Laguna - Bukmarker - Robinzon i Ramštajn na Čarobnom bregu - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Robinzon i Ramštajn na Čarobnom bregu

Trideset šesta tribina Laguninog književnog kluba biće posvećena dobitniku Nemačke književne nagrade 2014, romanu „Kruso“ Luca Zajlera. O ovom romanu, koji su kritičari nazvali „Čarobnim bregom“ 21. veka, u petak, 2. februara u 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u, govoriće teoretičarka književnosti Spomenka Krajčević, germanistkinje Jelena Kostić Tomović i Biljana Pajić, pisac Vladimir Tabašević i urednica u Laguni Janja Stjepanović..

Radnja romana „Kruso“, koji je postao takoreći kultni odmah po objavljivanju, dešava se na istočnoevropskom ostrvu Hidenze u vreme neposredno pre pada Berlinskog zida. Ostrvo je u to vreme, dakle osamdesetih godina prošlog veka, bilo svojevrsna enklava kontrakulture, svih onih koji nisu mogli ili nisu želeli da se uklope u postojeći sistem, a geografski položaj ostrva, koje je udaljeno pedesetak kilometara od granice Danske, omogućavao je i trajno bekstvo na Zapad preko Baltika.

Junak romana Edgar Ed Bendler, student germanistike, na korak je do samoubistva zbog tragičnog gubitka svoje devojke. U nadi da će pobeći od uspomena koje ga proganjaju, odlučuje da otputuje na ostrvo Hidenze. Ed uspeva da se zaposli kao perač sudova u sindikalnom hotelu „Kod pustinjaka“. Rad je mukotrpan, ali „posada“ čini neku vrstu porodice. Ed upoznaje Aleksandra Krusoviča Krusoa, koji na ostrvu vodi sistematsku akciju za zbrinjavanje „brodolomnika“, tj. svih onih koji su se uputili na ostrvo u nadi da će pobeći preko mora na Zapad.

Mnogo toga u ovom romanu preuzeto je iz stvarnog života. Sam autor bio je perač sudova na ostrvu Hidenze krajem osamdesetih, a jedan od glavnih likova – Kruso – izgrađen je na osnovu stvarne i veoma značajne figure na alternativnoj pank sceni Nemačke Demokratske Republike, koji se zvao Aljoša Rompe i čiji je bend bio preteča Ramštajna. Roman „Kruso“ tako odaje počast jednoj istočnonemačkoj alternativnoj kulturi i supkulturi koja je, paradoksalno, možda bila tako slobodna baš zato što je bila okružena prinudama i ograničenjima socijalističkog sistema – što istovremeno podiže svest o tome zbog čega su ljudi danas nostalgični kada je reč o NDR i ostalim bivšim socijalističkim republikama.

Luc Zajler je rođen 1963. u Geri u Tiringenu i živi u Vilhelmshorstu i Stokholmu. Dobitnik je brojnih priznanja, pored ostalih Nagrade „Ingeborg Bahman“, Bremenske književne nagrade i Fontaneove nagrade.
 
Roman „Kruso“ je na popustu od 30% do 2. februara u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.