Razgovarali smo sa autorkom Emili Nagoski na temu žena i seksa, koja na svojim predavanjima o seksualnosti koja se održavaju na Smit koledžu uvek pita polaznice šta je najvažnije što su naučile. Najveći broj njih deli isto otkrovenje: „Ja sam normalna!“.
Ova činjenica svakako povlači pitanje kako je toliko veliki broj žena uopšte zaključio da je njihova anatomija, njihov seksualni život i sve u vezi sa tim ikada moglo da bude nenormalno?
Emili Nagoski sumira odgovore na ključna pitanja:
1. Postoji širok spektar normalne ženske seksualnosti:
Još od najranijeg doba kultura nas uči da je seksualna reakcija isključivo zasnovana na tome kako muškarci funkcionišu i da ukoliko žene ne uspevaju da budu poput muškaraca onda nešto nije u redu sa njihovom seksualnošću, a to nije tačno... Ono što smatram da je standard za zdrav, normalan seks podrazumeva: pristanak, odsustvo bola i zadovoljstvo. Ukoliko su sva tri faktora zastupljena, sigurno ste na dobrom putu. Zadovoljstvo može biti komplikovan koncept jer je zasnovan na tezi: „Imam očekivanja o tome kako zadovljstvo treba da izgleda, i ja ili uspevam ili ne uspevam da ta očekivanja ispunim ili dosegnem“. A ukoliko su vaša očekivanja zasnovana na netačnim informacijama, sigurno nećete biti zadovoljeni, i to ne iz medicinskih razloga, već zato što vaša očekivanja nisu u skladu i nemaju veze sa tim kakvo je, zapravo, vaše telo.
2. Verovatno nikada nećemo imati ružičastu pilulu:
Od 1999. godine, recimo, postoje raznorazni medikamenti koji se koriste protiv najučestalijih seksualnih disfunkcija kod muškaraca. Što povlači bitno pitanje: šta je sa pilulom za žene onda? I tako je u poslednjih 15 godina došlo do ekspanzije istraživanja o ženskoj seksualnosti i njenom zadovoljenju, i jedino što su ta istraživanja otkrila jeste činjenica da male ružičaste pilule verovatno nikada neće ni biti... Razlog za to leži u tome što PDE5 inhibitori (vrsta lekova) povećavaju protok krvi u muškim genitalijama a isto čine i u ženskim. Nažalost, kod oko 50 posto muškaraca se genitalni odgovor/reakcija (erekcija) preklapa sa osećajem uzbuđenosti dok se samo kod 10 posto žena protok krvi u genitalnoj regiji povezuje sa osećajem uzbuđenosti. Zaključak je da kada se kod žene poveća protok krvi u genitalnoj regiji to ne mora nužno da utiče na njen osećaj uzbuđenosti.
3. Kod žena nije zastupljeno temeljno poznavanje njihove anatomije:
Začuđujuća je činjenica da se mnogo toga nije promenilo. Polaznici dolaze na moja predavanja sa idejom da su veoma sofisticirani, da znaju svašta (ako ne i sve što se može znati) o seksu, ali oni znaju ono što ih je njihova kultura naučila na tu temu. A ispostavlja se da njihova saznanja imaju vrlo malo veze sa onim što nauka tvrdi o seksu. I negde na polovini mog predavanja o anatomiji tela, publiku zabezeknu činjenice poput veličine klitorisa i funkcije himena. I tako shvate da ne znaju mnogo o onome za šta su do tada mislili da jako dobro poznaju.
4. Želja za seksom (požuda) je pipav koncept koji varira u odnosu na kontekst:
Postoje situacije u kojima će svako, kada malo bolje razmisli o svojim prethodnim seksualnim iskustvima, moći da prepozna i označi neki određen period života kada je seksualni nagon bio jači u poređenju sa nekim drugim periodom u kom taj nagon nije bio toliko izražen. Kod nekih ljudi nagon i želja za seksom može biti dosledan i stabilan tokom čitavog života, ali kod većine ljudi to veoma varira.
5. Kontrola seksualne reakcije se dešava po dvostrukom principu:
Čine je dve stvari, od kojih je prva „pedala gasa“ – ili akcelerator – što znači da druga mora biti „kočnica“. Pedala gasa reaguje na sve informacije iz okruženja koje su u vezi sa seksom – sve što vidite, čujete, dodirujete, namirišete, okusite ili zamišljate, vaš mozak to prepoznaje kao kod koji je seksualno relevantan i šalje signal da se „napalite“. Kočnica, istovremeno, registruje sve validne razloge zbog kojih ne bi trebalo baš u tom trenutku da budete napaljeni, tj. sve što vidite, čujete, dodirujete, namirišete, okusite ili zamišljate – što može biti potencijalna smetnja – mozak registruje i šalje kao signal da se „ugasite“. Uzbuđenje, dakle, nije samo proces u kojima se dugmići za „paljenje“ uključuju, već i u kom se dugmići za „gašenje“ gase.
6. Ukoliko želimo da promenimo okidače i blokade moramo ponovo da naučimo neke stvari:
Između pedale gasa i kočnice postoji normalna raspodela (Gausova) količine osetljivosti receptora. Većina nas spada u prosek. Neki ljudi, doduše, imaju pojačanu senzitivnost ili bezosećajnost što se tiče pedale gasa i kočnica – dok je kod većine prosečno. A od trenutka kada se rodimo naš mozak počinje da beleži relevantne faktore za našu seksualnost, kao i potencijalne smetnje, međutim, na oba faktora se može uticati i možemo ih promeniti. To su stvari koje se uče. U seksualnosti nema ničeg urođenog, tako da moramo da naučimo da možemo da se odučimo od tih okidača i blokada, i da se naučimo novim.
7. Postoji način za suzbijanje i prevenciju bola tokom seksa:
Tako je, vaginizam je vrsta bola prouzrokovanog seksualnim kontaktom, i najlakše ga je izlečiti. Po kratkoj definiciji, vaginizam je nevoljno grčenje vaginalnih mišića što stvara neugodne bolove. Terapije podrazumevaju kombinaciju sistematske desenzibilizacije i meditacije, ukratko, učite da voljno stežete i opuštate tu grupu mišića. Tako postepeno učimo kako da ih opustimo kada to poželimo. Ti grčevi mogu biti uzrok strašnih bolova. Mnogi parovi se nađu u situaciji da ne zatraže pomoć sve dok ne požele da imaju decu jer žene inače mogu biti seksualno funkcionalne uprkos tome, ali da ne doživljavaju penetraciju kao zadovoljstvo. To je, dakle, problem koji se lako rešava. Kada žene svojim doktorima donesu izveštaj o skali genitalnih bolova koje su iskusile, često čuju da je „sve to samo u njihovoj glavi“. Tako da ukoliko naiđete na takvu reakciju lekara, potražite drugog. Postoji mnoštvo knjiga na temu bola i sa sigurnošću znamo da postoje uspešni tretmani, ne samo za genitalne bolove koji se vezuju za suvoću vagine u menopauzi, već i za probleme poput dispareunije i vulvodinije.
Izvor: wbur.org
Prevod: Aleksandra Branković