VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Roman „Usamljenost manjine“ Ivan Ivanji objavio u svojoj 92. godini
24.01.2022.
Kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara (Tomaša-Tomija Astaloša) protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina 20. veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije...
Tokom oktobra sam bila odsutna i kada sam se vratila u Beograd, prijatno me iznenadilo kada sam u knjižari videla njegov novi roman „Usamljenost manjine“ u izdanju Lagune.
Ovaj izdavač od 2014. godine objavljuje romane Ivanjija koji je do sada, među čitaocima, stekao veliku popularnost, što se može prepoznati i po neuobičajeno značajnom tiražu (2500 primeraka) najnovijeg dela ovog svestranog pisca.
Ivanji je počeo da piše u mladosti poeziju, eseje, bajke, radio i pozorišne drame, kasnije se bavio novinarstvom, a od 1954. godine počeo je da piše i romane.
Zvanično se bavio diplomatijom i prevodio je sa nemačkog i na nemački jezik za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, ali i za druge jugoslovenske zvaničnike.
Osim bavljenja skoro svim literarnim žanrovima, ovaj pisac je pre svega bio prevodilac na nemački i sa nemačkog i mađarskog jezika koji su mu bili maternji jer se rodio u savremenom Zrenjaninu 1929. godine, što znači da je novi roman potpisao u 92. godini, ali nastavlja da piše.
Poverio se jednom novinaru da u svom pisaćem stolu ima još nekoliko nedovršenih romana.
Među objavljenim romanima posebno mesto su dobila tri („Konstantin“, „Dioklecijan“ i „Julian“) – o trojici rimskih careva rođenih na tlu bivše Jugoslavije.
Ova tri naslova su doživela da budu štampana prvi put kod drugih izdavača, ali Laguna ih je ponovo štampala.
„Usamljenost manjine“ ispod naslova ima sažeto objašnjenje da su teme knjige: „Šta znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva“.
Na kraju romana recenzent dela Vladimir Arsenijević je na koricama napisao da se „u ovoj knjizi Ivanji u potpunosti posvetio analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje.
U neizbežnom rasponu između vazda binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde) kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara (Tomaša-Tomija Astaloša) protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina 20. veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko se u tih sedamdesetak godina nataložilo.
Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti pa i duhovitosti“, zaključuje Arsenijević.
Ivanji je veoma vešto upleo u priču mnoga lična iskustva i razmišljanja, a kako je primetio kritičar Dušan Milijić, ipak je na kraju romana „uprkos gorkom iskustvu njegovog glavnog junaka i naratora, ponudio čitaocu izvesnu dozu optimizma i nade da za svakog čoveka postoji negde oaza u koju može sam pobeći od usamljenosti usred mase“.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Tokom oktobra sam bila odsutna i kada sam se vratila u Beograd, prijatno me iznenadilo kada sam u knjižari videla njegov novi roman „Usamljenost manjine“ u izdanju Lagune.
Ovaj izdavač od 2014. godine objavljuje romane Ivanjija koji je do sada, među čitaocima, stekao veliku popularnost, što se može prepoznati i po neuobičajeno značajnom tiražu (2500 primeraka) najnovijeg dela ovog svestranog pisca.
Ivanji je počeo da piše u mladosti poeziju, eseje, bajke, radio i pozorišne drame, kasnije se bavio novinarstvom, a od 1954. godine počeo je da piše i romane.
Zvanično se bavio diplomatijom i prevodio je sa nemačkog i na nemački jezik za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, ali i za druge jugoslovenske zvaničnike.
Osim bavljenja skoro svim literarnim žanrovima, ovaj pisac je pre svega bio prevodilac na nemački i sa nemačkog i mađarskog jezika koji su mu bili maternji jer se rodio u savremenom Zrenjaninu 1929. godine, što znači da je novi roman potpisao u 92. godini, ali nastavlja da piše.
Poverio se jednom novinaru da u svom pisaćem stolu ima još nekoliko nedovršenih romana.
Među objavljenim romanima posebno mesto su dobila tri („Konstantin“, „Dioklecijan“ i „Julian“) – o trojici rimskih careva rođenih na tlu bivše Jugoslavije.
Ova tri naslova su doživela da budu štampana prvi put kod drugih izdavača, ali Laguna ih je ponovo štampala.
„Usamljenost manjine“ ispod naslova ima sažeto objašnjenje da su teme knjige: „Šta znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva“.
Na kraju romana recenzent dela Vladimir Arsenijević je na koricama napisao da se „u ovoj knjizi Ivanji u potpunosti posvetio analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje.
U neizbežnom rasponu između vazda binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde) kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara (Tomaša-Tomija Astaloša) protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina 20. veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko se u tih sedamdesetak godina nataložilo.
Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti pa i duhovitosti“, zaključuje Arsenijević.
Ivanji je veoma vešto upleo u priču mnoga lična iskustva i razmišljanja, a kako je primetio kritičar Dušan Milijić, ipak je na kraju romana „uprkos gorkom iskustvu njegovog glavnog junaka i naratora, ponudio čitaocu izvesnu dozu optimizma i nade da za svakog čoveka postoji negde oaza u koju može sam pobeći od usamljenosti usred mase“.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Mit o Minotaurovom lavirintu u „Laguninoj Bajkoteci“ [video]
16.01.2026.
Ove nedelje poslušajte priču o misterioznom lavirintu kakav svet još nije video, ali su mnogi za njega čuli. U središtu tog lavirinta, ako to već niste znali, živelo je čudovište strašne ćudi po imenu...
više
Prva akcija u 2026! „Upola cene“ od 5. do 18. januara 2026.
16.01.2026.
Praznično raspoloženje još uvek traje i predstoji nam još važnih datuma koje treba na pravi način obeležiti, pa tako naša prva akcija u 2026. „Upola cene“ dolazi u pravi čas – skrojena da po najpovolj...
više
Akcija „3 za 999“ od 19. januara do 1. februara 2026!
16.01.2026.
Nijedna nova godina ne može da protekne bez najomiljenije akcije – „ 3 za 999“. Zato smo odlučili da nastavimo tradiciju i od 19. januara ponudimo stotinu odabranih naslova, od kojih ćete do 1. februa...
više
.png)
Tri romana u izdanju Lagune u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“
16.01.2026.
Članovi žirija za dodelu nagrade „Beogradski pobednik“ za najbolji roman u 2025. godini, u sastavu Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković, odabr...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.