Saša Bošković: Mange spaja kvalitet sadržaja i crteža

Nakon završenog manga serijala Laku noć, Punpune izdavačka kuća Laguna je odlučila da publici ponudi dva nova naslova popularnih japanskih stripova. U pitanju su mange Ja sam heroj i Sani. Bio je ovo povod za razgovor sa Sašom Boškovićem, urednikom ovih izdanja. Evo šta je ispričao za portal Bookvar.



Nakon Laku noć, Punpune Laguna je počela da objavljuje čak dva nova manga serijala?

Posle zanimljivog serijala Laku noć, Punpune, koji je prošao zapaženo među starijim i mlađim čitaocima, Laguna se odlučila da objavi dva vrlo značajna i popularna manga serijala. Punpun, taj neobični dečak, prema kome sudbina nije bila preterano naklonjena, tiho je i nenametljivo pripovedao o svom detinjstvu, školskim dogodovštinama, prijateljstvu i ljubavi. Poneki njegovi zaključci zaintrigirali bi i odrasle, a razmišljanja o Bogu, životu, porodici i društvu mogu se svrstati među najlepše i najzrelije u manga stvaralaštvu. Mange Ja sam heroj i Sani umnogome su različite od Laku noć, Punpune, ali spaja ih kvalitet sadržaja i crteža. Radujemo se što smo u prilici da objavimo ova dva serijala, jer su vrlo izazovni, a pritom se dela slične tematike ne mogu naći u trenutnoj produkciji u Srbiji.

Ono što u mangi Ja sam heroj započinje kao komična drama o sredovečnim štreberima, ubrzo postaje akcioni horor?

To ste dobro primetili. Jedna od mnogobrojnih lepota mange Ja sam heroj leži upravo u naznakama. Glavni junak Hideo Suzuki više nije tako mlad, nije se ostvario kao mangaka, već radi kao potplaćeni asistent nadajući se da ga slava čeka iza ćoška. Dok se bori sa halucinacijama, nesigurnostima i zebnjom da mu život uzalud protiče i sumnjom da ga devojka vara, Hideu Suzukiju promiču sitni znakovi da je svet koji poznaje u slobodnom padu. U pozadini se čuje televizijski izveštaj o neobičnim događajima, na ulici se prolaznici čudno ponašaju, a naš junak ništa ne vidi osim da se njegov rad i trud ne vrednuju. U takvim scenama ogleda se briljantnost Kenga Hanazave – koliko li smo se puta zadesili u situaciji da, zagledani samo u sebe, ne vidimo tektonske promene u svojoj bliskoj okolini.

Malo-pomalo, komična drama sa elementima društvene kritike za trenutak se pretvara u akcioni horor, takav da zaboravljamo da je išta postojalo pre toga.

Ovaj uzbudljivi i živopisni serijal preveo je mladi i talentovani Aleksa Stamenić, koji je umešno dočarao taj iščašeni svet krcat opasnostima i izvitoperenim događajima, jeziv kao najstravičniji košmar.

Kome je namenjen ovaj serijal? Velikoj, maloj deci ili..?

Zbog eksplicitnih scena nasilja preporučio bih starijima od 18 godina, dakle velikoj deci koja vole uzbudljive priče, serije i filmove o zombijima i sunovratu ljudske civilizacije. Onima koji ne skreću pogled kad je život crn, surov i neprijatan.

Ja sam heroj ima i tri spinofa. Da li postoji ideja da i njih da objavite?

Tako je. Postoje Ja sam heroj u Osaki, Ja sam heroj u Ibarakiju i Ja sam heroj u Nagasakiju. Međutim, za sada nemamo u planu da objavimo te spinofove.

Za razliku od dela koje potpisuje Kengo Hanazava, Taijo Macumoto u mangi Sani donosi priču sasvim drugačijeg senzibiliteta?

Sani je poluautobiografska priča smeštena u sedamdesete godine 20. veka u Japanu. U ovoj mangi glavni junaci su deca, a namenjena je odraslim osobama. Sani je model automobila fabrike Nisan, svojevrsno pribežište siročadi od surovog sveta koji im je stran i odbojan. U njemu se mašta, dele tajne, sklapaju se prijateljstva, produbljuju veze između malih junaka, prevremeno sazrelih pod udarom stvarnosti. Iako je svet Kenga Hanazave brutalan, nasilan i svirep, katkad beznadežan i tmuran, čini se da ipak nije toliko nehuman kao svet Taija Macumota, u kome roditelji ostavljaju decu u sirotištu jer ih zamaraju ili sputavaju na putu ka, na primer, poslovnom uspehu. Scene u kojima deca vrište shvativši da su ih se roditelji odrekli strahotnije su od scena bekstva od razularenih hordi zombija.

Ovaj dirljivi serijal preveo je mladi ali iskusni Mateja Matić, koji iza sebe ima nebrojeno mnogo prevoda, i to ne samo sa japanskog jezika već i sa kineskog, starojapanskog i starokineskog.



Zanimljivo je i da je ritam ova dva nova izdanja daleko brži nego što je bilo u slučaju mange Laku noć, Punpune?

To je tačno. Iako manga Laku noć, Punpune obuhvata desetak godina života glavnog junaka, ritam je, kako ste primetili, spor. U predvorju puberteta Punpun prolazi kroz turbulentno razdvajanje roditelja i prvu ljubav, a kasniji period života protiče u njegovom promišljanju o zakonitostima sveta dok život neometano teče mimo njega. Godine prolaze, ljudi ulaze i izlaze iz njegovog života, a Punpun ostaje zaglavljen u detinjstvu i zatočen u sopstvenoj verziji stvarnosti koju bi želeo da živi, a koja nikad nije mogla da se ostvari. Hideo Suzuki u mangi Ja sam heroj vodi monoton život radeći slabo plaćen posao, mučen tegobnim halucinacijama, nesigurnostima i sumnjama, ali u trenutku sve se sunovraćuje i kolotečina se pretvara u sumanutu jurnjavu i bekstvo od monstruoznih zombija. U Saniju nas Taijo Macumoto uvodi u sirotište i otključava nam srca malenih junaka. Dan za danom, ta deca brzo sazrevaju u novom okruženju, sa drugarima i starateljima, doživljavaju neprihvatanje u školi od druge dece, one s roditeljima. Njihovi dani u sirotištu „Zvezdana deca“ prolaze brzo: u igri, maštanju, nadi da će što pre odrasti i otići dalje, daleko od svega što ih podseća da su ih odbacili oni koji treba da im pruže utočište i sigurnost.

Kako birate koje naslove i autore ćete podržati i objaviti? Šta vas posebno privlači kod određenih projekata?

Tražimo aktuelne, zanimljive i kvalitetne mange želeći da obuhvatimo teme o kojima naši čitaoci vole najviše da čitaju. Želimo da objavimo mange kakvih dosad nije bilo na srpskom tržištu mangi. Biramo autore koji su alternativni, nagrađivani, čija će se dela podvesti pod odrednicu „savremeni klasik“.



Možete li nam otkriti nešto o nekim budućim projektima ili naslovima na kojima trenutno radite, a koji će posebno obradovati ljubitelje manga stripova?

Manga Komi ne ume da komunicira, prava poslastica za tinejdžere, ali i za čitaoce koji se rado sećaju srednjoškolskih dana, trebalo bi da izađe krajem avgusta. Reč je o delu Tomohita Ode, mladog mangake čija manga, kroz lik Komi, ukazuje na probleme sa komunikacijom i nesporazume među tinejdžerima. Komi je devojka božanske lepote, i gde god da se pojavi, pravi pometnju. Niko nije ravnodušan prema njenoj prelepoj pojavi, a njenu ćutljivost i distanciranost školski drugovi pogrešno tumače kao nadmenost i uobraženost. Tadano se bori sa strahom od novog početka u novom okruženju, ali pronalazi hrabrost da priđe zagonetnoj devojci i započne razgovor. Kako to izgleda, preporučujem da pročitate u trećem serijalu mangi koje će Laguna objaviti ove godine. Biće svega što tražimo od mange: uzbuđenja, ljubavi, druženja, razočaranja, mudrosti, provoda, humora, otkačenih junaka i situacija.

Ovaj šonen/seinen serijal prevela je mlada Maša Medić, prevoditeljka koja već iza sebe ima jedan prevod, i to ozbiljne i zahtevne Lagunine mange „Sunovrat“ Inija Asana.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs