Roman „Pomračenje“ opominje da je blagostanje jednih uvek plaćeno žrtvama drugih

Svet je na pragu katastrofe. Još pre četrdeset godina, takozvani „alternativni naučnici“ (kao što su oni iz Eko-Instituta u Frajburgu) bili su izvrgnuti podsmehu kada su zaključili da su rezerve fosilnih energenata ograničene i da ćemo u budućnosti morati da se oslanjamo na alternativne izvore energije i štednju. Ukazivali su i na veliku opasnost koju predstavlja korišćenje nuklearne energije i insistirali na decentralizaciji produkcije, distribucije i potrošnje na veći broj samostalnih jedinica. Političari su godinama zanemarivali ovu temu, a moguće je da o njoj nisu ni raspravljali. Ono što se znalo još sedamdesetih, danas se tek delimično primenjuje. Tek je posle superhavarije u Fukušimi, u proleće 2011, pritisak javnosti primorao političare da promene mišljenje (a mišljenje im ionako nije jača strana). Danas ćete svuda čuti razgovore o „energetskoj tranziciji“, ali ove promene su, nažalost, poverene onima koji su decenijama bili odgovorni za pogrešno vođenje energetske politike – velikim energetskim kompanijama, čiji je jedini bog profit i koje već grabe vladine subvencije u ime sumnjivih projekata monumentalnih razmera (solarne i vetroelektrane) i raznih infrastrukturnih mera.

To bi bilo sasvim dovoljno za uvod. Debitantski roman Marka Elzberga, „Pomračenje“, analizira probleme proizvodnje i distribucije električne energije. Da budemo precizniji, on piše o podložnosti evropske energetske mreže i pojedinačnih elektrana terorističkim napadima. Ukazuje kako relativno jednostavne mere mogu paralisati Evropu potpunim prestankom snabdevanja strujom. Niko ne može predvideti šta bi doneo trajni nestanak električne energije. Scenario koji prezentuje Elzberg je toliko realističan da će čitaocu izazvati neprijatno osećanje mučnine u stomaku. U svakodnevnom životu smo naviknuti na činjenicu da struja dolazi iz utičnice i obavlja sve najvažnije funkcije. Zamislite samo jedno obično domaćinstvo u kome frižider ne hladi, namirnice se tope u zamrzivaču, nema sveže vode, toalet ne funkcioniše. Zamislite hiljade stanovnika gradova koji nuždu vrše u parku. Kako biste upotpunili sliku haosa, ovom užasnom scenariju dodajte kolaps svih mreža i neizbežne kvarove na nuklearnim reaktorima. Katastrofa počinje u Italiji.

Pjero Mancano, nekadašnji strah i trepet hakerskog sveta, sada živi u Milanu i radi kao konsultant za informacione tehnologije. Na putu kući, u toku uobičajenog večernjeg špica, učestvuje u sudaru izazvanom kvarom semafora. Iznenadni nestanak struje nije isključio samo semafore, ceo Milano je u mraku. Posle kraćeg boravka u bolnici, koju strujom snabdevaju generatori, Mancano odlazi kući i proverava napajanje u svom stanu. „Smart metar“ (moderno brojilo opremljeno mikroprocesorom), ugrađen u kutiju sa osiguračima, mu je kao stručnjaku za računare uvek delovao sumnjivo. Sada se na displeju pojavljuju čudni brojevi što kod Mancana budi sumnju da neko spolja manipuliše uređajem tako da se brojilo nasumično uključuje i isključuje. Ako se ovo dešava u celoj Italiji, onda je kolaps električne mreže neizbežan. On sledećeg jutra iznosi svoju hipotezu nadležnima, ali u policiji nailazi na nerazumevanje, a u lokalnoj elektrodistribuciji skeptično gledaju na njegovu teoriju. Iako se komunikacioni i informacioni sistemi samo povremeno uključuju, tako da nije moguće dobiti sve informacije, Mancano ubrzo uviđa razmere katastrofe. Italija nije jedina, prekidi u snabdevanju zahvataju celu Evropu. U razgovoru sa komšijom Bondonijem, čija ćerka radi za evropske vlasti u Briselu, Mancano dobija ideju da se obrate višim evropskim institucijama. Iako Bondonijeva ćerka provodi odmor u austrijskim planinama, Mancano se nada da će ga uputiti na pravu adresu. On sa komšijom počinje prvu fazu nepredvidivog putovanja.

Dok Mancano i Bondoni pokušavaju da se domognu Brisela, u evropskim centrima moći nastaje pakao. Formiraju se krizni štabovi i uvode vanredne mere. Tehničari u elektranama pokušavaju da dovedu situaciju pod kontrolu. Evropski centar za borbu protiv terorizma i Interpol grozničavo tragaju za organizatorima napada. Kada se svetla ugase i u Severnoj Americi, istražitelji usmeravaju pažnju ka Moskvi i Pekingu.

Nevolja nikada ne dolazi sama. Pjero Mancano, koji je u međuvremenu stigao u Brisel, i sam dospeva na spisak osumnjičenih. Ali on do tada nije sedeo skrštenih ruku. Kad god je imao pristup internetu, pratio je sumnjive sajtove i šifrovane razgovore korisnika i to je urodilo plodom. Uprkos svim pokušajima da se uspostavi kontrola nad situacijom, vreme brzo ističe. Zapad je na ivici provalije.

Debitantski roman Marka Elzberga se s pravom može smatrati punim pogotkom. On nas brzim rezovima vodi po celoj Evropi, ubedljivo slikajući fizičke i psihičke traume populacije, bolje uslove u kojima na kratke staze uživaju privilegovani i očajničke pokušaje da se vrati kontrola nad složenom mašinerijom. Roman podseća čitaoca da živi u komplikovanom svetu, u kome smo često samo na korak od potpunog haosa.

Radnja je izuzetno uzbudljiva, a likovi su prikazani realistično, bez pribegavanja klišeima superheroja i supernegativaca. Tehnički i logistički rečnik deluje veoma ubedljivo, iako ga, kao laik, možda nećete uvek razumeti. Neću vam, naravno, otkriti ko stoji iza napada. Suprotno očekivanjima, motivi počinilaca su razumljivi. Međutim, izbor sredstva je potpuno neopravdan. Nepravda se ne može ispraviti nepravdom.

„Pomračenje“ je roman koji će vam bez sumnje dugo ostati u sećanju i podsetiti vas da je blagostanje jednih uvek plaćeno žrtvama drugih.

Izvor: krimi-couch.de
Prevela: Jelena Tanasković