Šari Lapena: Interesuju me tajne

Prošlog leta  pojavila se Šari Lapena sa instant bestselerom, „Par iz susedstva“. Sada se vraća se sa još jednom zapanjujućom pričom – pričom od koje će stranice da gore, koliko brzo ćete ih okretati. „Neznanac u kući“ je savršen za one koji vole da čitaju porodične psihološke trilere brzog ritma na plaži, u dvorištu, avionu, bilo gde. I verujte mi, pročitaćete ga za jedan vikend. Lagano.



Žena sa tajnom – više tajni – i muž koji ne zna u šta da veruje kada mu ženu pronađu u pogrešnom delu grada u sudaru kojeg se ne seća, ili se trudi da ga zaboravi. „Neznanac u kući“ je jedna od onih priča da kad pomislite da ste je shvatili, ona se malčice promeni.

Šari Lapena, bestseler autor Njujork tajmsa govori o emotivnom pisanju, o tome zašto volimo da se plašimo (u bezbednom okruženju), novim počecima i još mnogo toga u svom novom zapanjujućem psihološkom trileru, „Neznanac u kući.“

Šari, zaljubila sam se u knjigu. Čitala sam je na odmoru, i priča me je opsedala, pa me zanima šta vas je podstaklo da je napišete? Šta vas je pokrenulo?

Drago mi je što to čujem. Interesuju me tajne i mogućnost da jedna osoba živi, u tajnosti, više života. Ponekad ljudi beže od svoje prošlosti, ili žele da je sakriju jer hoće da krenu ispočetka. To je bila situacija sa Karen. Želela sam da ima novi početak, ali je teško pobeći od prošlosti.

Vi ste bivši advokat. Kako to iskustvo utiče na vaš svet fikcije? U „Neznancu u kući“, na primer, postoje scene sastanaka sa advokatima i pravni razgovori. Da nemate iskustva sa zakonom, da li biste morali da istražujete?

A ne, nikada nisam bila advokat. Uglavnom sam se bavila komercijalnim pravom i to samo nekoliko godina. Nikada nisam mislila da bi to iskustvo moglo da utiče na to o čemu pišem, ali sam shvatila da je ova knjiga pomalo počela da se pretvara u pravni triler, što me je iznenadilo. Verovatno bih morala malo više da istražujem da nisam studirala pravo.

Definitivno ima nekih neprijatnih situacija u ovom romanu – glavni lik – Karen je teško povređena u saobraćajnoj nezgodi u „pogrešnom“ delu grada (ne otkrivam ništa, sve piše na poleđini knjige). Tu je i prijateljica/komšinica koja je „čudna“... referenca na neplodnost, druga na kućno nasilje. Sve je vrlo autentično i donekle potresno, ali opet ne možemo da prestanemo da čitamo, ne možemo da ne brinemo o ovim likovima. Šta mislite, zašto uživamo u neprijatnim situacijama?

Nisam sasvim sigurna. Zašto ljudi uživaju u horor filmovima i vožnji rolerkosterom? Izgleda da volimo da se uplašimo, u relativno bezbednim okolnostima. Možda je to način da malo iskusimo ili istražimo emocije bez stvarne opasnosti.

Možete li da nam kažete nešto o vašem procesu pisanja? Zanima me da li ide prvo zaplet ili se lik iznenada „pojavi“? Ili možda postoji nešto drugo što utiče na vaš stil?

Kod mene sve počinje od situacije i junaka. Nikada nisam mogla da formiram potpuni zaplet a da prvo ne napišem veći deo knjige. Krećem od premise koja me zainteresuje i ima dosta potencijala da se razvije u različitim pravcima. Na primer, imala sam ideju o domaćici koja doživljava nesreću u lošem delu grada i znala sam da će se uskoro otkriti i ubistvo. Osim ove početne premise, stvarno nisam znala o čemu će govoriti knjiga. Ali likovi dobijaju oblik i rade stvari koje utiču na zaplet i dešavaju se stvari koje utiču na likove i sve polako napreduje. Za mene je sve veoma prirodno.

Šta vas je poslednje uplašilo? Da li vas nešto plaši – ili izaziva nervozu – u vašem radu?

Juče je idiot u kamionu presekao četiri trake u saobraćaju i zamalo me je udario. To me je uplašilo. Nasumične stvari poput te, gde se drugi ljudi nasilno ponašaju, čak i ubilački, situacije nad kojima nemate kontrolu, to me plaši. Volim kad se moji likovi osećaju haotično, ili da gube kontrolu ili da ih obuzme neopisiv strah. Iz nekog razloga, izgleda da se dopada i mojim čitaocima.

Šta je trebalo da vas pitam ali sam zaobravila?

„Šta jedva čekate sledeće da pročitate?“

Odgovor: upravo sam dobila „Džentlmena u Moskvi“ Ejmora Toulsa, o starom aristokrati kog boljševici i drže u kućnom pritvoru u hotelu „Metropol“ trideset godina. Čula sam da je brilijantan.
 
Izvor: leslielindsay.com
Prevod: Miloš Vulikić