Laguna - Bukmarker - Roman koji je anticipirao nacionalni mit - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Roman koji je anticipirao nacionalni mit

Kad se pojavio, „Gorila“ je odmah otpisan kao sumnjiv za zvaničnu srpsku književnost, starovremenski usmerenu na istorijsku večnost. Niko nije smeo da prizna da je to, zapravo, prvi srpski moderni roman, bestseler po popularnim svetskim standardima, i tada i sada apsolutno po ukusu čitalaca, a ne uštogljene književne kritike. Nije bio ni nešto prolazno, nije ga uopšte pregazilo vreme, pa je pre desetak godina spektakularno otkriven u Americi, kad je posle skoro četiri decenije preveden na engleski.

„Afera Marković“, u kojoj su glavne uloge igrali Alen Delon i prva dama Francuske Klod Pompidu, već skoro pola veka je generacijska priča beogradskih mladića koji su, privučeni svetlostima velegrada, prvi pokušali da pokore i poda se bace čitav svet. Njihovi pusti snovi uglavnom su se završavali tragično na đubrištu, razmrskane glave ili sa metkom u potiljku.

Miloš Milošević, Stevica Marković i ostali počeli su kao statisti i kaskaderi u vreme spektakularnih filmskih koprodukcija šezdesetih godina, kada je izgledalo da će Avala i Košutnjak postati novi Holivud. Najveće svetske zvezde osećale su se u Beogradu kao kod kuće.

Alen Delon je snimao megaspektakl „Marko Polo“ i bio oduševljen našim mangašima. Miloša Miloševića poveo je sa sobom u Pariz, gde su ih već čekali Stevica Marković i mnogi drugi. Proslavili su se i stradali kao Delonovi telohranitelji, iako su bili ubeđeni da su veći mangupi i zvezde čak i od njega samog. Nacionalna megalomanija, koja je i dalje ovde u modi, odvela ih je preko ivice ponora.

Miloš Milošević je na pragu velike filmske karijere nađen mrtav u Holivudu u vili Mikija Runija, sa njegovom suprugom, a Stevicu Markovića je smrt stigla u Parizu i prerasla u političku aferu koja je zatresla Francusku i ušla u istoriju moderne Evrope.

Ta zla kob naših neustrašivih junačina ostala je srpsko nacionalno obeležje i dan-danas kao univerzalna priča o izneverenom prijateljstvu, nezahvalnosti, ucenama i elementarnom nepoštovanju osnovnih ljudskih vrednosti. Tako je zapravo i počeo naš tragični nesporazum sa svetom i mit o mračnom zapadu koji nema razumevanja i milosti za naše uzvišene vrline i prostakluke, a mladalačke zablude su u međuvremenu postale pogubni nacionalni mitovi, iz kojih nikako ne možemo da se izbavimo.

Roman „Gorila“ Dušana Savkovića je, prateći stradanje beogradske zlatne mladeži u velikom i opasnom svetu, anticipirao nacionalni mit da se „Srbija saginjati neće“, makar je skratili za glavu.

Autor: Milomir Marić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.