvojako postali deo istorije: najpre su fizički sklonjeni iz javnosti (a neretko i iz života) i namerno bačeni u zaborav, ali se za relativno kratko vreme pokazalo koliki je bio njihov istorijski značaj ne samo u okviru pojedinih zemalja i nacija, nego i na nivou međunarodne politike.

Kombinujući i prateći nekoliko zasebnih priča, Dejan Lučić u drugoj knjizi serijala „Profesori smrti“, nazvanoj „Ruski protokoli“, zahvata svojim pripovedanjem gotovo celu jednu turbulentnu deceniju, za koju su mnogi već zaboravili da je bila turbulentna – pri čemu ni taj zaborav ne bi bio toliko neobičan da se ne radi o drugoj deceniji dvadeset prvog veka, dakle onoj koja tek što je prohujala.

Tako nas ova knjiga podseća da u zaborav polako klize brojni oružani sukobi na Bliskom istoku (nazvani zajedničkim terminom Arapsko proleće), da su takođe pod pretnjom takvog zaborava rat u Siriji i migrantska kriza u Evropi (iako su to svojevremeno bile udarne vesti u svim informativnim emisijama), te da se toj ugroženoj grupi očigledno pridružuju i pariski protesti poznati kao Žuti prsluci, dok se imena kao što su Garet Vilijams, Vitalij Čurkin, Dafne Karuana Galicija maltene više i ne pominju, premda su njihove iznenadne smrti znale da u datom trenutku uzburkaju svetsku javnost.

Posmatrajući ove i još mnoge događaje i likove iz jednog specifičnog ugla, Lučić uvodi svoje čitaoce u svet špijunaže i intriga kako bi se razotkrila ne samo savremena previranja na svetskoj političkoj sceni, nego i pojedini davni istorijski događaji o kojima se često misli da su do kraja proučeni, a zapravo i dalje kriju u sebi objašnjenje za mnoge docnije događaje, pa i za one sa početka dvadeset prvog veka.

Kad je reč o tumačenjima istorije, takođe je poznato da nju ne čini samo ono što se nalazi u knjigama, nego je u istoriju utkana i patnja brojnih porodica – ali, činjenica je da ima i porodica koje profitiraju stvarajući i pišući istoriju, pa se iz Lučićeve knjige može naslutiti da su takve porodice neodoljivo počele da liče jedna na drugu (poput onih srećnih, mada je pitanje da li su ove porodice zaista srećne), jer gotovo da je postalo svejedno koje se od poznatih i kontroverznih prezimena uzima kao sinonim za korupciju, mafiju, šverc.

Podjednako kritičan i prema Rusima, i prema Britancima, i prema Amerikancima, odnosno prema njihovim elitama i tajnim udruženjima, Lučić kao pripovedač – ali u nekim momentima i kao neposredni učesnik u radnji – na slikovit način prikazuje kako se „duboke države“ moćnih zemalja odnose prema jednom novom istočnom pitanju i kako u cilju ostvarenja svojih političkih interesa ne prezaju ni od poslova koji se, bez preterivanja, mogu nazvati đavoljom rabotom.

Stoga ne treba ni pomisliti da se u ovoj knjizi idealizuje život špijuna – naprotiv, on je dat sa svim prednostima i manama, sa svim privilegijama i opasnostima, sa svim romantičnim i perverznim momentima koji ga čine, a pritom se razobličavaju i svi paktovi sklopljeni sa Đavolom radi nametanja sopstvenih božanstava – ili paktovi sa Šejtanom, jer ionako ni jedan ni drugi, ni Šejtan ni Đavo, nikada ne spavaju, a naročito su bili budni tokom perioda koji je slikovito predstavljen u „Ruskim protokolima“.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
na današnji dan mobi dik prvi put odštampan u samo 500 primeraka laguna knjige Na današnji dan: „Mobi Dik“ prvi put odštampan u samo 500 primeraka
18.10.2021.
Šesti roman Hermana Melvila prvi put je objavljen u Londonu 18. oktobra 1851. godine, u tri toma i pod naslovom „Kit“ (The Whale). (U to vreme, pre pojave zakona o autorskim pravima, bilo je uobičajen...
više
seksrealizam balade dekadenta  laguna knjige Seksrealizam „Balade dekadenta“
18.10.2021.
Wellcum. Ovaj naziv jednog (svakako specifičnog) hotelskog kompleksa, u kome se dešava mali ali bitan deo radnje „Balade dekadenta“, mogao bi da stoji kao dobrodošlica i uvod u roman Marka Braković...
više
sajamski dani su počeli video  laguna knjige Sajamski dani su počeli! [video]
18.10.2021.
Da su Sajamski dani u knjižarama dobra alternativa Sajmu knjiga, potvrđuje veliko interesovanje čitalaca koji su posetili knjižare Laguna i Delfi prvih dana manifestacije. Veliki popusti na izd...
više
vreme je da se radi drugačije knjiga o netfliksu ne pravilima u prodaji od 19 oktobra laguna knjige Vreme je da se radi drugačije – „Knjiga o Netfliksu: Ne pravilima“ u prodaji od 19. oktobra
18.10.2021.
Verujte svom timu. Budite radikalno iskreni. I nikad, apsolutno nikad ne pokušavajte da udovoljite šefu. Uz ove principe se video-klub preobrazio u jednu od najneobičnijih i najuspešnijih kompanija u ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.