Romski bokser u ringu protiv nacizma, opisan rečima nobelovca Darija Foa

„Stavili su mi na hiljadu načina do znanja da Sint ne može da postane šampion u Nemačkoj. To je urađeno ad hoc. Najpre postajem jedan od najboljih amatera i ne dozvoljavaju mi da odem na Olimpijadu. A sada kada sam profesionalac, sprečavaju me da gradim karijeru. Saterali su me u ćošak.“

Jun 1933. U januaru Adolf Hitler postaje kancelar Trećeg Rajha. A Johan Trolman, „bokser koji pleše“, čuven u čitavoj zemlji zbog svog načina kako se kreće u ringu, nepravedno je lišen titule šampiona u srednje teškoj kategoriji. Nakon mesec dana, nudi mu se novi meč u kojem će morati da se bori „kao arijevac“ bez skakutanja tamo-vamo, sa čistim udarcima i po sredini ringa. On – sa crnim čupercima i tamnim očima, ćilibarskim tenom za kojim su jurile devojčice – pojaviće se ofarban u plavo i posut talkom po telu. Osuđen na poraz ipak neće odbiti tu parodiju od meča, dokaz drskog podsmevanja i nacističke prepotencije.  

Život Trolmana zvanog „Rukeli“ – što na romskom znači „drvo“ –  italijanski nobelovac Dario Fo je rekonstruisao i ilustrovao u ovom romanu. Fo je odabrao da piše o Rukeliju, i to od njegovih prvih udaraca u jednom klubu u Hanoveru sa osam godina, sve do smrti u trideset šestoj godini, kad je zbog toga što je „ciganin“, 1942. deportovan u koncentracioni logor Nojengame, na severu Nemačke. U međuvremenu, autor je veliku pažnju poklonio odrastanju: godinama provedenim na treninzima i sećanjima na dedu violinistu, ujake uzgajivače konja i rođake cirkuske umetnike. U situacijama u kojima Dario Fo opisuje svakodnevicu Sinta, rituale i plesove, upoznaje se njihovo poreklo i tradicija i ujedno ruše tvrdokorne predrasude, opasne čak i danas. „Ne znaju da je za nas, otkako smo pre mnogo vekova stigli ovamo iz Indije, konj životinja sa kojom se deli život. Sveto stvorenje, koje treba poštovati kao najbližeg rođaka“, kaže Rukelijev stric. „Pa mi Trolmanovi uvek putujemo u ogromnom broju. Kad se saberu sva deca, rođaci i unuci, ima nas tridesetak (…) Za nas je porodica središte svega“, mali Rukeli objašnjava svom treneru.

Potom, tragedija. Najpre se Trolman krije po šumama, zatim ga 1939. zovu u nemačku vojsku, da bi ponovo bio priveden i deportovan. Oko pola miliona Sinti i Roma, zarobljenih  u Nemačkoj i okupiranim zemljama, postali su žrtve nacizma. „Porajmos“ (uništavanje ili pustoš) je reč kojom Romi imenuju ovaj genocid. Psihijatar i neurolog Robert Riter, direktor Instituta za istraživanje čistote rase i biološke demografije, definisao ih je kao „degenerisanu rasu“, primenjujući, kao i za Jevreje, apsurdne genetičke teorije kako bi opravdao ovaj užas.

U knjizi se takođe opisuje sterilizacija kojoj su Romi bili podvrgnuti kao i bes mučitelja u logoru, gde je Trolman, sad već senka nekadašnjeg sebe, bio prinuđen da se bori. Sve dok – kako nam pripoveda Fo – zbog hrabrosti da pobedi jednog od kapoa, nije ubijen zbog osvete. Čak i u tom ringu, iako su ga pobedili, nisu uspeli da ga slome.

Izvor: corriere.it
Prevod: Jasmina Radojičić