Šari Lapena o ogromnom uspehu njenog trilera „Par iz susedstva“

27. oktobra 2015. godine, tačno u devet sati uveče, Šari Lapena je poslala mejl književnom agentu Helen Heler. U njemu se nalazio triler po imenu „Par iz susedstva“. Zajedno sa tekstom, Lapena je poslala i tri kratka pasusa u kojima je opisala roman, i priložila svoju biografiju. „Puno vam hvala na pažnji“, napisala je, „i radujem se vašem odgovoru.“



Nije morala da čeka dugo. Heler je narednog jutra u 11:33 poslala kratak odgovor: „Imate li broj na koji vas mogu pozvati?“

Heler, agent iz Toronta, koja zastupa nekoliko bestseler autora trilera, tog jutra je pročitala trećinu romana. „Uvek na sve odmah obratim pažnju, jer mi treba oko minut da shvatim da li nešto želim da čitam ili ne“, objašnjava Heler, koja ceni da odbije 499 od 500 rukopisa koje primi. U slučaju romana „Par iz susedstva“ kaže: „Nisam mogla da ga ispustim iz ruku“.

1. novembra, Heler je odletela u Njujork, ponevši prvih pet poglavlja da ih podeli izdavačima. Kada se vratila 6. novembra u Toronto, „svaka izdavačka kuća u gradu je želela knjigu“. Do vremena za ručak, 9. novembra, roman su uzeli Pamela Dorman Books, jedan od mnogih američkih brendova Penguin Random Housea. U roku od dve nedelje, knjiga se prodavala u 25 zemalja. (U Francuskoj se 11 različitih izdavača borilo za naslov. Heler kaže da ste obično srećni ako su zainteresovana dva.)

Osam meseci kasnije, „Par iz susedstva“ je stigao u Severnu Ameriku, pošto je već objavljen u Australiji i Britaniji, gde je brzo dospeo na liste najprodavanijih naslova. Sada se prodaje u 30 država – prevod se pojavio u junu u Holandiji – i dobio je ogromne pohvale nekih od najvećih imena žanra, uključujući i Harlana Kobena („Pedantno i oštro kao žilet“).

„Ovakve stvari se obično ne dešavaju“, kaže Heler. „Ne u polju u kome ja radim.“

Ako je Heler iznenađena brzinom kojom je došlo do objavljivanja, onda je Lapena, bivši advokat i profesorka stara 55 godina, zapanjena.

„Nikada mi se ranije nije desilo nešto poput ovoga“, kaže sedeći u kancelariji njenog izdavača, pošto se vratila sa turneje u Engleskoj. „U ovo vreme, prošle godine, nisam čak ni završila knjigu. Završila sam je krajem septembra i plašila sam se da je nekome ponudim.“

Kao i put od rukopisa do knjižara, i radnja romana „Par iz susedstva“ se odvija vratolomnom brzinom. Ejmi Blek, njen izdavač u Kanadi, kaže: „Deluje kao da se knjiga sama napisala“. Bhavna Čohan, njen urednik u Kanadi, za roman tvrdi da ostavlja bez daha, sa „zapletom iz zapleta u zaplet. Kada pročitate toliko toga iz ovog žanra, onda počnete da naslućujete stvari. Ova knjiga me je potpuno iznenadila“.

Sve što treba da znate o knjizi, može se naći u prvoj rečenici koju je Lapena u oktobru 2015. poslala Heler. „Beba En i Marka Kontija, nestala je iz kolevke jedne vruće letnje noći, dok su bili na večeri u susedstvu“. Ko je uzeo Koru? Kakvi roditelji ostavljaju šestomesečnu bebu samu? Odgovori na ta pitanja preobražavaju ovaj roman ne samo u opčinjavajuću „ko je to uradio“ već i „zašto su to uradili“ priču.

„Kod mene je uvek stvar u početnoj premisi“, kaže Lapena. „Ne razmišljam o zapletu s kraja, poput: 'Ko je oteo bebu?' i 'Da li je reč o uceni?' ili šta već. Uvek razmišljam: 'Šta je početna situacija i koliko mogu da je zakomplikujem'. Jer mora biti dovoljno složena na početku da bi mogla da pođe različitim pravcima“.

„Par iz susedstva“ zaista ide u različitim pravcima, od kojih je nekoliko neočekivano. Naravno, to je knjiga za plažu, zbog koje ćete sigurno izgoreti na suncu, u isto vreme pažljivo zamršena i pomalo smešna, ali je takođe i iznenađujuće iznijansirana slika roditeljstva – naročito majčinstva, sa pronicljivim prikazom postporođajne depresije. U svojoj srži, to je roman o tome kako biti savršen roditelj i da li je tako nešto uopšte moguće.

„Roditeljstvo je danas na meti“, kaže Lapena, majka dvoje tinejdžera. „Pogledajte pritisak pod kojim su današnji roditelji... Kada sam ja bila dete, nismo imali dečja sedišta u autu. Niko nije stavljao pojas. Očevi bi pušili u kolima. Bili smo napolju i igrali se na ulici dok se ulična rasveta ne upali. Roditelji nisu nadzirali decu. U 1. razredu sam sama išla u školu. Sada vam škole kažu da ne žele decu koja sama idu u školu dok ne krenu u 4. razred.“

„Današnji svet je mnogo drugačiji od onog koji pamti prethodna generacija. Roditelji se nalaze u zaista nezgodnom položaju jer ih kritikuju ako stalno obleću oko deteta, ali i ako to ne rade.“

(Iako ona „sigurno ne bi ostavila bebu samu“, Lapena insistira na tome da En i Marko nisu roditelji koji su potpuno zapustili dete. „Ne želim da mi roditelji i kažu: 'Ne budi toliko kritična!'“)

Korice romana nazivaju ovu knjigu Lapeninim „trilerom prvencem“, donekle marketinški potez kojim je žele najaviti kao narednu veliku zvezdu, ali ona je zapravo napisala dva romana pre ovog, uključujući tu i „Happines Economics“, koji je predložen za nagradu „Stiven Likok“, što je važna nagrada za humoristička dela. Posle toga je napisala treći roman, ponovo delo sa komičnom premisom, ali koji nije objavljen.

„Bila sam utučena neko vreme“, kaže ona. „To me je obeshrabrilo. Gajila sam velika očekivanja jer su me dva agenta želela u isto vreme. Delovalo je kao da udaram glavom u zid. Komična književnost se ne prodaje najbolje.“

Lapena je napisala nekoliko romana za mlade, uključujući tu i serijal sa vešticom, ali pošto su je izdavači ponovo odbili, odlučila je da napiše triler jer je oduvek volela da čita knjige iz tog žanra ali se nikada nije odvažila da napiše jedan.

„Nisam više uživala u pisanju“, kaže. „Pomislila sam: 'Napisaću triler kao eksperiment da vidim da li će mi se vratiti ljubav prema pisanju.'“

Eksperiment se, za sada, pokazao kao veoma uspešan. U knjižarama će se uskoro pojaviti i njen novi roman, „Neznanac u kući“.

Pitala sam Lapenu, sada kada je u naletu, da li će ponovo pokrenuti neki od romana koji je pisala pre „Para iz susedstva“. Delovala je užasnuto.

„O ne“, rekla je žustro. „Ne. Ne. Želim da pišem trilere. Mnogo su zabavniji.“
 
Izvor: theglobeandmail.com  
Prevod: Maja Horvat