Roman „Anjin svet“ poseduje univerzalne etičke vrednosti

Kada nam se učini da je pažnju najmlađih čitalaca skoro nemoguće usmeriti ka vrednoj i višeznačnoj priči, pojavi se štivo koje nas, srećom, lako i jednostavno razuveri. Jedno od takvih dela, koje su mališani prihvatili bez mnogo nagovaranja jeste roman „Anjin svet“ Lele Stojanović, autorke brojnih ostvarenja za mlade.

Njena junakinja, devojčica Anja, i svoje vršnjake, ali i njihove roditelje, pa i sve druge ljubitelje književnosti za decu, privlači svojim otvorenim srcem, razigranim i vedrim duhom, optimizmom i maštovitošću. Zahvaljujući obdarenosti da u preprekama i organičenjima kojih u njenom životu nije malo, prepozna izazov, pa čak i preimućstvo, glavna junakinja uspeva da nadraste nedaće i da se, samo naizgled jednostavno i bez unutrašnje borbe, pomiri i sa sobom i sa svetom. Prihvativši sebe takvu kakva jeste, a od rođenja je gluvonema, ova lepa, uporna i vedra devojčica zapravo preobražava i čitav svet u kome, umesto razumevanja, često nailazi na sažaljenje koje je duboko vređa. Iako nikada nije čula cvrkut ptica, šum mora, majčin glas ili muziku uz koju pleše, njena junakinja, ipak, ne živi u izolovanom svetu tišine. Ona koristi sve raspoložive načine da komunicira sa sredinom i bude prihvaćena u njoj. Stoga ima i puno poverenje u tehnološke inovacije, ali je svesna njihovih zamki i neprocenjivosti pažnje koju neposredno razmenjujemo sa porodicom, prijateljima i kućnim ljubimcima. Lepotu za koju je uskraćena zbog svog hendikepa, ona nadomešta pojačanom senzibilnošću, široko otvorenim umom i čulima.

Obojen jarkim bojama i ispunjen ljubavlju porodice i snagom koju dobija iz podsticajnog okruženja, Anjin razigrani svet tako postaje privlačan i za decu koja se prvi put susreću sa pojmovima vezanim za ovaj zdravstveni problem. Lela Stojanović ih sa lakoćom uvodi u njega, otklanjajući pri tome njihove brojne predrasude, strahove i neznanja. Priča o vršnjakinji koja svojom unutarnjom snagom prevazilazi vlastita ograničenja, na najbolji način će ih podstaći da se sa više saosećanja i pažnje, smelije i predanije posvete negovanju i razvijanju odnosa sa gluvonemim osobama. Na tom putu im može pomoći i znakovna azbuka odštampana između poglavlja romana, kao svojevrstan poziv svakome od čitalaca da savlada osnove gestovnog govora i tako se lakše sporazume sa ljudima koji nam se ne obraćaju rečima, već osmehom. Univerzalne etičke vrednosti najnovijeg romana Lele Stojanović čine da verujemo da će čim neko dete sklopi njegove korice, svet posve sigurno postati bolje, bezbednije, a samim tim i lepše mesto.

Autor: Olivera Nedeljković