Šari Lapena odgovara na pitanja o svom romanu „Par iz susedstva“

Izbor književnog kluba Ričarda i Džudi „Par iz susedstva“ Šari Lapene je knjiga koja se ne ispušta iz ruku sa mrežom mračnih tajni skrivenih unutar priče. Roman počinje kada En i Marko odluče da ostave njihovu šestomesečnu bebu kod kuće kako bi otišli na večernju žurku kod suseda. Sigurni su da će sve biti u redu; poneli su monitor za nadzor beba, i na svakih pola sata jedno od njih dvoje svrati da je proveri. Ali kada se vrate kući u ranim jutarnjim časovima, prednja vrata su odškrinuta, a bebe nema. Sada je policija u njihovom domu, njihova lica u novinama i svaka indiskrecija iz njihove prošlosti se ispituje. Ko je uzeo bebu Koru i da li će je En i Marko dobiti nazad?



Ričard je ovu knjigu nazvao „rolerkosterom napetosti“ dok se Džudi saoseća sa „šokom od rođenja deteta“ sa kojim se susreću brojne nove mame.

Nemoguće je da se ne naježimo na saznanje da je naše voljeno dete oteto. Noćna mora za svakoga – a ovaj triler nas vodi upravo kroz taj košmar.

Ovo je vaš debitantski triler. Odakle vam ideja za zaplet sa susedima?

Tamo gde živim ima dosta zbijenih kuća, pa i onih koje deli samo zid. I moja je takva. Jednog dana, iznenada, uhvatila sam sebe kako razmišljam da li bi roditelji ostavili bebu samu u kući samo da odu do suseda. Uvek su me interesovale situacije gde neko napravi malu grešku, ili napravi loš izbor sa nepredviđenim katastrofalnim rezultatima – ona vrsta strašnih stvari koje bi se mogle desiti bilo kome, uz dodatak baksuzluka. Zato mislim da se u ovoj priči pronalazi toliko čitalaca. Većina njih je bila prestrašena time što su En i Marko ostavili dete kod kuće, ali sam pokušala da to predstavim tako da čitalac makar razume kako bi se to moglo desiti: bejbisiterka je otkazala u poslednjem trenutku; bila je rođendanska večera, domaćica je izračito rekla da ne mogu dovesti bebu; poneli su monitor; proveravali su je svakih pola sata. Trebalo bi da je sve u redu... naravno da nije bilo.

Kao nova mama, En je vrlo ranjiva. Zašto se oseća tako neadekvatnom?

Nekoliko stvari se dešava sa En. Prvo, ona je atraktivna uspešna poslovna žena, koja je odjednom u kući i ceo dan provodi sa zahtevnom bebom koja ima grčeve. Oseća se izolovanom i potreban joj je san. Većini žena je teško da se prilagodi na to. Naravno da voli svoju bebu, ali se muči. Nije tačno znala šta da očekuje – odrasla je kao jedino dete tako da nije imala neko iskustvo sa decom. Takođe je osetljiva i pomalo perfekcionista. Dosta toga se očekuje od roditelja ovih dana, u odnosu na prethodne generacije. Od njih se očekuju da budu više uključeni, uvek pri ruci, prosto bolji, sveukupno pažljiviji. Standardni ponekad izgledaju tako nedostižni i En smatra da mora da bude savršena majka, ali da to ne postiže. Ona takođe pati od postporođajne depresije, što samo pothranjuje njeno osećanje neadekvatnosti.

Da ne otkrivamo previše, Enin muž Marko, iako nije loš, ima velikih mana. Da li je to moguće sakriti od sopstvene žene?

Mislite i nadate se, da u stvarnom životu ne bi bilo moguće sakriti tako ozbiljne stvari od vašeg supružnika. Većina ne može. Ali, naravno, znamo da je moguće. Svakodnevno čitate priče u novinama o ljudima koji su živeli druge živote i njihovim partnerima koji nisu imali pojma o tome. Imali smo slučaj u Kanadi gde su otkrili da je vrlo ugledni čovek serijski ubica, a da ni njegova žena, ni ljudi sa kojima je radio ili su ga poznavali, nisu imali pojma o tome. Naravno da mislim da je moguće. Neki ljudi su vrlo dobri u sakrivanju onoga što su u stvari ili čime se bave – sve dok ne skliznu iz šina.

Kad su Enini roditelji u pitanju, podelili ste im uloge: Enin očuh voli da vlada iako porodični novac kontroliše majka. Da li mislite da su muškarci generalno nadmeniji od njihovih žena?

Morala bih da kažem da jesu, ali ne uvek. Živeli smo u patrijahalnom društvu vrlo, vrlo dugo. Tek od skora su žene stekle ravnopravnost sa muškarcima, i moram da kažem, još uvek to nije svuda slučaj. Postoji još uvek dosta seksizma. Enin očuh voli da misli da je mnogo uspešniji nego što stvarno jeste. Koristi novac svoje žene da bi hranio sopstveni ego. U njihovoj vezi, rekla bih da Ričard jeste dominantniji. Međutim, smatram da su odnosi u vezama ujednačeniji sada nego ranije.

Izvor: blog.whsmith.co.uk
Prevod: Miloš Vulikić